Vuk Bibić je mladić iz Niša koji studira dva fakulteta, Elektronski fakultet i Prirodno-matematički na Odseku za računarske nauke. I to ne bi bilo toliko neobično da 21-godišnji Vuk u indekse i jednog i drugog fakulteta nema upisane sve desetke, oko pedesetak!
Do sada nije pao niti odložio ispit, čak i kada se polaganje održava na oba fakulteta u isto vreme. Za sebe kaže da nije natprosečno inteligentan, već da samo voli matematiku, ali ne onu teoretsku već onu koja se može primeniti i u IT industriji.
– Stalno ponavljam da je neophodno da čovek prosto voli to što radi. Moja ljubav ka programiranju i računarima krenula je još kad sam bio mali. Kao i kod sve dece to je krenulo sa kompjuterskim igricama i ja sam imao želju da napravim svoju igricu, da kreativnost ispoljim kroz tako nešto. Želja za pravljenjem igrica više ne postoji jer me sada interesuju neke druge stvari. Igricu nisam napravio jer su se javile druge ideje zanimljivije od toga – kaže Vuk Bibić za Niške vesti.
Kroz osnovnu školu se takmičio iz matematike, fizike, programiranja. Onda je upisao Gimnaziju „Bora Stanković“, Specijalno odeljenje za IT. Tada je počeo da se bavi istraživanjem. Smatra da u svakoj nauci trud pobeđuje i da obrazovanje koje se stiče u školi ili na fakultetu nije dovoljno.
– Ako želimo da budemo uspešni i ako želimo da naučimao i probijemo sa tim nečim što volimo, neophodno je da uložimo dosta truda. Kroz srednju školu sam „gurao“ školu, ali osim toga takmičio sam se iz matematike i programiranja, osvajao nagrade na republičkim takmičenjima, učestvovao na raznim konkursima vezanim za programiranje.
Dve godine zaredom, treću i četvrtu, sa dvojicom drugova iz odeljenja prijavljivao sam se na takmičenje, poenta je da napravimo neku aplikaciju za telefone, koja bi bila od društvenog značaja i prve godine smo osvojili treće mest, a naredne godine prvu nagradu, put za Berlin i karte za međunarodnu IT konferenciju. Mislim da sam zahvaljujući tim takmičenjima i ličnom interesovanju u toku srednje škole tri letnja raspusta išao na plaćene letnje prakse u IT firmama. Sakupio sam mnogo iskustva i kontakte – dodaje Bibić.
Ništa ne pripisuje svojoj genijalnosti. Smatra da je sve to što je postigao rezultat rada. Inteligencija mu je pomogla u životu, ali ni slučajno ne želi da se osloni samo na to.
– Krajem srednje škole imao sam nekoliko prilika da pravim veb aplikacije, mobilne aplikacije i dopadalo mi se to. Međutim, sviđa mi se kako se matematika primenjuje u industriji i nekako sam želeo veći izazov.
Ne u smislu dva fakulteta, nego prosto nisam želeo da se ograničim na to da se bavim izradom veb ili android aplikacija, što je naravno sasvim validan i korektan posao. Međutim, ne bi to odgovaralo mojoj ličnosti. Volim da stalno napredujem i učim nešto novo i prosto bi mi bilo donekle poražavajuće da u nekom trenutku stagniram i da radim jedan isti posao – objašnjava Vuk.
– Tehnički je dosta olakšavajuća okolnost što predavanja i vežbe mahom nisu obavezni. Da jesu, teško da bih uspeo. Imam slobodu i mogućnost da sam sebi pravim raspored, dakle da biram šta ću da slušam. I ova situacija sa onlajn nastavom je još više sve to olakšala, jer smo sve pratili od kuće, sva predavanja smo imali snimljena tako da sam mogao da gledam bilo koje predavanje.
U četvrtom semestru su mi poklopila dva ispita na različita fakulteta. Bilo je ispita u istom danu, prepodne i popodne, ali to je bilo izvodljivo, barem fizički. Uspeo sam da se dogovorim sa profesorm sa PMF da mi da vremena da završim ispit na Elektronskom i čak me i ohrabrio da to uradim. Položio sam oba ispita i to sve u danu kada mi je bio rođendan – priseća se ovaj mladić.
Što se tiče mastera, razmišlja da to bude neki neki od prestižnih fakulteta u Cirihu.
– Dobijam negativne komentare po tom pitanje, ali to ne znači da ne volim Srbiju i svoj grad. Ako neko mesto volim to je Niš, jer je to grad po mojoj meri.
Drugi ključ Vukovog uspeha je da je svestan da je potreban predah od učenja.
– Mora se izaći na svež vazduh, biti fizički aktivan, imati društveni život i, naravno, san. Ako nešto u životu ne bih žrtvovao, to je san. Sve je stavar organizacije – poručuje Vuk.
