Prije par minuta sam ušao na zvaničnu stranicu Demokratske Crne Gore Alekse Bečića. Na vrhu stranice stoji objava, tačnije spot u kojem Aleksa govori kako onaj kome Crnogorac, Albanac, Musliman, Bošnjak nije brat, ne može biti ni njegov brat. Realno gledano, ja nikada sebi ne bih dozvolio da u bilo kom obliku budem Aleksin brat, pogotovu što postoji osnovana sumnja da je Aleksa „topli brat“.
No, to nije bitno za ovu priču, bitno je da se Aleksa onako mesijanski uhvatio izbornih reformi, slušajući ga rekli bi ste da niko drugi ne potencira tu priču osim njega i njegovih, iako su sve ostale opozicione stranke uključene da se iznađe što bolje rešenje, sjetimo se da je DF odavno predlagao tehničku vladu, biometrijske lične karte, da bi sada ponudio kao rešenje i tač skrin glasanje, kako bi se izbegle određene manipulacije koje se dešavaju na biračkim mjestima, pogotovu to važi za ruralna biračka mjesta.
Idemo dalje, Bečić u jednom dijelu svog govora jasno targetira DF, parafraziraću ga “ neki sada kada se mi ( opet ističe samo DCG) borimo za izborne reforme, potežu identitetska pitanja“. Dakle, dobro razmislimo dragi prijatelji šta to smeta Aleksi BEČIĆU. Smeta mu borba DFa da se popravi položaj Srba u Cg koji su potpuno i do kraja diskriminisani po svakom osnovu. Diskriminacija se ogleda pri zapošljavanju, u školskim programima, na javnom servisu itd
A sada se zapitajmo još nešto? Zašto Aleksi smeta priča o pravima Srba? Iako je sasvim jasno da CG nikada bez rešavanja srpskog pitanja neće moći ni u kom pogledu da napreduje, štaviše neriješeno srpsko pitanje može prouzrokovati duboke potrese u ovoj zemlji.
Aleksi rešavanje srpskog pitanja smeta jer je počeo da gubi srpsko biračko tijelo, koje mu je ranije naivno povjerovalo da bi on mogao biti neko ko će se možda na neki drugačiji način boriti za njih.
Aleksi smeta rešavanje srpskog pitanja, jer su njegovi mentori koji se nalaze u američkoj ambasadi vrlo otvoreno rekli da svi neprijatelji NATO-a moraju biti uništeni, a svi dobro znamo da su Srbi u CG u 99% slučajeva protivnici NATO-a.
Dakle cilj Demokrata, DPS-a i stranih centara moći, jeste da se srpstvo u Cg svede na nivo folklora, tačnije da se na sve načine pokuša smanjiti broj Srba na predstojećim popisima, da bi u jednom trenutku bili svedeni na procenat između 7-10%, i samim tim ne bi više predstavljali smetnju onima, koji bi da sa manjinskim narodima stvore do kraja antinjegoševsku, antirusku antisrpsku Crnu Goru, zasnovanu ne na tradiciji Nemanjića i Petrovića, već na „tekovinama“ 21 maja, a poštovanje tih i takvih tekovina je veoma izraženo kod Bečića, a to se može vidjeti i u sloganima koje koristi, koji vrcaju od žuto crvene boje i referendumskog DA, a ne smijemo nikako prenebregnuti činjenicu da je ideolog Demokrata Vladimir Pavićević neko ko je već na samom početku jasno prepoznat kao srbofobna ličnost, kao i čitava njegova agentura koja sebe zove strankom Crnogorska.
Jednostavno, Demokrate su kukavičje jaje koje je podmetnuto Srbima u CG, koji opet naivno treba da povjeruju u neku mogućnost bratstva i jedinstva. Bratstvo i jedinstvo nikada nije ni bilo moguće, ponajmanje je moguće sada. Zato svi Srbi u CG moraju da stanu iza predloga DFa o izmjeni ustava, moraju da stanu u odbranu SPC, i moraju da prestanu da vjeruju lijevo orjentisanim populistima, koji su uz to konvertiti, i koji ispunjavaju naloge zapadnih ambasada.
Možda će me neko optužiti za šovinizam, možda i za fašizam, nije isključeno, ali meni Crnogorci ( koji nisu čeda SPC i koji ne govore srpskim jezikom), Albanci, Bošnjaci, Muslimani, nisu braća, mi možemo da budemo komšije, možemo da budemo drugovi, prijatelji, da se poštujemo, ali braća nikada ne možemo da budemo. Naročito mi brat ne može biti Štjefan Camaj, za koga je divljanje u Tuzima i skandiranje terorističkoj učk “ ponesenost emocijama“.
Dragi moji Srbi, ne budimo opet „ovce“, jednom su nas već “ ošišali“, ako pristanemo na to i drugi put, to onda znači da smo do srži naivni.
