Pozvani smo na promociju novog albuma Prslook Banda u Lipovačkoj šumi nadomak Beograda. Kada smo se već našli tamo, iskoristili smo priliku i da porazgovaramo sa Sandrom, jednim od osnivačem benda. Uprkos velikoj gužvi i jurnjavi na sve strane zbog promocije i gostiju, Sandro je bio raspoložen za razgovor o svemu, ne samo o muzici.
Za početak, kako počinje dan od Sandra?
Svako jutro se budim u pet sati. Malo prošetam, a u sedam mi se otvara soba 207 gde popijem kafu. Onda sam na poslu, vraćam se kući i posvećujem se Prslook bandu i Prslook emisiji. Bavim se muzikom ili montažom, prisećam se starih emisija, a 1140 emisija, složićeš se nije mali broj. Bio sam na Kopernikusu kada ga je gledalo samo dvoje ljudi, ali sam i sada tamo kada je to jedna ozbiljna i popularna medijska kuća.
Kakav si privatno, a kakav u javnosti?
Privatno se trudim da budem prirodan čovek, volim da uživam u ambijentu. Volim da uživam u svakom trenutku, i volim kada se stvari dešavaju kao na rolerkosteru. Mislim da Bog nije hteo da sve bude ravno. Privatno volim da skupljam starine i antikvitete. Volim dobre filmove i dobru muziku. Evo, skoro sam opet gledao Kuma po sto pedeseti put.
Da li imaš hobije? Zapravo, znam da ih imaš ali čitaoci možda i ne znaju, pa ako možeš da približiš čitaocima stvari koje voliš.
Opsesivan sam po pitanju skupljanju stvari. Od malena sam skupljao sličice i stripove, od prvog do poslednjeg Alan Forda, naprimer. Ispunjava me umetnost, tražim zanimljive stvari po antikvarnicama. Neko troši pare na skupe automobile, ja ne, ali volim da imam toplo okruženje oko sebe, ne previše skupo. Još uvek slušam gramofon. Kvin, Ej Si Di Si, Vajtsnejk i to što slušam ceo život. Drugačiji sam nego što me ljudi doživljavaju preko televizije.
U kom smislu drugačiji?
U prirodi sam miran, a na televiziji sam bučan i onda ljudi ne mogu da podvuku i naprave paralelu između stvarnosti i emisije. A emisija je ipak samo emisija, zabavnog je karaktera. Tu sam stvorio alter ego ovog Sandra koji je miran. Nešto kao Doktor Džekil i Mister Hajd.
Da li će se onda pravi Sandro pojaviti u medijima onda onakav kakav zaista jeste?
Ispraviću i to uskoro. Uskoro se sprema emisija u kojoj ću se pokazati onakvim kakav zaista jesam. Ja sam doktor i profesor na akademiji Dositej predajem sedam medicinskih predmeta i učim đake.
Vaši počeci, kako ih se sećaš?
Lepa vremena. Nikica je svirao rokenrol, a ja sam svirao u pop bendovima. Ali smo se složili jednom i snimili album sa bendom koji se zvao Od srca. Svirali smo sa Dinom Dvornikom kao gosti na njegovim koncertima i onda krah, tačnije rat. Album je izašao je u najgorim vremenima, ratno stanje i zapravo nikada nije doživeo onoliku pažnju koliku je po mom mišljenju, a i mišljenju drugih trebao da doživi.
Posle toga i nastaje Prslook Band?
Zapravo, da. Od tada nastaje Prslook Band i eto, sada već postojimo dvadeset i pet godina, tačno. Deveset i četvrte izdajemo album Hiljadu milja između nas sa Vladom Milutinovićem. U tom periodu bili smo kao tri brata, čak su mnogi i mislili da smo braća. Voleo bih da mi se Vlada javi ako ovo čita jer smo izgubili kontakt. Povukao se u Kruševac, a besmisleno je da nismo u kontaktu.
I onda dolaze najveći hitovi?
Da, album ”Objektivne laži” jesu najveći preokret u našoj karijeri, kada je muzika u pitanju. Pesme su se stalno vrtele, što na radiju, što na televiziji. Tu smo prešli iz rokenrol faze u nešto blažu fazu pop muzike, što se na snimcima i oseti, naravno. Ta promena je bila opšte prihvaćena kod publike i mislim da smo time povećali bazu naših poštovaoca. Posle smo na krilima tog albuma snimili i naredna dva koja su takođe bila dobro propraćena i onda smo na taj period stavili tačku sa singlom Letnja šema.
Zbog čega toliko duga pauza?
Pauza je bila zbog medicine. Ja sam lekar, a i Nikica se bavi psihoanalitičkom psihoterapijom. Moj zadatak je bio da ga izvučem iz toga jer nije lako slušati tuđe probleme po petnaest sati dnevno, a da to na tebe ne ostavi trag. Ipak, bio sam istrajan i uspeo sam ga nagovoriti da snimimo album. Album ima osam novih pesama i devet remasterizovanih pesama. Ono što me je iznenadilo je da se u Grand produkciji traži pesma ”Tvoje ime”, a spot je tek skoro snimljen.
Očekuješ dobar odziv kod publike po pitanju novog materijala?
Mi imamo publiku, ne radimo ovo zbog para niti uspeha. Radimo opušteno kao i na promociji što je bilo bilo. Video si, sve je bilo spontano i prirodno. Nije bilo usiljenosti ni foliranja, ne volim to. Mnogi prijatelji su nam pomogli da promocija izgleda kako je izgledala; preko prijatelja fotografa do medijskih kuća kao što su: O2, Prva, Kopernikus i naravno Grand produkcija. Uprkos tome što je Grand izbacio album, Sale Popović je osetio da je ovo materijal za njegovu kuću, uprkos tome što je ovo pop rok muzika.
Promocija 10 kilometara od Beograda, a ne u Beogradu. Zbog čega?
Da, promocija je 10 kilometara od Beograda baš da bih proverio ko su mi zaista prijatelji. Šalim se, naravno. ”Lipovačka šuma” je idealno mesto za intimnu atmosferu i mislim da bolji ugođaj za promociju albuma nismo mogli postići na nekom drugom mestu, u što si se i sam uverio.
Prijatelji sa estrade. Da li ih je moguće imati?
Na estradi je moguće imati prijatelje, naravno. Dobar sam sa Draganom Ristićem, Rambom Amadeusom, Jovanom Tipšin. Ne delim ljude na školovane, neškolovane bogate ili nebogate, postoji samo jedna podela, dobri ili loši ljudi. Tu su i novi mladi ljudi sa KCN televizije, mnogo su radni i vredni. To su kolege za koje smatram da će sigurno u budućnosti praviti velike karijere. Ali da bi se desila karijera, mora da postoji i umetnosti. Bez umetnosti karijere nema.
Nekadašnja scena i ova danas? Podvuci paralelu.
Kvalitet uvek nalazi način da ostane i opstane, to je svima jasno. Naše pesme iz devedesetih se i danas slušaju. Neke stvari su samo prolazne i one prolaze. Tako i treba da bude. Ja lično ne razumem nove žanrove i pesme; ni vizuelno ni tekstualno, ni njihovu poentu, ali deca to vole. Ne kažem, treba da postoje novi stilovi i mi smo svojevremeno bili neki novi stil, ali nemam potrebu da se kao zreo muzičar prilagođavam muzici koja je trenutno aktuelna, jer aktuelnost ne znači nužno i kvalitet.
Za kraj, planovi za budućnost? Sprema se jedan veliki koncert, ali otom potom. Sada smo uradili promociju koja je prošla odlično pa ćemo narednih dana razmišljati o koncertu, ali eto. Dobio si malu ekskluzivu. (smeh)
Razgovarao: Nenad Baraković Bara
