25.7 C
Belgrade
subota, 12 juna, 2021

UNIŠTILA I OJADILA LJUDE U SRBIJI: Zorana Mihajlović planira beg za London!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Dana 6. i 7. maja ove godine u SANU je održan naučni skup pod nazivom „Projekat Jadar – Šta je poznato?” na kojem je udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu aktivno učestvovalo i isto je predstavljala Marija Alimpić, na zgražavanje pristalica projekta „Jadar”, veoma uspešno i Koalicija za održivo rudarstvo sa predstavnikom Zvezdanom Kalmarom.

Momčilo Alimpić, Predsednik udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Sam skup je profilisan tako da su glavnu reč trebalo da vode glavnokomandujuća snaga kaznene ekspidicije za Srbiju zvane Rio Tinto, Vesna Prodanović i glavnokomandujuća unutrašnjih koalicionih snaga Rio Tinta, ministar rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović. Obe su imale takoreći neograničenu minutažu dok je nama kao udruženju i drugim udruženjima (neka su veoma bliska vlastima Srbije) dato 5 minuta, ali i tih 5 minuta je bilo dovoljno da se poentira i da se zabrinu pristalice projekta „Jadar. Napominjemo da su uz nas bili i struka i nauka.

Kako će se SANU izjasniti o ovom skupu ne znamo iako je i njima, i onima i nama sve poznato u tolikoj meri da se aktiviranje rudnika jadarita kako u Jadru i Rađevini, tako i ostalom delu Srbije (Valjevo, Divci, Mionica, Ljig, Kosjerić, Požega, Jagodina..) ne bi smelo ni pominjati a kamoli šta drugo.

- Advertisement -

Ali, odmah tj. par dana posle skupa u SANU, neki od struke koji su na skupu govorili apsolutno protiv rudnika počinju da ublažavaju stavove iznete na skupu. Naime, pokušavaju da proveravaju aksiome (ko god je završio iole ozbiljnu školu, zna šta su aksiomi) i navode narod Jadra i Rađevine na referendum, tj. na kockanje gde ulažu svoje živote i budućnost dok druga strana samo lopovluk i bezobrazluk. Referendum ne traže građani Srbije već uspaničeni tvorci projekta „Jadar” jer su im izbijeni svi aduti za nastavak projekta pa posežu za slamkom spasa – referendumom.

Naravno, to je njihov teren, oni ga organizuju i oni broje glasove. Ako bi se na referendumu glasalo protiv rudnika a ne za rudnik, to bi bila do sad najveća i najperfidnija prevara građana Srbije. Zašto bismo mi branili nešto što već imamo i što nam je garantovano i božjim i zemaljskim zakonima. Svakako vlast računa na neprosvećenost građana Srbije, jer da nije tako u zadnjih trideset godina, od kad je uvedeno višestranačje, ni jedna od vlasti ne bi dobila poverenjen da vlada, a kako je vreme odmicalo to je bivalo sve očiglednije.

Neka ih neka organizuju referendum, neka im to bude generalna proba (ne sumnjam da bi im nameštaljka uspela) pred izbore. Pristanemo li na referendum će biti isto kao da smo sami sebi pucali u glavu. Dok čekamo izjašnjavanje SANU, napred navedene komandatkinje sa svojom svitom i nesrećnikom gradonačelnikom Loznice, Vidojem Petrovićem, daju izjave kako neće preći crvenu liniju a studije, koje su inače obećane da će se uraditi do kraja godine i kojih ima više nego vrsta vakcina, biće već na videlu za petnaestak dana.

- Advertisement -

Napred navedena imena ne znaju da su prešli sve linije pristojnosti pa i tu crvenu i da se nalaze u minskom polju pa bi trebalo da paze šta rade. Zar ne mislite da su studije i tehnologija trebalo da budu predstavljene pre usvajanja Prostornog plana a takođe i na skupu u SANU. Da, trebalo je da budu, ali pošto te studije ne vrede pet para i nisu potrebne nikome, a nama građanima Jadra i Rađevine da su bile potrebne, mi bismo ih naručivali sami ili bi to država Srbija radila u naše ime. Ali te studije bi rekle ne rudniku i ne bi se mogle upotrebiti ni za virtuelni rudnik, a kamoli za stvarnost. Nekoliko naših instituta i fakulteta su dali svoja mišljenja o nekim studijama i te studije su dobile ne jedinicu, već putaču (mi stariji se sećamo te ocene).

Navešću radi ilustracije jednu izjavu koju je 15.3.2021. za Bizlajf dao prof. dr Aleksandar Jovović, inače zagovornik projekta „Jadar” (naravno bez pokrića): „Ako studija o proceni uticaja pokaže da su projektna rešenja, koja se odnose na zaštitu životne sredine i sl. nedovoljna, onda će se studijom propisati dodatne mere zaštite, kako bi se postigao određeni kvalitet životne sredine. Ako nadležni organ sa svojom tehničkom komisijom proceni da ni to nije dovoljno, studija će se i dalje dorađivati.” Dakle, nema kraja utakmici dok ne date pobedonosni gol, a i papir trpi sve. Setimo se smao kako je država Srbija pre više godina rešila problem aflatoksina u mleku. Zato je od strane vlade Srbije, Rio Tintu predočeno da rade studije, kao za sebe.

U Srbiji kad neko nekome hoće da prevede medicinsku-psihijatrijsku dijagnozu stanja dotičnog na narodni jezik, kaže da je izašao iz vinkla ili da je prezupčio. Moja malenkost je uzela sebi za pravo da medicinu obogati jednom novom dijagnozom koja se prevedeno na narodni jezik zove „iskakanje iz šina”.

Gospodo iz Rio Tinta, Eurolitijuma (zadužen za valjevski kraj), Jadar litijuma (zadužen za Kosjerič, Požegu, Jagodinu i dr.), i vi, gospodari Srbije, iskočili ste iz šina sa sve studijama, sumpornom i hlorovodničnom kiselinom, kaustičnom sodom, eksplozivom i drugim specijalitetima. Jedan naš previsoko pozicionirani sugrađanin bi sa ponosom rekao da je ovo iskliznuće iz šina najveće u istoriji iskliznuća. U isti taj voz, ministar Zorana Mihajlović je savetovala da svi uskočimo jer nam je to poslednji voz (stvarno bi nam bio poslednji) navodno radi naših pokolenja (izrečeno 7.5.2021. u emisiji „Fokus” na televiziji B92).

U državama u kojima se ne dešava skoro ništa kao kod nas, tj. pravnim državama i samo ometanje a kamoli sprečavanje planiranja budućnosti, osnov je za nezamislive odštete. Gospodari Srbije, sve ovo ste znali i ćutali ste, i znajte kad vam se bude sudilo, da će vam to biti otežavajuća okolnost jer ste organizatori udruženog ekocidnog napada protiv svog naroda.

Projekat „Jadar” i sličen projekte može da gura nego ko je ekstremno glup i zatucan (Dositej Obradović bi rekao neprosvećen) što je manje verovatno, ili neko ko je veoma kvaran. Treća opcija da su zavedeni ne stoji zbog njihovih godina. Inače u Loznici se u Pompeji (nekad se zvala Viskoza) još uvek nalazi samo 50 tona ubitačnog gasa CS2. Topionica – dušegupka u Zajači čeka kao zapeta puška da proradi i krene u smrtonosno pohod, verovatno pretapanjem olova iz rashodovanih akumulatora iz Zapadne Evrope. Branićemo se svim sredstvima gledajući u paragrafe, taman onoliko koliko ste i vi gledali dok ste stvarali projekat „Jadar”. Zato nas pustite, dok nije kasno, da kako bi rekao pesnik Dobrica Erić „gajimo dobre konje i volove”, pustite nas da oremo, sejemo i žanjemo jadarske i rađevske brda i dolove, pa da nas Bog vidi.

Inače, o projektu „Jadar” se počelo pričati i pisati tek posle osnivanja udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu” o čemu je prvi prilogo projektu „Jadar” objavio baš Tabloid, ne Politika, ne Večernje Novosti, ne Informer, ne… Simptomatično je da se posle formiranja Zaštitimo Jadar i Rađevinu pojavljuje tzv. Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) čiji lider je inače, zamislite, optužen samo za korupciju. Takođe se osniva i udruženje Ne damo Jadar čiju internet stranicu vodi upravo lider PAKT-a, Mijatović Miroslav.

Ta ista udruženja dobijaju ulaz na RTS i druge medije, prima ih gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović koji im obećava da deponije pored rudnika neće biti, što su isti i tražili, rudnika neka samo otpad nek ide pred tuđu kuću (oba pojava se naziva NIMBIZAM – nymbism – skraćeno od Not In My Backyard, odnosno, samo da nije u mom dvorištu). Ne znaju da je rudnik jadarita 99.99% deo problema. Zatim odoše i kod ministra poljoprivrede Nedimovića, pa prijem kod Ane Brnabić kojoj se izjadaše i rekoše da ne zaborave ko je za njih glasao.

Reče im ista da će ih posetiti i obezbediti im prijem kod previše pozicioniranog i na sve i svašta ponosnog gospodara Srbije. Sve ovo saznadoh od jednog visokog pozicioniranog člana Ne damo Jadar kao i da se oni neće konfrontirati vlastima Srbije. Tako i bi, ova napred dva pomenuta udruženja odu ponekad pred praznu kancelariju Rio Tinta i to van redovnog vremena gde im je dozvoljeno da se izgalame sa gostima iz Beograda, koji inače i ne znadoše gde se nalazi Jadar a gde je Rađevina ne znaju ni sad, Savo Manojlović iz Skupštine Slobodne Srbije koji na svojoj platformi Kreni-promeni nudi instant rešenja za sve naše probleme u vidu onlajn peticija a za sebe promociju, ali ne kao pravnik i advokat, kako se predstavlja, nego neko ko uspešno obesmišljava iskrene lokalne pokrete i napore za spasenjem. Sve ovo napisah da se zna ko je ko i ko je kome šta u Jadru i Rađevini, pa i Srbiji.

Jedna od većih nesreća u aferi Rio Tinto i shodno tome i drugim aferama stranih korporacija je što za te firme – agenture radi 90% državljana Srbije, što bi se reklo, naše gore crni list. U napred navedeno sam se lično uverio jer za poslednju godinu dana u Rio Tintu sam upoznao samo tri stranca od kojih je jedan glavnokomandujući, izvesni Gregori Maher koga sam doživeo kao šefa australisjke obaveštajne agenture za Srbiju. Napred navedeni gospodin je prošle godine u julu i avgustu započeo pregovore sa pravoslavnim sveštenicima u crkvi na Brezjaku i Gornjim Nedeljicama (epicentar zamišljenog rudnika) o finansijskom i svakom drugom „pomaganju” srpskih svetinja.

Na moje insistiranje na jednom od sastanaka istom tom Gregori Maheru sam stavio do znanja da Srbija još nije promenila ime u Rio Tinto (mada me ni to ne bi začudilo) posle čega je crkveni odbor crkve u Gornjim Nedeljicama doneo odluku da prekida pregovore sa Rio Tintom.

Ovo pišem da bi se sagledale razmere naše nesreće, jer posle gaženja svojih „ljudskih” karaktera, principa i ideologije i pristanak na špricanje (ne vakcinaciju, to je nešto drugo i to je za ljude) za 3000 dinara, može se očekivati da bi za neznatno veći novac moglo doći i do masovnijeg prelaska iz pravoslavne u neke konfesije i sekte.

Rio Tinto nam je pomutio pamet pa smo zaboravili da je 80-tih godina prošlog veka na padinama Iverka (planinica) koji se oslanja i stapa sa dolinom Jadra, istraživan i pronađen uranijum (ne onaj osiromašeni, već pravi – obogaćeni) kad su rađeni rudarski istražni radovi. Dalje radove na tom projektu prekinulo je rasturanje Jugoslavije dakle nikakve sumnje nema u rudi jadarita i jalovini će se pored 20-ak drugih teških metala i minerala naći i uranijum (malo li je onog osiromašenog).

svemu navedenom postoji zavera ćutanja, nema informacija, iako je Rio Tinto bio obavezan da posle overe rezervi rude, objavi i šta se nalazi u toj rudi i jalovini. Takođe niko ne govori o opasnosti da će se otvaranjem rudnika sigurno poremetiti vodni režim sumporovite vode koja je sve i svaj za Banju Koviljaču i Banju Badanju, jer se, zamislite, zamišljeni rudnik nalazi baš na vodotoku sumporovite vode, između dve navedene banje. Od oko 528 istražnih bušotina, u nekoliko se već pojavila baš ta sumporovita voda, a 22 provereno cure. Šta bi bilo, kad bi se počelo sa miniranjem?

Kad će narod Srbije shvatiti da Jadar i Rađevina, a posebno projekat „Jadar” nisu miraz nekakvih minornih udruženja bliskih gospodarima Srbije kao ni vlastodržaca Srbije koji bi da trguju srpskom zemljom da da pri tom ne znaju odakle su… Zato, sve što ste želeli da znate o litijumu i projektu „Jadar”, Zajači i sličnim idiotlucima a niste smeli i imali koga da pitate, pratite udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu i čitajte Tablod, progledaćete i na treće oko. Za sada toliko jada iz Rađevine i Jadra.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti