Mnogima idu na nerve i uvek bude teških povreda. Ali vatromet i petarde ostaju deo Nove godine u velikom delu sveta. Kako funkcionišu rakete i zašto svetlucaju grimizno ili zlatno? I zašto je ilegalna pirotehnika opasna?
Zašto rakete poleću?
Rakete sadrže crni barut, dakle mešavinu zapaljivih sredstava kao što su ugalj ili sumpor i oksidatore poput kalijum-nitrata, koji ubrzava sagorevanje. Nakon što se fitilj zapali, počinje reakcija koja proizvodi toplotu i gasove kao što su azot ili CO2.
Za let je odgovoran dizajn rakete: gasovi mogu da izlaze samo kroz rupu na zadnjoj strane rakete, što je onda podiže uvis. Uz pomoć drvenog štapa, raketa se ne vrti, već poleće ka nebu. Zato stručnjaci upozoravaju da se ne pale rakete sa slomljenim drvenim štapovima, da ne bi nekontrolisano letele i povredile ljude.
A šta je s petardama?
I kod petardi odlučujuću ulogu igra barut – i struktura petarde. Ukoliko bi se zapalio samo barut, on bi jednostavno sagoreo. Ali pošto je petarda čvrsto umotana, stvara se visok pritisak i gasovi koji nastaju tokom reakcije dovode do eksplozije: bljesak svetlosti, glasan prasak i uništena forma petarde.
Što je više baruta, to je jača eksplozija. Ali količine baruta u petardama su veoma male. I u onim jačima se nalazi tek oko dva grama crnog praha.
Kako se dobijaju različite boje?
Raketa se obično sastoji od dve komore: kada je gorivo u prvoj komori istrošeno, aktivira se sadržaj druge komore, u kojoj su takozvane hemikalije za efekte. Pored crnog praha, ona sadrži i razne soli koje prave šareni spektakl na nebu.
Sa magnezijumom se recimo dobijaju beličasti efekti blica, za crvene varnice su potrebne supstance poput stroncijuma ili kalcijuma, dok jedinjenja bakra proizvode zelenu boju. Postoje mnoge druge soli, od kojih svaka proizvodi drugu boju na nebu, od grimizne, preko azurne, do smaragdnozelene. Sve one gore na temperaturama od oko 1.000 stepeni – zato može doći do ozbiljnih povreda ukoliko se raketa ne koristi pravilno.
Kako nastaju različiti oblici?
Svetleće pruge na nebu, dugo treperenje ili čuvena zlatna kiša. To kakav će efekat rakete proizvesti na nebu ne zavisi samo od njihovog sadržaja, već i od toga kako su dizajnirane. Hemikalije koje prave efekte često su kružno raspoređene oko eksplozivne naprave. Time se, recimo, stvaraju velike, okrugle eksplozije, koje pirotehničari opisuje kao bukete na nebu.
Drugi oblici, kao što je zlatna kiša, nastaju uz pomoć cilindričnih eksplozivnih komora. Treperenja praćena nizom eksplozija nastaju tako što se različite mešavine praha nanose jedna na drugu na zrnca uljane repice. Postoje reakcije koje dovode do prilično mračnog izgaranja, kao i reakcije koje proizvode svetlost. Stroboskopski efekti nastaju kada se te dve stvari dešavaju naizmenično.
Zašto je ilegalna pirotehnika opasna?
Lekari i stručnjaci upozoravaju da petarde čija prodaja nije odobrena predstavljaju ogroman rizik za zdravlje. Sa jedne strane mogu biti znatno jače nego što je dozvoljeno, a osim toga, niko ne zna šta tačno sadrže. Nemački Savezni ured za nauku o materijalima upozorava da takve petarde često ne sadrže samo crni prah, već mnogo opasnije mešavine.
Još jedan rizik je fitilj: ako prebrzo izgori, na primer zato što se koristi lošiji ili neodgovarajući materijal, petarda može da eksplodira u ruci i izazove ozbiljne povrede. Zato pri kupovini pirotehnike treba obratiti pažnju na bezbednosne karakteristike kao što je CE oznaka.
A šta je sa česticama fine prašine?
Prema podacima nemačkog Saveznog ureda za životnu sredinu (UBA), tokom vatrometa u novogodišnjoj noći svake godine se oslobađa više od 2.000 tona čestica fine prašine. „To je oko jedan odsto ukupne količine fine prašine koja se godišnje oslobađa u Nemačkoj“, navodi UBA.
U mnogim mestima, posebno u velikim gradovima, time dolazi do drastičnog prekoračenja graničnih vrednosti. Koliko dugo onda zagađenje finom prašinom ostaje, zavisi od vremenskih prilika. U najgorem slučaju zagađenje ostaje danima.
Čestice fine prašine dovode se u vezu sa mnogim bolestima, a prema podacima EU, odgovorne su za oko 240.000 prevremenih smrti u zemljama članicama. Nemački savez pneumologa upozorava da „posledice za pacijente sa astmom i drugim hroničnim respiratornim oboljenjima i nakon kratkotrajnog velikog zagađenja vazduha mogu da budu velike“.
