SAJAM UŽASA: Istina o logoru Staro Sajmište (VIDEO)

0
33

Početkom decembra 2022 se navršava 81 godina od osnovanja logora „Staro sajmište“, koji je bio najveći nemački logor tokom Drugog svetskog rata na području Jugoistočne Evrope. Sagovnik na ovu temu je Milovan Pisari, saradnik Instituta za filozofofiju i društvenu teoriju i član Upravnog odbora Memorijalnog centra „Staro sajmište“ u Beogradu.

-Logor na  Starom  sajmištu  je  najveći  logor  u  Beogradu i Jugoistočnoj  Evropi. Karakteristika  nemačkih  nacista  je  da  u  okupiranim  zemljama  imaju  logore za određene  kategotrije  civila. Pre  formiranje  logora  na  Sajmištu  Nemci su  ubili  sve  muške  Jevreje, o  ostali  su žene i deca.  Cilj  formiranja  ovog  logora  je  obračun  sa  jevrejskim  stanovništvom,  kaže  Milovan  Pisari, istoričar. 

Preostali  Jevreji  koji  nisu  ubijeni  u  logoru  Topovske  šupe,  žene  sa decom  su  dovođeni  na  Staro  Sajmište  iz  Beograda  i  ostatka  okupirane  Srbije.  Pre  početka  Drugog  svetskog  rata  je  u Srbiji  bilo  6.500  Jevreja.  Od  avgusta  do  novembra  je  streljano  oko  5000 muških Jevreja, tako  da  su  ostale  samo žene  i  deca. 

– Okupacine  vlasti  su  objavile  oglas  u datašnjim novinama  da  se  preostali  Jevreji  jave  u  policijsku  upravu  za  Jevreje  i  da  će  biti  prebačeni  u druge   logore. Kada  su  stigli  su  logor  videli  su  šta  ih  čeka.  U  poviljonima  su  bili  drveni  kreveti na  tri  sprata, bez  grejanje.  Logoraši  su umirali  od  gladi,  hladnoće, bolesti  kao  i  nehumanih  postupaka  nemačkih  vojnika,  napomilje   Pisari. 

Glavni  komandant  logora  od  decembra  1941.  do marta  1942. bio  je  Herbert  Andorfer, podoficir  SS-ovac. Posle  marta 1942.  godine  obavljao je  operativne  zadatke  u Srbiji i Sloveniji, da  bi  1944.  godine  borio  se  protiv italijanskih  partizana.  Posle  rata  je  pobegao  u  Južnu  Ameriku. Kada  je  saznao  da  ga  ne traže  za  zločine,   vratio  se u  Nemačku  , gde  je  radio  kao ugostitelj. Šesdesetih  godina  prošlog  veka, kada  je  krenulo  lov na  naciste,   uhapšen je  i  osuđen  na  22 meseca  kao  saučesnik  u ubijanju  Jevreja. Nakon  toga  je  pušten  i živeo  je  do 2004.  godine.

– U logoru  Staro  Sajmište  je  doveden 6.500  Jevreja što iz  Beograda,  Šapca, Kragujevca i drugih  gradova pod  nemačkom  okupacijom, kao i  600  Roma.  Februara 1942. godine  Nemci su odlučili  da  likvidiraju  logoraše. Naredba je  stigla iz  Berlina  od  najvišeg  čelnika Vermarta  Ajhmana.  Iz  Nemačke  je  stigao gasni  kamion  zvani  dušebubka gde  su  ubijani  logoraši. U  njemu  je  moglo  da  strane  70 ljudi,  to je  bila  pokretna  gasna  komora. Šoferi  su  pustili  gas  u  deo gde  su  bili  Jevreji i ubijali ih. Nemci  su  pre  toga,  delili  deci bombone  i  obećavali  da  će  tim kamionom  da  budu  prevezeni  u drugi logor, pa  su  logoraši  jedva  čekali  da užu u kamion, objašnjava,  naš sagovornik.   

Beograđani  su  pomagali  Jevrejima  da  pobegnu  iz  grada  i  spasu  se  odlaska u logor. Država  Izrael  je proglasila   154  Srba  kao pravednika što najveće jevrejsko  priznanje  za  pomoć  tokom  holokausta. Pisma  Jevreja  su  uspela  da  odu van logora,  ali ne postoje poznati  slučajevi  da  je  neko izvučen iz logora. Što se  tiče  Roma,  jevrejska  bolničarka Matilda  je  pomogla  da  pojedini  Romi dobiju  potvrdu  da  su  starosedeoci  Beograda, na koje se nisu  odnosili  rasni  zakoni .

– Posle likvidacije  Jevreja  i Roma,  Staro  Sajmište  postaje  prihvatni logor  za  civilno  stanovništvo.  Nemcima  je  trebala radna  snaga , pa u logor  dolaze  srpski civili  u  dogovoru  sa  Nezavisnom državom Hrvatskom  iz  Jasenovca, ali  su  vraćene  jer  nisu  bili  sposobni  za rad.  Veći  deo  zarobljenika  dolazi  posle  ofanzive  na  Kozaru, leta  1942.  godine,  kada  ustaše  uhvačenje   Srbe  ubijaju,  a  Nemci  uglavnom  muškarce  su  dovodile  na Sajamište,  navodi  Pisari.

Nakon  savezničkog  bombardovanje  Srbije  na  Uskrs  1944.  godine, Nemci  predaju logor  na  upravljenje  ustašama, jer  se  logor  nalazio  na  područje  NDH.  Aktivan  je bio   do  jula 1944 , za  tri  meseca  ustaše su  se  zverski  odnosile  prema  zatvorenicima  iz  Srema  i  Slavonije. Nemci  su  ratne zarobljenike  premestili u osnovni  logor  Milićeva  ciglana  na  Zvezdari, o kojem  nema  informacije. Poslednji zatočenici  kao  i  prvi  logoraši   na  Sajmištu  su  Jevreji,  koji  su  došli  maja  1944  godine  sa  Kosmeta  i Albanije  koji  su  tu boravili mesec  dana,  a posle  njih  su došlu  mađarski  Jevreji  iz  logora  u Boru.

–   U narativu  koji  se forsirao   posle  Drugog  svetskog  rata , nije  bilo mesta za  civilne  žrtve  zbog  forsiranja   bratstav  i  jedinstva.  Sajmište  je  bio logor za  civile, pa  je  to razlog  što  se  dugo čekalo da  se  postavi prva  komemorativna ploča   i spomenik.  Jedan  deo  zgrade  su  koristili učesnici  radnih akcije,  dok  su  deo  dat  umetnicima  koji  su tu  stvarali.  Odluka srpskog  parlamenta  februara 2020.  godine,   da se formira  Memorjalni centar  Staro  sajmište  je  dobra   i  počela  je rekonstrukcija  dva  muzeja:  Muzej „Jevrejski logor Zemun“,  gde  su bili  zatočeni   Jevreji  i  Romi   i  Muzej „Prihvatni logor Zemun“, gde su  bili  civili  i  antifašti, zaključuju  istoričar   Pisari.

Ostavite komentar