Zoran Aćimović na onaj svet ispratio je, kad se sve sabere, skoro čitav grad. On već dvadeset godina radi kao grobar i kopa večnu kuću za pokojnike širom Čačka, ali i Kraljeva. Iako i šestoj deceniji, on više ne broji koliko je lopata zemlje iskopao i sahranio pokojnika.
Ovaj nekadašnji vozač u državnom preduzeću, nije ni sanjao da će ostatak svog radnog veka provesti na groblju, ali kako kaže, od nečega mora da se živi.
“Od kopanja raka ne može se obogatiti, ali se može zaraditi. Tarifa ne postoji, već uzimam onoliko koliko mi ljudi daju, ali verujte da je to vrlo često mnogo više nego što bih i ja sam tražio”, kaže Zoran za RINU.
Svog teškog posla on se ne stidi, već se trudi da ga odradi pošteno i bude odgovoran prema ljudima koji ga pozovu u tim tužnim trenucima. Vrlo brzo se pročulo da je dobar i vredan, pa u jednom danu ponekad iskopa i po sedam grobnica.
“Kreće se od šest ujutru. Kad ne mogu sve da postignem sam, u pomoć zovnem još nekoliko ljudi. Posao je težak psihički, ali i fizički. Kad krenem kopati nikad se ne zna na kakvu ću zemlju naići. Neretko je tu i puno kamenja i tvrdo tlo, pa se ne može prići više od pedeset centimetara, a svaka raka mora biti duboka bar 1,3 metra. Nikad nije lako, leti te prži sunce, a zimi režu vetar i mraz”, kaže ovaj grobar.
