UZ SRBIJU I SRPSKI NAROD: Španske barikade za Prištinu i Kurtija

Stav Ma­dri­da, ko­jem se pri­dru­ži­la i Ati­na, do­vo­di u pi­ta­nje stra­te­gi­ju gru­pe u EU, ko­ja vr­ši pri­ti­sak i u po­sled­njoj re­zo­lu­ci­ji EP, da pet čla­ni­ca pro­me­ni stav pre­ma KiM, oce­nju­je Zo­ran Mi­li­vo­je­vić.

Pre­mi­jer pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja tzv. Ko­so­va Al­bin Kur­ti svoj­ski se po­tru­dio da iza­zo­ve naj­te­žu kri­zu na se­ve­ru Ko­sme­ta i to mu ni­je po­šlo za ru­kom, ali se pret­hod­nih da­na is­po­sta­vi­lo da je do­dat­no ras­plam­sao po­li­tič­ku kri­zu u sa­moj Pri­šti­ni. „Auto­gol” sa sla­njem na­o­ru­ža­nih spe­ci­ja­la­ca na se­ver i ad­mi­ni­stra­tiv­ne pre­la­ze Ja­ri­nje i Br­njak, zbog od­lu­ke o re­gi­star­skim ta­bli­ca­ma i lič­nim kar­ta­ma ko­ju je po­tom mo­rao da od­lo­ži, mo­gao bi sku­po da ko­šta Kur­ti­ja lič­no, ali i da znat­no osla­bi po­zi­ci­je Pri­šti­ne. Pr­vog av­gu­sta, ne­pun dan po­što su se zbog od­lu­ka nje­go­ve vla­de u če­ti­ri op­šti­ne na se­ve­ru KiM ogla­si­le si­re­ne za va­zdu­šnu opa­snost, a lo­kal­ni Sr­bi po­sta­vi­li ba­ri­ka­de na ad­mi­ni­stra­tiv­nim pre­la­zi­ma Ja­ri­nje i Br­njak, Pri­šti­ni su sti­gle ne­po­volj­ne ve­sti i od po­je­di­nih ze­ma­lja Evrop­ske uni­je i NA­TO-a – Špa­ni­ja i Grč­ka na­go­ve­sti­le su još čvr­šću na­me­ru da ne pri­zna­ju sa­mo­pro­gla­še­nu ko­sov­sku ne­za­vi­snost.

Ni­je na od­met pod­se­ti­ti da je u no­ći iz­me­đu 31. ju­la i 1. av­gu­sta Kur­ti pod pri­ti­skom SAD, Kvin­te i EU od­lo­žio pri­me­nu od­lu­ka za 30 da­na. Zbog sve­ga to­ga se na­šao na uda­ru opo­zi­ci­je, ali po­li­tič­ka pre­pu­ca­va­nja, sa­svim oprav­da­no, osta­la su u sen­ci po­ru­ka Špa­ni­je i Grč­ke, a ti­ču se sta­va o ne­pri­zna­va­nju. Špan­ski pre­mi­jer Pe­dro San­čez, bo­ra­ve­ći u Ti­ra­ni, na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu s al­ban­skim pre­mi­je­rom Edi­jem Ra­mom, re­kao je da sma­tra da je pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va jed­no­stra­no, da pred­sta­vlja kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va, ta­ko da to Špa­ni­ja ne mo­že pri­hva­ti­ti.

San­čez je ovo iz­ja­vio u kon­tek­stu evro­in­te­gra­ci­ja re­gi­o­na, a na­veo je da je nor­mal­no da po­sto­ji ne­sla­ga­nje iz­me­đu dve pri­ja­telj­ske ze­mlje kao što su Špa­ni­ja i Al­ba­ni­ja, što u ovom slu­ča­ju zna­či, ka­ko je re­kao, ne­sla­ga­nje u ve­zi s Ko­so­vom. Istog da­na, to­kom po­se­te Vi­jet­na­mu, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Grč­ke Ni­kos Den­di­jas, i to baš ko­men­ta­ri­šu­ći de­ša­va­nja na KiM, po­ru­čio je da su po­treb­ni oprez i po­što­va­nje me­đu­na­rod­nog pra­va i re­kao da će Ati­na uči­ni­ti sve da olak­ša Be­o­gra­du i Pri­šti­ni da re­še ne­su­gla­si­ce.

Ka­ko za „Po­li­ti­ku” ob­ja­šnja­va is­ku­sni di­plo­ma­ta Zo­ran Mi­li­vo­je­vić, iz­ja­va špan­skog pre­mi­je­ra po­tvr­đu­je da Ma­drid ne­ma na­me­ru da pro­me­ni stav po pi­ta­nju pri­zna­nja ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti, a na­po­mi­nje da se to­me pri­dru­ži­la i Grč­ka. „Iz­u­zet­no je va­žno iz pro­stog raz­lo­ga što do­vo­di u pi­ta­nje stra­te­gi­ju gru­pe u sa­moj Evrop­skoj uni­ji ko­ja vr­ši pri­ti­sak na tih pet ze­ma­lja i to či­ni i u ovoj po­sled­njoj re­zo­lu­ci­ji Evrop­skog par­la­men­ta s tim po­zi­vom da tih pet ze­ma­lja pro­me­ne stav”, is­ti­če Mi­li­vo­je­vić.

Uka­zu­je i na to da su Špa­ni­ja i Grč­ka u po­sled­nje vre­me bi­le pred­met spe­ku­la­ci­ja kao mo­guć­nost da od njih poč­ne pro­me­na sta­va. „Ovo što je San­čez po­tvr­dio de­fi­ni­tiv­no go­vo­ri da ne tre­ba oče­ki­va­ti da će te ze­mlje da pro­me­ne stav. To do­vo­di u pi­ta­nje i si­tu­a­ci­ju u EU, ima­ju­ći u vi­du na­stup ne­mač­kog kan­ce­la­ra Ola­fa Šol­ca u Pri­šti­ni ka­da je čvr­sto bio na po­zi­ci­ji da pri­zna­nje tre­ba da bu­de obo­stra­no i da pri­ča oko Ko­so­va tre­ba da se za­vr­ši pri­zna­njem od stra­ne Sr­bi­je”, ka­že Mi­li­vo­je­vić. Na­vo­di da to po­ka­zu­je da ove ze­mlje ni­su pod­le­gle pri­ti­sku. „Ne tre­ba oče­ki­va­ti da će na ni­vou EU u do­gled­no vre­me do­ći do usa­gla­ša­va­nja te po­zi­ci­je i do pro­me­ne sta­va ovih ze­ma­lja. Gru­pa­ci­ja oko Ze­le­nih i oko li­be­ra­la ko­ji se za to za­la­žu ne­ma ni­ka­kve šan­se za uspeh”, is­ti­če naš sa­go­vor­nik.

I San­čez i Den­di­jas go­vo­ri­li su o kr­še­nju me­đu­na­rod­nog pra­va, što je, sa­svim oče­ki­va­no, uz­ne­mi­ri­lo Pri­šti­nu. To po­tvr­đu­je i iz­ja­va pot­pred­sed­ni­ka ko­sov­ske skup­šti­ne i po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je Ko­so­va En­ve­ra Ho­dža­ja, ko­ji u ta­mo­šnjoj jav­no­sti slo­vi za ak­tiv­nog i is­ku­snog po­li­ti­ča­ra. „Ko­so­vo je do ju­če ima­lo zlat­nu pri­li­ku da do­bi­je pri­zna­nje pet ze­ma­lja čla­ni­ca EU, zbog stra­te­škog pa­da Ru­si­je i izo­la­ci­je Sr­bi­je. Stav u Ti­ra­ni špan­skog pre­mi­je­ra i grč­kog mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va u Vi­jet­na­mu pro­tiv pri­zna­nja ne­za­vi­sno­sti ko­nač­no je na du­že vre­me sa­hra­nio isto­rij­ski za­mah i šan­su”, na­veo je Ho­džaj na „Fej­sbu­ku”, pre­no­si por­tal „Ko­so­vo on­lajn”, i do­dao da je nji­hov „la­žni ar­gu­ment” li­ce­mer­je i sa­mo u slu­žbi Ru­si­je i EU. Za­klju­čio je da je vre­me pred nji­ma vre­me usa­mlje­no­sti i neo­d­go­vor­no­sti Kur­ti­je­ve vla­de.

Mi­li­vo­je­vić na­po­mi­nje da Ho­dža­je­va po­ru­ka ima spolj­no­po­li­tič­ku di­men­zi­ju i odr­ža­va re­al­nu si­tu­a­ci­ju, ali ima i unu­tra­šnji seg­ment, a to je na­pad na Kur­ti­ja i nje­go­vu po­li­ti­ku. „To je po­ku­šaj da se s te po­zi­ci­je do­ve­du u pi­ta­nje nje­go­va vla­da i po­li­ti­ka u ve­zi s pre­go­vo­ri­ma sa Sr­bi­jom i za re­ša­va­nje ko­sov­skog pi­ta­nja pre­ko di­ja­lo­ga i pre­ko EU. Stra­te­gi­ja da se pre­ko pro­me­ne sta­va ovih pet ze­ma­lja is­po­slu­je pro­boj Ko­so­va na po­tvr­di dr­žav­nost ubu­du­će pre­ko EU s mo­guć­no­šću da se kan­di­du­je za EU, Sa­vet Evro­pe i sve što Kur­ti po­ku­ša­va, na ne­ki na­čin, pa­da u vo­du”, ka­že Mi­li­vo­je­vić.

Sve ovo, na­vo­di, po­ka­zu­je da je stra­te­gi­ja po­tvr­de ko­sov­ske dr­žav­no­sti pa­la na naj­ni­že gra­ne i da je neo­dr­ži­va, a da sve što Sr­bi­ja ra­di i ono što je ra­di­la s po­li­ti­kom ot­pri­zna­va­nja i sa ar­gu­men­ti­ma ko­ji su na sna­zi ima pu­nu po­tvr­du i pro­iz­vo­di efek­te. „Na­čin na ko­ji je Špa­ni­ja na­stu­pi­la di­rekt­no je na li­ni­ji ono­ga što su sta­vo­vi i ar­gu­men­ti Sr­bi­je u ve­zi s KiM. Za nas je po­seb­no va­žno to što je San­čez afir­mi­sao me­đu­na­rod­no pra­vo i ne­što što od­u­da­ra od ame­rič­ke stra­te­gi­je u ovom tre­nut­ku, po­ve­za­ne s pra­vi­li­ma i dok­tri­nom ko­ja pod­ra­zu­me­va pra­vi­la, a ne po­što­va­nje me­đu­na­rod­nog pra­va u pu­nom smi­slu. Afir­ma­ci­ja me­đu­na­rod­nog pra­va za nas je od ka­pi­tal­nog zna­ča­ja”, oce­nju­je Mi­li­vo­je­vić.

Po­ka­za­lo se da bez Sr­bi­je ne­ma re­še­nja

Ono što ra­di Kur­ti vi­še ne od­go­va­ra ni za­pad­nim cen­tri­ma mo­ći, oce­nju­je Mi­li­vo­je­vić i do­da­je da re­ak­ci­ja SAD, pr­vi put na ovaj na­čin, po­ka­zu­je da Kur­ti­je­va po­li­ti­ka ne­ma pu­nu po­dr­šku u Va­šing­to­nu. Sma­tra da sve ovo ne zna­či da će se SAD od­re­ći Ko­so­va i po­dr­ške ko­sov­skoj dr­žav­no­sti, ali im na­čin na ko­ji Kur­ti to že­li da spro­ve­de, oči­gled­no, ne od­go­va­ra. „Po­ka­za­lo se da ne mo­že bez Sr­bi­je i da su Sr­bi čvr­sti u sta­vu da ne­će do­zvo­li­ti ni­šta na­sil­nim pu­tem, što bi do­ve­lo u pi­ta­nje nji­ho­vu po­zi­ci­ju i op­sta­nak na tim pro­sto­ri­ma. Po­ka­za­lo se i da su se me­đu­na­rod­ne okol­no­sti pro­me­ni­le: srp­ska po­zi­ci­ja je sa­svim druk­či­ja, i da je glo­bal­ni kon­tekst ipak pri­su­tan u ce­loj pri­či”, is­ti­če Mi­li­vo­je­vić. Kur­ti spro­vo­di svo­ju po­li­ti­ku i ne­ma na­me­ru da to me­nja, a ka­ko oce­nju­je, on će bi­ti još ra­di­kal­ni­ji u po­ku­ša­ju da tu po­li­ti­ku spro­vo­di, ali od­go­vor­nost je sa­da na Va­šing­to­nu i Kvin­ti.