- Prvog jula 1999. godine u Starom Gracku kod Lipljana na njivi zverski je ubijeno četrnaest Srba. Rafal koji je ispaljen iz neposredne blizine pokosio je četrnaest muškaraca, a neke porodice iz ovog sela za samo nekoliko trenutaka ostale su bez muških glava.
Kosovske vlasti, Unmik, Eulkes i Kfor i posle četrnaest godina nisu uspele da pronađu ubice srpskih žetelaca iz Starog Gracka.
Najmlađi od ubijenih imao je sedamnaest godina.
Ubijeni su:
Milovan Jovanović 1969.
Jovica Živić 1970.
Radovan Živić 1967.
Andrija Odalović 1967.
Slobodan Janićijević 1965.
Mile Janićijević 1957.
Novica Janićijević 1981.
Momčilo Janićijević 1946.
Stanimir Dekić 1955.
Božidar Dekić 1947.
Saša Cvejić 1973.
Ljubiša Cvejić 1939.
Nikola Stojanović 1936.
Miodrag Tepšić 1951.
Krematorijum za Srbe u Klečkoj
Selo Klečka , 27. avgust 1998.
Srpska policija otkrila je kremacionu peć u fabrici kreča, korišđenu za spaljivanje ubijenih Srba. U Klečki se nalazila i baza terorističke OVK, sa centrom za obuku i skladištem municije. Zarobljeni OVK teroristi iz Mališeva, Lian i Bekim Mazreku, u izjavi su naveli da je u Klečki tokom jula 1998. zarobljeno, ubijeno i spaljeno 22 srpskih civila. Civili su izvođeni pred streljački odred i ubijani, a kremaciona peć je korišćena u nadi da će visoka temperatura uništiti dokaze. Međutim, u peći je ostalo nekoliko delimično spaljenih tela.
U Klečki su otkrivena tela 22 srpska civila.
Krajem avgusta, u vojno-policijskim operacijama na području Mališeva, „ustaničke tvrđave“ Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) usred Kosova i Metohije, u selu Klečka otkriveni su spaljeni ostaci 22 osobe. Već sutradan, 28. avgusta, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije obavestio je veliki broj novinara, kojima je omogućen pristup seoskoj krečani u kojoj su ostaci pronađeni, da se radi o civilima koje su streljali albanski ekstremisti.
Lavina žestokih osuda odmah je usledila. Ostaci nesretnika nastradalih u Klečki bili su „poslednji dokaz“ terorističke prirode i zločinačkih metoda OVK; gotovo sve političke stranke i svi funkcioneri srpske vlasti su, međutim, jednako žestokim rečima osudili međunarodnu zajednicu, humanitarne organizacije, pojedine države i njihove lidere zbog zatvaranja očiju pred „genocidom“, „krematorijumima“ i neospornim terorizmom albanskih separatista. S one druge, albanske strane, mogućnost da su pripadnici OVK počinili zločin u Klečki je ne samo odbačena, a zlodelo kvalifikovano kao izmišljotina, već je- istovremeno – pripisana srpskoj policiji i vlastima.
U tom ratu saopštenja jedva da se čuo poneki trezven glas. Međunarodnu istražnu i sudsko-medicinsku ekspertizu tražili su Odbor za zaštitu ljudskih prava iz Prištine, Fond za humanitarno pravo iz Beograda, kao i marginalizovane opozicione stranke u Srbiji. Srazmerno uzdržanosti međunarodne zajednice i sopstvenog nezadovoljstva plasmanom vesti o zločinu u Klečki u inostranim medijima, srpske vlasti su neskriveno vršile pritisak ka postizanju „opštenacionalnog jedinstva“ najjačih političkih stranaka. Taj cilj je najlakše ostvaren; njegovom postizanju nisu smetala, koliko god bila retka, upozorenja da se ljudska nesreća ne sme zloupotrebljavati u propagandno političke svrhe.
Dve nedelje posle pronalaženja kostiju spaljenih u Klečki, MUP Srbije obavestio je javnost o još jednoj masovnoj grobnici otkrivenoj tokom zauzimanja uporišta OVK na području Đakovice. Prvi policijski izveštaji, i ovog puta dati u prisustvu novinara kojima je obezbeđena pratnja za dolazak na lice mesta jedva par sati po okončanju borbi, govorili su o pronalasku bar 12 leševa u i oko kanala kojim se puni Radonjičko jezero, kod sela Rznić. Izrečena ja bojazan da stradalih ima bar tri puta više.
Ponovo je sledila serija osuda zločinaca, političkih stranaka i drugih udruženja identifikovanih kao „albanski teroristi“ čije su žrtve „srpski civili“. Osudama su ponovo pomenuti svi međunarodni faktori, ovog puta i zbog zabrane letenja koje je avionima Jugoslovenskog aerotransporta izrekla Evropska unija zbog nastavljanja sukoba na Kosovu i Metohiji.
Odbijanje portparola albanskih političkih stranaka o mogućnoj umešanosti OVK u ovaj zločin bilo je, s druge strane, mnogo manje izričito. Predstavnici OVK su, ponavljajući da je i ovaj zločin režirala srpska policija, ovog puta zapretili i sopstvenim sunarodnicima da ne sarađuju sa vlastima Srbije, ne vraćaju oružje i ne odustaju od borbe. U prvi mah, učinilo se da će se ponoviti žalosni slučaj sa žrtvama iz Klečke, koje su praktično nestale u moru izjava, osuda, apela i izneverenih očekivanja.
Međutim, stvari su u ovom slučaju (i bar u izvesnoj meri) krenule drugim tokom. Istražni sudija iz Peći Radomir Gojković najavio je istragu koju će, u poslovima identifikacije žrtava, voditi ekipa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, predvođena profesorom dr Dušanom Dunjićem.
Osim skeleta i čaura od metaka, na licu mesta pronađeni su i delovi kablova isečenih, po svoj prilici, sa aparata za mužu krava iz obližnje staje poljoprivrednog dobra, bodljikavoj žici vezanoj u omču na kojoj je pronađen dugačak pramen crne kose i ljudsko tkivo, žica kojom je bio vezan jedan od pronađenih skeleta, kao i oko 14 prostrelnih rana, uglavnom na lobanjama i, u jednom slučaju, na karlici.
„U identifikaciji su se, što se tiče antropoloških podataka, najkorisnijim pokazali podaci o zubima i ranijim bolestima ili povredama“, kaže za AIM, antropolog, docent dr Marija đuric-Srejić. „Jedna starica identifikovana je, između ostalog, i na osnovu povreda glave u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila pre dvadeset godina, jedna osoba na osnovu tumora golenjače zbog kojeg je morala da hramlje, treća osoba na osnovu starog preloma rebra“. Cela ekipa uložila je svo svoje znanje, vođena povremeno neodoljivom potrebom da nepoznatim žrtvama vrati bar imena.
Poslednju fazu u identifikaciji činilo je upoređivanje nalaza stručnjaka sa podacima dobijenim od rodbine lica nestalih u periodu između aprila i septembra ove godine, na koliko je procenjena starost ostataka žrtava. „Identifikacija je noćna mora“, kaže Marija đurić-Srejić, „a odgovornost koju smo svi osećali bila je kao da njihov život zavisi od toga“. Od najmanje 34 osobe pronađene u kanalu Radonjičkog jezera kod Rznića dosad je identifikovano 12. Reč je o četvoro Albanaca (među njima jedna žena), jednom Romu i sedmoro Srba (od kojih dve žene). Po završenoj identifikaciji i posle uzimanja uzoraka za eventualnu naknadnu identifikaciju analizom DNK, 22 osobe sahranjene su kao nepoznate. U međuvremenu, krajem septembra na mestu zločina otkriveni su ostaci još pet osoba. Ista ekipa stručnjaka u ovom trenutku radi na njihovoj identifikaciji.
Braći Mazreku 40 godina (Blic)
Braća od stričeva Ljuan (22) i Bekim (22) Mazreku iz Mališeva osuđeni su juče u Okružnom sudu u Nišu na po 20 godina zatvora zbog terorizma. Oni su oglašeni krivim zato što su tokom 1998. godine postali pripadnici bande ‘Ljumi’, kao dela terorističke organizacije ‘OVK’, a potom i učestvovali u streljanju otetih civila u selu Klečka kod Lipljana.
Ljuanu je stavljeno na teret da je sa drugim pripadnicima bande od 17. do 22. jula 1998. godine učestvovao u napadu na Orahovac, kada su oteta 43 civila i odvedena u Mališevo, a potom su sa drugim kidnapovanima iz drugih mesta odvedeni u Klečku gde su mučeni. Ljuan je oglašen krivim da je u Klečki silovao jednu devojčicu srpske nacionalnosti, staru između 12 i 15 godina, i da je jednom osmogodišnjaku odsekao uvo, a Bekim da je učestvovao u silovanju žena. Braća Mazreku su potom, kako je saopštio predsednik Sudskog veća Milimir Lukić, u grupi od 20 pripadnika bande učestvovali u streljanju oko 100 civila.
- Kada sam dobio ovaj predmet i pročitao opis dela bio sam u neverici i teško mi je bilo da shvatim da iko može da počini tako strašan zločin u ime nekog cilja. Međutim, činjenice utvrđene na ovom suđenju su neumoljivo dokazale da su se u Klečki dogodili strašni zločini i da su počinioci Ljuan i Bekim Mazreku. Krivica optuženih nije iskonstruisana i podmetnuta, kako se brane optuženi, ona je individualna i precizno određena priznanjem Ljuana kod istražnog sudije. To nije puko priznanje, već jasan i logičan sled događaja sa navođenjem preciznih detalja, opisom mesta, objekata, stvari i lica, koje može dati samo učesnik događaja – istakao je sudija Lukić u obrazloženju presude. Pored ostalog, on je naveo da svedoka masovnog streljanja nema niti će biti, jer niko nije preživeo.
Jedan od branilaca braće Mazreku, advokat Čedomir Nikolić najavio je žalbu i dodao da je ovakva presuda očekivana jer je sud odbio da prihvati dokaz odbrane ‘da ostaci tela ne potiču iz Klečke, već, prema nalazu beloruskih patologa, iz sela Volujak’. Nikolić je dodao da se ovom presudom istovremeno pravdaju brojni propusti iz istražnog postupka.
Kako je saopštio sudija Lukić, braći Mazreku će u kaznu biti uračunato vreme provedeno u pritvoru, u kojem se nalaze od 2. avgusta 1998. godine. B. J.
‘Videćemo pred sudom u Hagu’
- Nemam šta da kažem, videćemo pred sudom u Hagu – rekao je u sudnici nakon izricanja presude, uz smešak i raširenih ruku, Ljuan Mazreku. Na jednom od prethodnih ročišta Bekim Mazreku je rekao da je spreman da svoju odbranu, uz navode koji im se stavljaju na teret, iznese i pred sudom u Hagu, jer je u potpunosti nevin. Tokom glavnog pretresa braća Mazreku su u potpunosti negirala sve navode optužnice, navodeći da su izjave u istrazi davali pod prisilom i nakon maltretiranja, te da je ceo slučaj montirala policija.
Oslobođen Fatmir Limaj
- mart 2012.
Sudija Okružnog suda u Prištini naredio je puštanje iz pritvora Fatmira Limaja i još devet optuženih za ratne zločine protiv civila u logoru bivše Oslobodilačke vojske Kosova u selu Klečka, saopšteno je iz Euleksa.
Prethodno je Veće sudija, sastavljeno od međunarodnih i lokalnih sudija, odlučilo da su neprihvatljive izjave i dnevnici Agima Zogaja, najvažnijeg svedoka Tužilaštva. U sudskom veću su dvoje Euleksovih sudija i jedan lokalni. Sudije su utvrdile da tužilaštvo nije uspelo da ispuni određene proceduralne standarde, tako da dokazi Agima Zogaja, vođenog kao svedok Dž, nisu prihvatljivi. Od tužilaštva i odbrane je zatraženo da dostave završne reči, pre nego što presuda u slučaju bude doneta.
Zogaj je bio najznačajniji svedok tužioca Euleksa protiv optuženih u slučaju Klečka. Pronađen je obešen u jednom parku u Nemačkoj, a saopšteno je da je reč o samoubistvu. Limaj i devet drugih pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova su optuženi da su tokom 1999. godine u kampu OVK, u selu Klečka, izvršili ratni zločin nad albanskim i srpskim civilima.
