Štitna žlezda i kako nas štiti? Šta kada posustane?

Štitna žlezda se nalazi se prednje strane vrata i oblika je leptira. Njena funkcija u organizmu je veoma bitna. Zadužena je za regulaciju telesne temperature, i niz drugih, a pritom veoma bitnih i vitalnih funkcija.

Štitna žlezda osim pomenute funkcije reguliše glad, nivo energije i stoga različiti problemi sa njenim radom mogu dovesti do pojave raznih simptoma, ali i razvoja mnogih bolesti.

Bolesti koje se javljaju su uglavnom vezane za smanjenu ili pojačanu funkciju.

Najčešći poremećaji

Poremećaji sa radom štitne žlezde mogu negativno uticati na sve aspekte života.  Moguće je povećanje telesne težine, pojava depresije ili osećaja anksioznosti.

Poremećaji se mogu kretati u dva najčešća pravca: Hipotireidizam i Hipertireozu

Hipotireidizam – koji je ujedno i najčešći poremećaj i togotovo uvek kod žena u reproduktivnim godinama ili srednjem životnom dobu. Ovaj poremećaj se naziva i smanjena funkcija štitna žlezda. Najkarakterističniji simptomi su umor, povećanje telesne težine i depresija. A nažalost, ne postoji način prevencije. Sami simptomi nisu specifični i karakteristični, a njihova progresija je veoma spora. Iz ovog razloga dešava se da mnogi pacijenti primete simptome tek posle nekoliko godina.

Kada štitna žlezda usporava rad?

Do usporenog rada štitne žlezde dolazi kada imunološki mehanizam napada ćelije žlezde i uništava ih. Može nastati i kao posledica terapije karcinoma.

Kako biste što pre prepoznali i potvrdili simptome lekara posetite kada osetite:

• umor,
• povećanje telesne težine,
• osetljivost na hladnoću,
• suvu kožu i kosu,
• bolove u mišićima,
• depresija,
• grčevi u mišićima,
• gubitak libida,
• suve kosa i koža
• lako lomljivi nokti

Ukoliko se oboljenje ne tretira mogu se razviti ozbiljni simptomi:

• dubok i promukao glas.
• istanjenje obrve,
• usporen rad srca,
• gubitak sluha,
• anemija

Iako se ovo ređe dešava jer se oboljenje prepozna na vreme i tretira odgovarajućom terapijom.

Analiza se postavlja na osnovu testa funkcije štitne žlezde – određuje se koncentracija tiroksina ( T4, TSH).

Štitna žlezda može da se leči lekovima

Terapija se uglavnom sastoji od primene tableta koje predtsvljaju hormonsku suplementaciju, a poznatim kao levotroksin. Levotroksin je lek koji zamenjuje, tj. Nadoknađuje hormone kada ih žlezda ne proizvodi dovoljno. Terapija može početi sa niskim dozama koje se najčešće vremenom povećavaju. Iako se može desiti da se simptomi odmah povuku nakon primene terapije.

Bitno je pomenuti da se ovo oboljenje javlja kod oba pola iako je kod žena veća zastupljenost. Oboljenje se može pojaviti i kod dece, ali i beba, koje se mogu roditi sa hipofunkcijom – štitna žlezda.

Hipertireoza – Tačan uzrok pojave hipertireoze nije poznat. Ali se najčešće smatra  da je uzrok upravo Gravesova bolest – autoimuni poremećaj gde imuni sistem ne raspoznajezravo tkivo i ne razlikuje ga od uljeza te ga napada.

Kod hipertireoze se dešava prekomerno stvaranje hormona štitne žlezde. Najčešće se javlja kod žena u dobi između 20 i 50 godina. A u poslednje vreme se češće javlja i kod muškaraca. Ovaj oblik oboljenja štitne žlezde se zapravo može javiti u svakoj životnoj dobi.

Za razliku od ovog oboljenja postoje i drugi razlozi zbog kojih može biti povećan nivo hormona. To mogu biti pojačano oslobađanje ranije stvorenih hormona usled upalnih bolesti štitne žlezde.

Simptomi uključuju:

• nervoza i nemir,
• ubrzan rad srca,
• emocionalna nestabiolnost,
• preterano znojenje,
• umereno povišen krvni pristisak,
• učestale stolice,
• gubitak telesne težine uprkus pojačanom apetitu,
• vlažna i topla koža,
• tanka kosa koja opada
• krhki nokti,
• nepravilni menstrualni ciklusi (manji broj ciklusa),

-tireotoksična kriza.

Tireotoksična kriza je životno ugrožavajuće stanje praćeno pogoršanjem simptoma uz dehidraciju, ubrzan rad srca, apatiju, povišenu telesnu temperaturu, dilerijum… Kriza nastupa nakon stresa od operacije ili u slučaju nelečene bolesti. Ukoliko se ne leči, može se završiti smrtnim ishodom.

Analiza se postavlja na osnovu labaratorijskih nalaza hormona štitne žlezde u krvi. Vrednosti su obično povećane, ali TSH i pored toga može biti nizak pa i nemerljiv. Dodatne analize podrazumevanju ultrazvuk i analizu sa radioaktivnim jodom.

Hiruško lećenje  je često kod hipertireoze. Sastoji se od odstranjivanja jednog dela ili većeg dela štitne žlezde. Primenjuje se ukoliko je žlezda porasla do veličine kojom pritiska vratne vene, onemopgućeno je ili otežano gutanje ili čak otežava disanje.

Štitna žlezda – Lećenje i zaštita  

Za pravilan rad štitne žlezde neophodan je jod. Bitno je unositi dovoljno gvožđa ali i čuvati crevnu floru. Ekosistem creva je veoma važan, te je bitna i zdrava i pravilna ishrana.

Preventivni pregledi i analize krvi nam umnogome mogu pomoći da pratimo stanje organizma. Posebno je bitno da trudnicei žene koje planiraju trudnoću kontrolišu funkciju ovog organa. Iako zvaničnih preporuka nema, svakako je bitno kloniti se stresa koliko god je moguće jer on može biti okidač kako poremećaja u radu štitne žlezde, ali i mnogih drugih bolesti.