DNO DNA: Evo ko je 100 puta gori od vlasti i opozicije

DNO DNA, da li smo ga konačno dotakli ili ćemo doveka padati u bezdan.

Srbija ima političare, o, ima ih mnogo. Ti političari su javne ličnosti i narod će uvek upirati prstom u njih. Lopovi, lažovi, muljatori … ima narod mnogo epiteta za političare. Čudo je kako se vladari iz senke provlače, nema ih na radaru ne oseća se kritika tog poganog soja …

Istina je nešto drugačija.

Ne, ne donosite zaključke prerano. Ne kažem da ono gore napisano, nije tačno, i te kako je tačno! Uostalom, zar to ne misli većina nas?! Izvinite, ne bih da vam stavljam reči u usta… Ovde želim da govorim o onoj vrsti ljudi koju ne vidite, o krugu ljudi koje često spominju, čitamo o njima, neke hvale, neke spominju jer su ih zaposleni tužili posle višegodišnjeg tlačenja. Da, pričamo o poslodavcima.

Ko su ti „Vukovi sa Wallstreat-a“ ko su ti „moćnici“

Većina „stare garde“ privrednika- preduzetnika stasala je 90tih na švercu iz Turske i Rumunije,Mađarske itd. „Dno dna“ bila njihova polazna tačka.

Nisu te veličine neki školovani ljudi, nisu oni slušali predavanja i dobijali licence. Oni su se kalili na ulici i mešetarili gde stignu ili bolje rečeno šta stignu. Koverta ovde, malo čast onde, pliva se u mutnoj bari.

Iz te mutne barice neki su se uzdigli, naizgled uzdigli, sad su vlasnici, poslodavci … Da se ne zavaravamo, nije njihova moć u zgradama koje su napravili, ni u skupim vozilima koje voze oni, kupuju ljubavnicama ili stasalim sinčićima, njihova moć je u koverti još uvek. Oni znaju koja koverta na koju adresu treba da se šalje, znaju ko će i o čemu da odluči, a odlučiće kako njima odgovara.

Prepotentni i nadobudni, talog koji nose u sebi, želju za noblesom, želju za moći, ispunjavaju na jedan način, to je taj „dno dna“ način: Iživljavanje nad zaposlenima, njima treba slomiti duh, tako da „dno dna“ bude njihova pozicija sad!

Naravno, najveći „teret“ su zaposleni ?!

Republika Srbija je donela odluku o pomoći poslodavcima u naredna tri meseca. Pomoć se odnosi na isplatu tri mesečne minimalne zarade koje su upućene, pogodite kome?! – Zaposlenima!

Hajde da napravimo piramidu, strukturu: država (političari), poreski obaveznici (poslodavci), zaposleni u državnim ustanovama, zaposleni kod privatnika, penzionisana lica, nezaposleni. Tim redosledom. Da pojasnim, država se uvek prva naplaćuje, dužnik si, biće ti naplaćeno. Naravno, sem ako si prijatelj, kum nekoga sa vrha. Sledeci su oni koji zapošljavaju, i ovde zelim da obratimo pažnju na one koju će iskoristiti pomoć države u vidu od tri minimalne zarade za svoje zaposlene.

Kako bi to trebalo da funkcioniše?

Poslodavac ima radnike, za koje plaća doprinose, koji su prijavljeni, zvanično primaju platu u zamenu za rad. Zbog posledica virusa Covid-19 smanji se obim posla, firma se privremeno zatvori, poslodavac ne zarađuje. Idemo dalje. Poslodavac pošalje zaposlenog na prinudni godišnji odmor, ili ga pošalje na neplaćani odmor (nazovimo to kako god).

Radnik sedi kući, ne donosi zaradu, zašto bi primio naknadu za to?! Tako razmislja jedan poslodavac, zar ne? Da li smete da budete iskreni makar prema sebi i priznate da biste pristali na to samo da ne izgubite posao?

Možda ćete priznati u nekoj anonimnoj anketi, ali nećete ništa uraditi po tom pitanju. Jer, zaboga, vi niste ostali bez posla, a mnogi jesu. Ovako razmišlja jedan prosečan zaposleni, zar ne?Idemo dalje. Virus popušta, mere se smanjuju, počinje se sa radom. Vi ste na TV-u čuli da ćete od države dobiti makar taj minimalac, već ste u glavi potrošili novac… I tu se bajka završava.

Kako ćemo potrošiti „luksuz“ zvani minimalac?

Čuje se lomljava stakla. Vama poslodavac saopštava da je potrebno da otvorite namenski račun u banci za ta sredstva, a kada novac legne vi morate uredno da ga vratite. Vratite?! Kome?! Državi, opštini, gradu? Ne, poslodavcu.Kako misliš vratim novac nekome ko mi ga nije ni dao? I dalje niste sigurni da li ste dobro čuli, ipak vas je omelo planiranje kako ćete potrošiti čitav minimalac na silan luksuz na koji ste i ovako navikli.

Čuje se rečenica: „Naredna tri meseca na račun će biti uplaćen minimalac, kada ga podigneš, želim da mi ga vratiš.“.Odeš kući, žena ispriča sličan scenario.

Ok, majka i otac penzioneri, dobili su jednokratnu pomoć, dobiće jos 100 €, preživeće se nekako. Ok, makar drugar neće imati smanjenje plate, radi…za državu. Ok, Paja će biti dobro. A ja? Biću i ja ok, i dalje ću ćutati, klimati glavom na ovakve izjave, biću dobar, uzoran, poslušan građanin trećeg reda…Biću uzoran, poslušan građanin trećeg reda…Biću uzoran građa… Biću…

Bio sam uzoran građanin. Ja jesam uzoran građanin! I gde me je to dovelo?! Znate, ima ona, nisam siguran ni gde sam je čuo, verovatno je neko pametniji od mene rekao: „gde nastupi borba za egzistenciju, moral izlazi kroz zatvorena vrata“.

Bes, nemoć, strah…Bes, bes, još besa…I onda čitamo kako se neko zatvorio sa porodicom u stanu i preti da će ih povrediti, čitamo kako ljudi iz nemoći lišavaju sebe života jer su poniženi. Dotle je došlo, to je dno dna. Da li će biti bolje? Da li stvarno mislite da će biti bolje?

Nisu nam krivi ni žuti, ni crveni, ni plavi, šareni… Krivi smo mi. Jer ćutimo, trpimo i mislimo da će biti bolje. Generacije su nam rasle vaspitane da ćute i da se zahvale što nije još gore. I onda dođe gore.

„Proleteri svih zemalja ujedinite se!“ i ostala propaganda

Čemu da se nada taj „zaposleni“, taj teret, nus produkt, zlo koje veliki gazda mora da trpi? Možda, kažem možda, da to zvuči politički korektno, možda je vreme za promenu balansa. Možda je vreme da shvatimo da su kapitalizam, komunizam, demokratija isto zlo koje je nametnuto da vlada narodom dok se moćnici iz senke bogate? Možda je vreme da shavatimo šta je „dno dna“ ?

Pitamo se zašto svako ko ima priliku pakuje kofere i ide da pere čaše u drugoj državi sa sve fakultetskom diplomom u rukama. Evo, ja ću da vam kažem. Draže mu je da dostojanstveno pere, riba, čisti, služi u tuđoj zemlji, nego da ga u svojoj nazivaju sebičnim jer traži bolji život, jer želi da proširi porodicu, jer želi da bude srećan.

Kada shvatimo ko postavlja političare, ko određuje pravila tržišne utakmice, ko proizvodi „tatine sinove“ , ko ne čeka u redovima… Tada, tog dana, tog trenutka biće bolje, krenućemo napred, neke promene će se desiti…

Do tada, meni kao jednom od tih „zaposlenih“ ostaje da osudim ponašanje pojedinih „poslodavaca“. Ostaje mi da sa gnušanjem prozovem te ljige koje misle da će da se obogate tako što će da zakinu crkavicu od radnika.

A vama koji ste izdržali i pročitali dovde, vama poručujem da mislite svojom glavom, da razmisilte o tome ko je pravo zlo, ko kroji sudbinu i koga treba menjati ?

Ako želite da znate šta je eksploatacija zaposlenih čitajte OVDE