Apeninsko poluostrvo geografski je udaljeno od Balkana, ali u osnovi sudeći po mentalitetu oni su nama vrlo slični. Zato je intenzivno druženje u malim zatvorenim mestima (poput većine italijanskih kafića i pubova) u trenucima neposredne opasnosti od virusa ubrzano je doprinelo njegovom širenju. da li ćemo nešto naučiti od Italije?
Italijani, kao i Balkanci, nisu previše pazili na apele vlasti da ne odlaze u kafiće svakodnevno nakon posla – a često i tokom posla. Lokalna policija ima kulturološki problem sa izricanjem restriktivnih mera i ovlaštenja. Dakle, karantin je, iako je to u praksi odavno najavljeno, teško primeniti.
I zato dođosmo do ovakve ogromne katastrofe.
Moj strah je, da će s obzirom na sve te mentalne sličnosti i svo nepoštivanje preporuka koje sam čitao ovih dana, brzo dovesti celi Balkan u isto ili barem slično stanje. Jer nosioci virusa nisu samo oni koje ne poznajemo, i koji nam loše misle. Naprotiv, većina zaraženih slučajeva su žrtve svojih najbližih i najdražih, rođaka i prijatelja.
Sadržaj teksta
Dobra i loša iskustva iz karantina naučena od Italije
U celoj Italiji je kretanje ograničeno već mesec dana. Prvobitna zamisao vlasti bila je zatvoriti stanovnike u svoje domove bez mogućnosti, da napuštaju stanove čak i zbog hrane i lekova, a vojska bi trebala dostavljati namirnice kući. Ali kada su izračunali koliko stotina hiljada vojnika, a možda i miliona, je potrebno da bi se opskrbili stanovi/kuće 60 miliona stanovnika u ovoj ogromnoj zemlji, ideja je ubrzo napuštena. Ali zato su stanovnicima ograničili odlaske u najbliži supermarket ili u najbližu apoteku.
Ako vas policija pronađe daleko od vašeg doma i ako ne budete koristili usluge najbližeg supermarketa, također će vam biti izrečena novčana kazna. Dakle, šetnja službeno nije dozvoljena.
Ali bez obzira na to, kršenja karantina su svakodnevna i svugde prisutna. To znači da bez obzira na veliku opasnost i strah – karantin je teško dugoročno održati, a posebno u celoj državi ravnomerno. Zbog toga je potrebno da druge države precizno izračunaju kada je najbolji i najpotrebniji potencijalni period za potpunu izolaciju.
Pozitivan je primer malog ijanskog gradića Vo, koji je donedavno bio jedan od središta epidemije, daje neku novu nadu, a trenutno se gotovo i ne suočava s novim pacijentima.
Tako su testiranjem i re-testiranjem svih 3.300 stanovnika grada Vo, u blizini Venecije, bez obzira na to, da li su pokazivali simptome ili ne i rigoroznim karantinom pojedinaca, koji su bili u kontaktu sa inficiranim, zdravstvene vlasti uspele su u potpunosti zaustaviti širenje zarazne bolesti u tom gradu.
Ovaj uspeh nam govori o važnosti testiranja i izolacije inače zdravih prenosnika, pristup koji je pohvalila Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Nedavno su pozvali sve zemlje, da se što više testiraju. Tako su Južna Koreja i Tajvan uspeli su testiranjem ograničiti broj zaraženih.
Ovaj pristup je prvobitno planiran, da se primeni na celom području Veneta u Italiji, gdje se planira uzeti najmanje 11.000 brisova dnevno.
Ali to je samo teoretski. Jer, ni Italija, niti bilo koja druga zapadna zemlja nemaju toliko državnih resursa za provođenje tako intenzivnih mera testiranja i izolacije na celoj teritoriji.
Samo Kina i eventualno Rusija i dalje su jedne od retkih država, koje imaju aktivne milione pripadnika u svojim vojskama i to mogu učiniti.
Balkanske države i vojske nemaju takve potencijale. Stoga nam preostaje jedino osloniti se na svest stanovništva i što je pre moguće razumevanje jednostavnog značenja pojmova samoizolacija i odgovornosti prema samome sebi i sredini.
Italija se nalazi pred socijalnom revolucijom
Ovo je drugi najozbiljniji problem o kojem sve više pišu lokalni mediji. Zbog nedostatka novca, koji definitivno dominira stanovništvom i opasnosti koje ta pojava uzrokuje.
Izvještaji policije o napadima na supermarkete, pa čak i sa organizovanim grupama, postaju sve češći. Vlasti su hitno usvojile ekspresne mere za raspodelu 450 miliona eura socijalne pomoći, koja bi trebalo biti dopunjena s više od četiri milijarde eura i drugim vrstama socijalnih davanja. Ali veliko je pitanje, hoće li ovaj novac u takvim uslovima kada državna administracija jedva funkcioniše uspeti dospeti do onih kojima je to najpotrebnije.
Ovakve slike iz Italije verovatno bi mogle biti upozorenje balkanskim čelnicima, da će se svakim danom zbog karantina vatra socijalnog nezadovoljstva može brzo samozapaliti. A o tim ranjivim kategorijama, koje su zaista gladne trenutno treba pružiti pomoć, da ne bude prekasno.
Balkanski čelnici poduzeli su mere na vreme, ali to uopšte nije garancija uspeha
Kada se naprave komparativne analize između situacije u Kini, Italiji i na Balkanu, neizbežno se postavlja jedno pitanje, „da li su naše vlasti pravovremeno preduzele potrebne mere, da ne bi ponovile tragediju ovog intenziteta u Severnoj Italiji“. Hronologija događaja govori o sledećem:
Kina je Wuhan i druge pogođene gradove širom zemlje stavila u pun karantin 23. januara 2020, kada je prijavljeno samo 25 smrtnih slučajeva. Prošle su tri sedmice od najave strogog karantina do vrhunca bolesti.
Italija je započela slične mere kao Wuhan 11. marta, kada je zabeleženo 827 smrtnih slučajeva, osam dana nakon što je zabeleženo prvih 79 smrtnih slučajeva i devetnaest dana nakon izbijanja epidemije u zemlji.
Zbog svega toga Italija, iako ima gotovo 20.000 registrovanih slučajeva manje nego Kina, ima dvostruko više smrtnih slučajeva nego svet.
Ovo poređenje govori mnogo o važnosti pravovremenog i odgovornog pristupa opasnosti virusa Covid-19.
Većina balkanskih zemalja, za razliku od Italije, uvela je karantinske mere i policijski čas kada nije bilo žrtava, a samo je nekoliko destina zaraženo.
To nam daje dobru osnovu i nadu, da ćemo izbeći katastrofu takvog intenziteta kao u Lombardiji i Venetu.
Ali moramo znati da i pored pravodobnih poduzetih mera Balkan ima nekoliko ograničavajućih faktora u odnosu na Italiju, a posebno u odnosu na Kinu:
● Masovni povratak dijaspore u zemlju – što ćemo sigurno skupo platiti. To su uglavnom ljudi koji su ostali bez primanja i nisu u mogućnosti da servisiraju svoje skupe režimske troškove na Zapadu i zato su se morali vratiti.
● Masovno nepoštivanje karantinskih mera nakon povratka kući – što je očigledno na svakom koraku.
● Nedostatak osoblja i odgovarajuće medicinske opreme – činjenice koje će vremenom i porastom broja pacijenata posebno doći do izražaja.
● Mentalitet i suštinska potreba za socijalizacijom, koja je ista ili lošija kod Balkanaca nego kod Italijana.
● Sklonost širenju lažnih vesti i panike, koja će se sigurno odraziti tokom vrhunca bolesti koji stiže za otprilike mesec dana.
Brza imunizacija ne dolazi u obzir – pripremite sebe za dug karantin
Napokon, dobra vest o coronavirusu stigla nam je i iz Sjedinjenih Država. Jennifer Haller hrabra je 43-godišnja majka dvoje dece koja je prva primila test vakcinu protiv ove bolesti. To znači, da je prva faza imunizacije zbog zaštite od Covid-19 zvanično započeta.
Vakcina, kodnog naziva MRNA-1273, razvija se u saradnji sa Nacionalnim institutom za zdravlje i savremenom biotehnološkom kompanijom „Moderna“ iz Massachusettsa. Nova vakcina ne uzrokuje Covid-19 kod onih koji su ga primili, ali sadrži malu količinu genetskog koda kopiranog iz virusa, koji uzrokuje bolest – što je zapravo osnovni zahtev da vakcina deluje. No, nadležni su dovoljno jasni: da bi se ovo počelo primenjivati masovno, treba će više od godinu i po dana.
Ovakvi stavovi američke naučne zajednice vezani za dug period, koji će biti potreban za početak vakcinacije, nedavno su potvrdili i analizom BBC-a u kojoj se spominje isti duži period od godinu i po dana. Još opsežniju analizu ove teme napravio je poznati američki časopis – „New Yorker“, koji doslovno piše: „Razvoj, licenciranje i proizvodnja vakcine za Covid-19 za 12 meseci bilo bi neverovatno, revolucionarno dostignuće bez presedana. Nijedna druga vakcina nije se tako brzo razvila.“
Poznato je, da je dosada najbrži razvoj vakcine zabeležen tokom virusa Zika, kada je vakcina za sedam meseci bila spremna za testiranje, ali epidemija je nestala i pre nego što su uzorci vakcinacije poslati klinikama širom sveta.
Takav skepticizam prema ekstra brzom razvoju vakcine lično je preneo američkom predsedniku Donaldu Trumpu šef istraživanja i razvoja u multinacionalnoj farmaceutskoj kompaniji Sanofi, John Shiver: „Definitivno postoji nesporazum. To nije isto što i testiranje nekoliko ljudi i stavljanje vakcine u masovnu upotrebu. Dakle, kliničko testiranje se vrši na zdravim ljudima, a kada je u pitanju masovno cijepljenje, dobijaju ga sve kategorije stanovništva, i mnoge stvari mogu poći po zlu. Sigurno ne želimo koristiti vakcinu koja može pogoršati stanje. Kroz istoriju su bili primeri vakcine koji su umesto da smanjuju, pokretali su bolesti.“
Njegove ostale kolege, vrhunski svetski naučnici, slažu se, da je čak i u slučaju najneugodnije potrebe, gotovo nemoguće očekivati masovno vakcinisanje za manje od godinu i po dana.
Do sada su vakcine razvijene u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, pa čak i Hong Kongu, ali nijedan tim naučnika, koji rade na njima nije uspeo obećati da ćemo imati nešto upotrebljivo za manje od godinu dana.
Tri moguća izlazna scenarija
Budući da smo već utvrdili, da nas vakcinisanje neće magično spasiti od virusa Corone i svih njegovih nuspojava koje osećamo svakog dana, moramo razmotriti ostale dve moguće varijante.
Gore smo spomenuli da je epidemija virusa Zika od pre pet godina nestala ili se ugasila sama pre nego što je bilo potrebno masovno vakcinisanje. Pitanje je sada, može li se to dogoditi s virusom Corone? Verovatno DA jer upravo se to trenutno događa u Kini. Nakon višemesečnog karantina, bolest je prestala napredovati i širiti se, pa se medicinska evidencija drži pod kontrolom.
Jednostavno rečeno, to znači da se ljudi u najugroženijim područjima već vraćaju na svoja radna mesta i počinju živeti bolje. Ali to ne znači da će se uskoro otvoriti restorani, aerodromi i sva druga područja visokog rizika. Dakle, ono što su kineske vlasti uspele učiniti svojim drakonskim merama je usporiti bolest do te mere da neće izazvati previše žrtava pre nego što vakcina stigne. I nakon onoga što vidimo, verovatno Italija i sve evropske zemlje koje je slede pokušavaju kopirati isti naizgled uspešan model.
Drugi pristup, koji trenutno koristi Velika Britanija, a delom Nizozemska i nekoliko drugih severnih zemalja, model je prirodne imunizacije. To znači ostaviti mlade i zdrave, a ponekad čak ih stimulisati, da se što pre zaraze virusom i steknu imunitet na njega. To ide ka broju od 50% stanovništva, koje bi trebalo postati imuno u roku od godinu dana, što je prema medicinskim teorijama dovoljno da zemlja proglasi pobedu nad ovom opasnom bolešću.
No, prema mišljenju stručnjaka, ovaj model očito nosi puno rizika. Uprkos preporukama mladim ljudima, da se previše ne druže sa starijima, pitanje je koliko to može biti realno. Dakle, istina je, da će mladi i zdravi Britanci uskoro postati imuniji na bolest nego njihovi vršnjaci širom sveta, ali moguće je i da će se Velika Britanija suočiti s masovnom smrću ranjivih i starih kategorija stanovništva.
Osim toga, ovaj scenarijo ostavlja otvorenu mogućnost ogromnog priliva pacijenata u zdravstvene ustanove u samo jednom trenutku, koji verovatno ne mogu izdržati.
Ukratko, ono što se već radi na Balkanu i u većini zemalja sveta do sada je jedino pravo rešenje koje nam je dostupno. S obzirom da vakcina uskoro neće stići – građani bi se trebali pripremiti na nekoliko meseci karantina po primeru Kine, a u periodu nakon toga nauči će funkcionisati samo unutar svog grada i bez preterane socijalizacije.
I sve će to trajati dok se ne dogodi jedna od tri stvari: masovna vakcinacija (ne pre godinu i po), sticanje prirodnog imuniteta 50% stanovništva (što će takođe trebati nekoliko meseci) ili ublažavanje same bolesti kao u slučaju virusa Zika, koji će u našem slučaju vjerovatno doći s letom i vrućim vremenom koje bi virus trebao da ubije.
Kao istoričar nikada nisam čuo za katastrofe ovolikih razmera
U gotovo petnaest godina aktivnog proučavanja i bavljenja istorijom, ne sećam se da sam upoznao katastrofu ove veličine.
Sada će kritičari odmah reći da se istorija seća „Velike Kuge“ i „Španskog gripa“ i to je sve istina. Ali oni nisu bili istovremeno u Šangaju, Milanu, Los Angelesu i Peruu. Bili su mnogo lokalzovaniji.
Prošle nedelje sam s nevericom pročitao priznanje jednog našeg makedonskog mornara na krstarenju zapadnim Pacifikom, koji kaže da su bezuspešno plovili iz Čilea prema Sjedinjenim Državama i da nijedna luka nije htela da ih primi za iskrcavanje putnika. To samo po sebi dokazuje koliko je ova katastrofa raširena.
Ne želim čak ni govoriti o količini karantina. Čak i u najžešćim danima Drugog svetskog rata, toliko ljudi širom sveta nisu bili prisiljeni ostati u zatvorenom prostoru. Ta činjenica mora biti uzeta u obzir.
Da budem jasan, nikad nisam bio i nikada neću biti zagovornik teorija zavere. Tako da neću verovati, da je neko to namerno učinio ili upotrebio nešto u pozadini.
Ali tvrdim i siguran sam da sada, kada je katastrofa već stigla, ovo je idealno vreme za veće ekonomske, demografske, vojne i teritorijalne promene.
Dakle, istorija još jednom nije zabeležila globalnu tragediju i opasnost takvih razmera. To se može uporediti samo sa drevnim pričama o Atlantidi i biblijskom Starom zavetu Sodomi i Gomori.
Tako su u oba slučaja pohlepa i radoznalost ljudi uzrokovali da im priroda uzvrati na najgori mogući način.
Oni iz Atlantide iskopali su previše duboko u potrazi za kristalima, a zatim se utopili u moru sa svojim gradom. U Sodomi i Gomori bili su previše radoznali da vide zabranjeno, a Bog ili priroda uzvratili su im potpunim uništenjem.
Danas imamo oba ova elementa. Mi, kao generacija kopali smo previše duboko u prirodu i nauku, tako da nam je virus pobegao iz laboratorija. I našom neshvatljivom pohlepom i radoznalošću u manje od mesec dana uspeli smo zaraziti gotovo ceo svet.
I na kraju, ovaj virus, napadajući samo stare i slabe i one koji se ne mogu nedvosmisleno odbraniti, podseća me na realne koncepte prirodne selekcije i pročišćenja čovečanstva.
Kako će izgledati normalizacija?
Druga pozitivna vest koju sam čuo ovih dana je, da će se butici i druge prodavnice uskoro otvoriti u Austriji. Dopustite mi samo da objasnim – Trst je stotinama godina pod jurisdikcijom Beča i na događaje u Austriji se i danas gleda sa velikom pažnjom. Tako su lokalni mediji, na temelju austrijskog primera, već počeli kreirati scenarije i procene kako će Italija izaći iz krize.
Definitivno je jasno, da se pre katoličkog Uskrsa (12. aprila/travnja) ništa se ne može očekivati. Ali dva dana kasnije, najkasnije 14. ili 15. dan, vlasti se očekuju da provedu prve mere za smanjenje karantina. To će sigurno biti dozvola za slobodno kretanje u određenim delovima dana kao osnova za povratak ljudi na njihova radna mesta.
Drugi korak koji ćemo verovatno videti do kraja ovog meseca je otvaranje nekih drugih prodavnica i dozvola restorana da pripremaju hranu za kućnu dostavu. Ali to ne znači da ćemo uskoro zajedno ručati i večerati u poznatim italijanskim restoranima. Vlasti su ovde u Italiji, a nadam se i na Balkanu svesne, da zbog mentaliteta stanovništva – kafići ne bi trebali biti otvoreni do kraja epidemije, što znači da je moguće ostati bez kafića, barova i restorana celo leto.
Prema kolumnisti lokalnog lista “Il Piccolo” iz Trsta, građane ne bi trebalo da preplavi euforija očekivanja za Uskrs.
Navodeći kineski primer, kažu da niko ne može garantovati, da se karantin neće vraćati ponovo i ponovo.
„Da, uskoro će prestati mere i prilike, da se slobodnije krećemo. Ali ako broj novih pacijenata počne barem minimalno rasti – opet ćemo svi biti zaključani u novoj i novoj karantini “
Drugi problem je što niko ne kaže kada će se javni prevoz ponovo pokrenuti unutar i izvan države. Svi znamo, da je Trst podjednako italijanski koliko i bivši jugoslavenski s desetinama hiljada Slovenaca, Srba i Hrvata, koji ovde žive. Oni nisu toliko dugo odsečeni od svojih matičnih zemalja, kažu oni, misleći na svoje pretke da ni u Drugom svetskom ratu grad nije bio tako odsečen od sveta.
Dakle, Italiju čeka još dug put.
U kakvom ćemo svijetu živeti posle Covid-19?
Na osnovu svih analiza, koje ovih dana pomno pratim u najvažnijim svetskim medijima, mogu zaključiti da:
● Pre svega, stvorićemo toliko navika i kreativnosti u radu od kuće da ni šefovi neće hteti trošiti ogromne svote novca na kancelarije, a ni zaposleni neće imati želju napustiti toplinu i udobnost svog doma – normalno u onim sektorima gde je to moguće.
● Na taj način rad će postati puno po merljiviji, jer ćete ići i platiti za obavljeni zadatak. Princip „zamahuje vratima – uzima platu“ s malim izmenama, verovatno ćemo ostaviti iza sebe, jer nakon ove krize niko neće imati višak novca koji bi bacao.
● Načelo i ispravnost „turističko-potrošničkog“ društva u kojem smo do sada živeli biće preispitan. Pre svega, za takvu nepotrebnu šetnju svetom neće biti novca, i drugo, ljudi će još dugo biti uplašeni, da koriste aerodrome, autobuse i njihov opušteni prostor.
● Ponovno će se ukazati potreba za jakom državom umesto nezavisnih korporacija i privrednika. Jer, u krizi je bilo jasno, da će zemlje s jačim javnim sektorom mnogo lakše savladavat ovakve situacije. To će neizbežno dovesti do jačanja pokreta i političkih stranaka, koje zagovaraju pravedniju raspodelu bogatstva, što znači da će i u Sjedinjenim Američkim Državama održivost kapitalizma u svom sirovom obliku biti duboko dovedena u pitanje.
● Vojska i njeno omasovljavanje opet će postati tema razgovora i važan faktor u društvu. Pre svega, u krizi je bilo jasno da zemlje s velikom i organiziranom vojskom mogu mnogo lakše sprovoditi policijske sate, karantin i dostavljati hranu te pomagati bolesnima. Drugo, ulazimo u period kada će zbog nedostatka novca – sukobi unutar zemlje, ali i između dveju zemalja, ponovo postati relevantni, što znači da će vam trebati mehanizam, koji vas može zaštiti i osigurati mir. To verovatno znači odustajanje od potrage za globalnim svetom i povratak u borbu za nacionalne interese.
Ukratko: svet u kojem ćemo živeti nakon krize, barem kratkoročno, biće mnogo sličniji onome u kojem su živele naše bake i deke 1950-ih i 1960-ih nego naš svet koji smo ostavili pre samo mesec dana.
Ljubljana/Trst 11.april/maj 2020
- Link (BSH/MKD): https://www.ifimes.org/ba/9794 (Analiza – Dejan Azeski: Šta svijet može naučiti od Italije o virusu Covid-19?/Што светот може да научи од Италија за вирусот Ковид-19?)
