ZORANA MIHAJLOVIĆ: Srbija treba da razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji

0
99

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u Novom Pazaru da Srbija treba da razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji, imajući u vidu da se država nalazi na putu ka članstvu u EU.

Ona je rekla da njen stav da treba razmisliti o uvođenju sankcija Rusiji nije usmeren protiv ruskog naroda, ali da se ona lično „apsolutno ne slaže“ sa politikom koju vodi predsednik Rusije Vladimir Putin i sa time što je napao Ukrajinu.

Ocenila je i da je „napad Rusije na Ukrajinu borba protiv evropske demokratije i vrednosti“.

„Saglasna sam sa svim što kaže predsednik Aleksandar Vučić i da u Vladi i u stranci razgovaramo o svemu. Imam intelektualnu slobodu i spremna sam da ispričam sve što mislim i da položim račune i odgovaram i za dobre i za loše stvari“, kazala je Mihajlović novinarima.

Odgovarajući na izjave lidera radikala Vojislava Šešelja i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina koji su kritikovali njen stav o sankcijama Rusiji, istakla je da „njihovi napadi da je antidržavni i antisrpski element traju godinama“.

„Ono što sam ja rekla je da je Srbija na putu evropskih integracija, 2018. smo potpisali Sporazum o stabilizaciji kojim smo se obavezali da želimo da budemo deo Evropske unije, u svakom resoru treba da radimo da se uskladimo sa zakonima EU. Nije naš put da budemo deo zajednice ruske države, već Evrope“, kazala je Mihajlović.

Ministarka je navela da je Srbija „nesporno reagovala“ na napad Rusije na Ukrajinu, ali da je, kako vreme odmiče, jedina zemlja Evrope uz Belorusiju koja joj nije uvela sankcije.

„Kako ljudi u Ukrajini ginu, od dece do starih, moja izjava je u tom kontekstu da treba da razmišljamo i o tome, o sankcijama, da budemo solidarni sa svim državama Evrope. Treba da razmišljamo i o našim ekonomskim odnosima sa EU, oko 70 odsto naše spoljnotrgovinske razmene je sa EU. Ako nam to odgovara, onda moramo i oko drugih stvari da se slažemo“, navela je Mihajlović.

Ona nije želela direktno da odgovori da li će biti član buduće Vlade Srbije, rekavši da svi oni koji se vide u njoj treba da razmisle da li mogu da obave posao koji je od njih tražen.

„Nova toplana samo početak ulaganja u Novi Pazar“

Mihajlović je rekla da je izgradnja i puštanje toplane na biomasu u Novom Pazaru samo početak ulaganja u taj kraj i najavila izgradnju još jedne toplane kako bi se zadovoljile velike potrebe grada. Mihajlović je na svečanom otvaranju toplane na biomasu u Industrijskoj zoni kazala da Novi Pazar, kao grad koji je imao problema sa kvalitetom vazduha, zaslužuje da se greje na zdrav način.

„Ono što je boljitak i što je dobro za sve gradjane Novog Pazara jeste da će toplana raditi 24 časa. Ova toplana će imati nultu emisiju sumpor-dioksida, imaće 87 odsto manje emisije ugljen-dioksida i nije u centru grada“, kazala je Mihajlović.

Ona je podsetila da je Vlada Srbije prethodno uradila projekat sa nemačkom vladom i Nemačkom razvojnom bankom u Srbiji (KfW bankom) kojim su smanjeni gubici u toplovodu sa 22 procenta na osam procenata.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac kazao je da je značaj puštanja u rad nove toplane višestruk.

„Pre svega samim izmeštanjem toplane iz strogog centra grada u industrijsku zonu imaćemo znatno čistiji vazduh. Čistije gorivo umesto mazuta, koji se dosad koristio, biće biomasa i gas gde su mali procenti zagadjenja“, naveo je Biševac.

Projekat izgradnje toplane na biomasu, nove toplovodne mreže i rekonstrukcije postojeće vredan je 6,5 miliona evra, od kojih je milion grant Vlade Švajcarske, a ostalo kredit Nemačke razvojne banke.

Svečanosti puštanja toplane u rad prisustvovao je direktor švajcarske saradnje za saradnju u Srbiji Ričard Koli, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i direktor kancelarije KfW banke u Beogradu Rudiger Hartman.

Toplana je izgrađena u kompleksu nekadašnjeg Tekstilnog kombinata „Raška“, ima jedan kotao na biomasu jačine osam megavata i dva pomoćna, jačine 4,5 i sedam megavata, koji će kao energent koristiti gas.

Izgrađeno je oko 1.800 metara nove toplovodne mreže i rekonstruisano 700 metara postojeće.

Njenim puštanjem u rad biće uvećani kapaciteti za daljinsko grejanje stambenog i poslovnog prostora sa 100.000 na 240.000 kvadrata.

Radove je izvodila austrijska kompanija „Urbas“, uz podizvođače „Iskop gradnju“.

Ostavite komentar