25.4 C
Belgrade
nedelja, 14 avgusta, 2022

“CINK, UZIMAJTE CINK“ Amerika na nogama posle ove Trampove preporuke! (VIDEO)

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Predsednik SAD Donald Tramp sinoć je ponovo digao naciju na noge pošto je uporno, u obraćanju naciji, ponavljao „cink, uzmite cink, on je dobar, uzmite cink, tako mi kažu“. 

Tramp je ranije pominjao hidroksihlorokin kao „lek za koronavirus“, a slično je bilo i sinoć. 

- Advertisement -

„I cink, oni kažu cink. Trebalo bi da dodate cink“, rekao je Tramp, ali nije objasnio ni ko su „oni“ ni zašto bi tačno i kako trebalo „dodati“ cink. 

Ostalo je samo na ovome „cink je dobar“. 

On je takođe rekao da bi ljudi trebalo da pitaju apotekare za cink, koji je dostupan u većini apoteka. 

- Advertisement -

Čak Tod sa MSNBC je proverio o čemu je Tramp govorio.

– Postoje dve stvari o kojima je predsednik pričao, za koje je potrebno objašnjenje. Jedna od njih je ono što je pričao o upotrebi cinka – rekao je Tod, a zatim ovo pitanje postavio doktoru Vinu Gupti. 

 – Pojma nemam o čemu je pričao. Bio sam srećan kad sam čuo da je počeo da priča o kliničkim testovima, ali onda je krenuo da govori o kongresmenu iz Mičigena i uspešnoj upotrebi hidroksihlorokina. Ne znamo još ništa o tome. A komentar o cinku je baš zbunjujući. Nema dokaza o tome da se cink predlaže kao dodatak hidroksihlorokinu, da bi bio od pomoći – bio je jasan Gupta. 

Šta je cink?

Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka osećaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer podstiče imuni sistem i ima antioksidativnu ulogu. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom često ulaze u sastav preparata za uvećanu prostatu. Takođe je bitan za rast i razvoj novorođenčadi.

U kojim namirnicama se nalazi cink?

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.

Koje su preporučene dnevne doze?

Preoporučene doze cinka su:

Deca

  • Odojčad do 12 meseci: 2-3mg
  • Deca od 1 – 3 godine: 3mg
  • Deca od  4 – 8 godina: 5mg
  • Deca od  9 – 13 godina: 8mg
  • Dečaci 14 – 18 godina: 11mg
  • Devojčice 14 – 18 godina: 9mg

Odrasli

  • Muškarci: 11mg
  • Žene: 8mg
  • Trudnice: 11mg
  • Dojilje: 12mg

U terapiji se nekada koriste i veće doze cinka, 30-60mg,ako postoji deficit cinka. Treba imati na umu da organizam usvoji i iskoristi samo deo od unete doze cinka.

Kome su potrebne povećane količine cinka?

U nedostatku cinka može doći do: zakasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka čula ukusa i mirisa, mentalne letargije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna žitarica, graška, boranije.

Da li se može uneti previše cinka?

Toksične doze cinka su 150-500mg dnevno, pri čemu može doći do poremećaja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorpciju, zato se preporučuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu povećati izlučivanje cinka urinom. Amilorid (diuretik koji štedi kalijum) smanjuje izlučivanje cinka urinom, dok spironolakton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospešuje usvajanje cinka.

Vitamin A – zasluženo prvo mesto

Vitamin A (Retinol, Akseroftol) ne zaslužuje prvo mesto u tablici vitamina samo zbog abecednog redosleda, već zbog brojnih važnih funkcija u organizmu. Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokožu, čime pomaže sprečavanje brojnih infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, pa ga s pravom nazivamo “zaštitnikom celog organizma”. Posebnu važnost ima u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta (rodopsina) koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Smatra se takođe da vitamin A pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu nekih zaraznih bolesti.

Hemijska struktura vitamina A

Vitamin A je osnovni vitamin koji se rastvara u masti. Pokazuje terpensku hemijsku strukturu i spada u grupu terpena. Takođe spada u grupu alkohola jer poseduje hidroksilnu grupu vezanu za atom ugljenika koji je dalje vezan za drugi ugljenikov atom. Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima, pa možemo govoriti o skupu vitamina A. Svi zajedno pripadaju retinoidima tj. derivatima retinoične kiseline (estri, etri ili alkoholni derivati). Rastvara se u alkoholu i biljnim uljima dok u vodi i glicerolu ne. Rastvaranje mu može smanjiti aktivnost, a relativno se brzo razgrađuje delovanjem dnevne i ultraljubičaste svetlosti. Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B – kompleks, minerali: cink, kalcijum, zatim holin i neomicin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i holestiramin.

Izvori vitamina A

U biljkama se nalazi kao provitamin beta – karotin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Beta – karotin se zato još naziva provitamin A. Pošto se beta – karotin u organizmu pretvara samo po potrebi u vitamin A i, za razliku od retinola, nije toksičan ni u većim količinama, potrebno je da se u preparatima nalazi u tom obliku a ne u obliku vitamina A.

Retinol se nalazi u mlečnim proizvodima, žumancetu i jetri. Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva.

Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, brusnica, dren, divlja tikva, paradajz.

Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.

Vitamin A – ULOGA

  • Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
  • Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
  • Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
  • Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
  • Održavanje menstrualnog ciklusa,
  • Okoštavanje i formiranje zuba,
  • Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
  • Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata.
  • Dnevne potrebe vitamina A
  • Dnevna potreba odrasle osobe za vitaminom A je 0,8 do 1,0 mg.

Funkcija vitamina A u organizmu može biti narušena nadovoljnom količinom masti u ishrani, oštećenjem jetre, kao i uzimanjem estrogenskih hormonskih preparata.

Pri nedostataku vitamina A dolazi do povećanja osetljivosti na infekcije i sledećih pojava: sušenje kože, opadanje kose, pojava noćnog slepila (kokošije slepilo), smanjenja oštrine vida, povećanje osetljivosti na svetlost, a u dečijem uzrastu dolazi do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Javlja se i sušenje konunktive (kseroza), i sušenje i omekšavanje rožnjače (kseromalacija), kasnije i ulceracije rožnjače. Promene u nivou epitelnih ćelija sluzokože disajnih organa dovode do učestalih infekcija, a ćelija epitela digestivnog trakta do proliva.

Lečenje se sprovodi peroralnim ili parenteralnim davanjem vitamina A, u dozi od 30000 I.J. (internacionalnih jedinica) dnevno.

Hipervitaminoza

Hipervitaminoze se javljaju samo unošenjem količina nekoliko puta većih od potrebnih, i to samo liposolubolnih vitamina (A,D,E,K) zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled sporog izlučivanja.

Akutni oblik, kod odojčeta, sastoji se u pojavi povraćanja, osetljivosti kostiju glave, povećanom intrakranijalnom pritisku (ispupčene fontanele). U hroničnom obliku dominiraju takođe bolovi u kostima, glavobolje, poremećaji vida, promene na koži. U odraslih osoba poremećaji se javljaju tek posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina A. U trudnoći se ne preporučuje jetra u ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znači da oduzima vodu iz ploda što može izazvati prevremeni porođaj, nepravilan embrionalni razvoj.

Lečenje-promene se uglavnom povlače posle prestanka uzimanja više puta povećanih, toksičnih doza vitamina A.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti