2.2 C
Belgrade
ponedeljak, 1 marta, 2021

VELIKI RESET: Vizija sveta u narednih 10 godina zbog virusa

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Niko neće imati ništa, a svi će biti srećni

Pandemija korona virusa je zauvek promenila način života ljudske vrste. „Nova normalnost“ već je pokazala kako će izgledati post-kovid svet. Pod izgovorom borbe za zaštitu zdravlja primenjuju se mere kojima se ukidaju političke slobode i ljudska prava. Posledice su tragične. Većina država primenjuje nove zakonske odredbe za novčano i zatvorsko kažnjavanje građana, koji krše epidemiološke propise. Ekonomska kriza izazvala je masovnu nezaposlenost i globalno siromaštvo. Više od 400 miliona radnika je ostalo bez posla, gotovo sva mala i srednja preduzeća su na rubu propasti, a bez profita je ostalo 42 odsto najmoćnijih multinacionalnih kompanija. To je tek početak problema. Kraj se ne nazire. Kovid 19 je tu i ostaće tu.

Predrag Popović

Holivud je matrica savremene civilizacije. Kako će sledeće godine izgledati ta civilizacija opisano je u filmu „Songbird“. Scenarista i režiser Adam Mejson je prikazao užase s kojima će se svet suočiti pod naletom Kovida 23.

- Advertisement -

Mutirani virus prenosiće se vazduhom, napadaće moždano tkivo, što će povećati smrtnost za 56 odsto. Kretanje će biti dozvoljeno samo pojedincima koji su imuni na novi virus, koji će koristiti specijalne zdravstvene propusnice.

Građani će morati da se svakog jutra testiraju preko aplikacije na mobilnom telefonu. Zaražene, kao i sve s kojima su kontaktirali, sanitarna policija će, pod pretnjom ubistvom, umesto u bolnice odvoditi u karantinske logore i zone označene slovom Q („quick death“ – brza smrt). Poštujući osnovno holivudsko pravilo, i „Songbird“ ima hepiend. Dvoje mladih i imunih ljubavnika uspeva da pobegne iz zaključanog Los Anđelesa. Međutim, svi ostali ostaju izloženi smrtonosnom virusu i nasilju vlasti.

Filmski kritičari su Mesonovom delu dali slabe ocene. Dok su se oni bavili procenom glume Demi Mur i K.J. Apa, teoretičari zavere su scenario shvatili kao predikciju budućnosti koja donosi apokalipsu.

- Advertisement -

Prema njihovoj proceni, film je snimljen kako bi pripremio javnost na užase koji prete, i to već sledeće godine. Osnovne ideje, na kojima se zasniva radnja filma, već su postale deo svakodnevice u mnogim državama širom sveta.

Vlast u Kini koristi aplikacije na mobilnim telefonima kao potvrdu o zdravstvenom stanju korisnika. U Saudijskoj Arabiji i još nekim zemljama u upotrebu je pušten kovid-pasoš. U Velikoj Britaniji zabranjeno je kretanje van određenog perimetra, a nemačka vlast namerava da napravi kovid-zatvore.

Horst Zihofer, nemački ministar unutrašnjih poslova, tvrdi da je neophodno uhapsiti i izolovati sve koji krše epidemiološke mere: „Niko ne sme da ugrožava tuđe zdravlje i život. Nije bitan način na koji to radi, sa oružjem u ruci ili tako što širi virus, odbijajući da nosi zaštitne maske ili da se vakciniše. Obolelima je mesto u bolnici, a onima koji krše mere u zatvoru.“

U kanadskim zatvorima već se nalazi nekoliko stotina građana, koji su osuđeni zbog nenošenja zaštitnih maski. U Austriji nije dozvoljeno ni da se ide kod frizera bez negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati. U Japanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima PCR test je obavezan za ulazak u sve javne institucije, prodavnice, škole…

Kad se analizira trenutno stanje i načini borbe protiv pandemije Kovida 19, onda budućnost poput one iz filma „Songbird“ ne izgleda nemogućom. Naprotiv, na to upozoravaju i mnogi naučnici, akademske institucije, vlasti u najugroženijim državama, pa i multinacionalne organizacije.

Klaus Švab, osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma, napisao je manifest post-kovid sveta. Pod naslovom „Veliki reset“ objavio je viziju sveta kakav će biti u sledećih deset godina.

U prvoj od osam projekcija, Švab je istakao da „niko neće imati ništa, ali svi će biti srećni“. Ljudi neće imati pravo da se kreću bez posebnih dozvola, što će dovesti do dramatičnog smanjenja radnih mesta. Komunikacija će se svesti na internet, a roba će se dopremati dronovima. Švab nije objasnio ko će proizvoditi i prodavati robu, ali nije ni morao, zna se da ta privilegija pripada vlasnicima najvećih kompanija.

U manifestu je najavljeno i preseljavanje više od milijardu ljudi, kao i kontrola neizabranih eksperata i tehnokrata, okupljenih u Ujedinjenim nacijama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, nad vladama suverenih država, koje će biti ograničene u donošenju odluka. Projekat „globalne vladavine“ poništiće bipolarnu (SAD – Rusija) ili multipolarnu (SAD – Rusija – Evropska unija – Kina). Medicina će napredovati do tih razmera da će ljudi bez problema moći da oštećene organe zamene novim, štampanim 3D tehnologijom.

– „Veliki reset“ ipak nije tako veliki, niti nudi nešto ostvarivo. Ta vizija budućnosti nije zavera, već neiskren i nečastan manifest vladajuće klase, koja nije izabrana. To je preispitivanje globalističkog projekta, koji pokušava da iskoristi Kovid krizu kako bi u prvi plan stavilo zabrinutosti i fantazije elite i da zacementira njihove pozicije u bogatstvu i moći i uvede novu eru diktata sa vrha na dole.

„Veliki reset“ pokušava da zaobiđe najznačajniju lekciju pandemije da je budućnost mnogo više zavisna od volje javnosti da prihvati remetilačke promene nego od bilo kog programa transformacije. Ljudi su deo rešenja, a ne objekat prema kome je elita darežljiva. Ljudi žele da budu vlasnici svetske agende, i sada i u budućnosti – tvrdi Normal Luis, direktor kompanije „Future Diagnostics“, koja se, između ostalog, bavi strateškim procenama.

Luis smatra da je „virus potvrdio nacionalnu državu i neophodnost da obični ljudi budu deo rešenja“. Praksa ga demantuje. Većina „nacionalnih“ država bespogovorno izvršava naloge, eufemistički predstavljene kao preporuke, Svetske zdravstvene organizacije.

Neke vlade idu još dalje, pa primenjuju i mnogo rigidnije mere od onih koje predlaže SZO. Za razliku od SZO, koja ne podržava ideju o uvođenju kovid-pasoša, zemlje Bliskog istoka, ali i članice Evropske unije pripremaju izmene zakona, kojima bi tim dokumentom ograničile kretanje ljudi. Sve rigidnije mere pravdaju se potrebom zaštite javnog zdravlja od prvog korona virusa i njegovih novih sojeva.

Inicijativa „No Covid“, u kojoj se nalazi 13 naučnika iz više disciplina, zastupa stav da „život s korona virusom nije moguć“, odnosno da nije dovoljno spustiti broj novozaraženih. Virusolog Melani Brinkman, savetnica Angele Merkel za borbu protiv pandemije, predlaže uvođenje najstrožih mera, kako bi se izbegao dugotrajni „lokdaun“.

– Mutanti iz Velike Britanije, a i drugi, poput južnoafričkog soja, potpuno će nas pregaziti. Virus je dobio raketni pogon. Nismo se izborili sa Kovidom 19, a već se u pozadini zagreva nova pandemija, koju donosi novi, tzv. britanski soj. Još se ne zna da li je britanski soj zarazniji 30 ili 50 odsto od starog, ali to nije ni bitno, s njim nećemo moći da se nosimo pomoću mera koje su sada na snazi. Broj inficiranih će rasti eksponencijalno, pa ćemo morati da još rigoroznije sprečavamo kontakte. Pitanje je samo da li ćemo to učini sada, jednom, odlučno i dosledno, ili ćemo ići u kratko otvaranje, kao uvod u novo dugo zatvaranje. Smatram da odmah treba proglasiti potpuni karantin. Nema alternative. Ako dođe do ponovnog otvaranja, virus će poharati mlađe, i to snagom koju ne možete ni da zamislite, jer su sojevi korona virusa 70 odsto zarazniji, s rizikom da vakcine na njih slabije deluju. Vakcinacija nam neće pomoći protiv novih sojeva, ta trka je odavno izgubljena. Vakcinacija nas neće izvući iz pandemije dok ne popusti u celom svetu. Koronom ćemo se baviti i 2022. godine, a verovatno i posle – tvrdi Melani Brinkman.

Nemačka je 30. januara zabranila ulazak osoba koje dolaze iz Velike Britanije, Irske, Portugalije, Brazila i Južne Afrike. Ministarstvo zdravlja je objasnilo da tom odlukom želi da „zaštiti nemačkog stanovništva od širenja novih sojeva virusa“ i da će to raditi „nezavisno od partnera iz Evropske unije“, koji nisu podržali tu meru nemačke vlade. Nemačka je planirala da do septembra završi posao na „imunizaciji krda“, za šta bi bilo potrebno da se imunizuje 80 odsto stanovništva, no to neće biti moguće usled nedostatka vakcina. Novi, zasad nerešiv, problem doneo je britanski soj, koji ima veću reprodukcijsku stopu, od čak 4,5.

Angela Merkel mora da donese odluku o prihvatanju ili odbacivanju predloga svoje savetnice Brinkman. Iako je mnogi političari, analitičari, naučnici i mediji osporavaju i opisuju kao „najavljivačicu užasa“, čak i zvanični „smirivači“, koji šire optimizam, ne očekuju brzu pobedu nad koronom.

„Jun 2021. Svetom hara pandemija više od godinu i po dana. Virus se širi sporije, ali postojano, a izolacija je postala nova normalnost. Vakcina koja je odobrena pruža zaštitu samo šest meseci, ali nedostatak međunarodne saradnje usporava njenu distribuciju. Procenjuje se da je preko 250 miliona ljudi širom sveta zaraženo, a 1,75 miliona preminulo“, navodi se u jednom od mogućih scenarija pandemije, koji je objavio ugledni naučni časopis Nature.

Zbog mnogih nepoznanica, naučnici ne mogu da procene koliko će trajati pandemija, kakvim merama može da se suzbije širenje virusa i njegovih mutacija, kolika će biti korist od vakcina i kakve će biti političke i ekonomske posledice. Predviđanja, koja su naučnici dosad iznosili, uglavnom su demantovana u stvarnom životu. Akiko Ivasaki, imunolog na Univerzitetu Jejl, i Mosef Slaui, stručnjak za vakcine, koji radi u američkoj vladi, očekivali su da će „imunizacija krda“ u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji biti završena do juna ili najkasnije do septembra ove godine.

Od toga nema ništa. Tačnije prognoze dali su naučnici koji su upozoravali na opasnost da Kovid 19 mutira i da, bez obzira na vakcinaciju nastavi da izaziva sezonske epidemije, koje će trajati do 2025. godine, a verovatno i kasnije.

– Nije moguće predvideti kada će se završiti pandemija. Ako vam neko kaže neki datum, on mora da je gledao u kristalnu kuglu. Realnost je takva da će virus biti sa nama zauvek, zato što se do sada već previše raširio. Kovid 19 je tu i ostaće tu – kaže britanski molekuralni mikrobiolog Sajmon Klark.

Džulija Kajem, bivša službenica američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, objavila je u časopisu The Atlantic analizu u kojoj je navela da će kovid-kriza trajati i 2022. godine. „Pripremite se za uvođenje masovnih karantina i zatvaranje gradova. Kad će se to desiti ne zavisi samo od medicinske struke, nego i od političkih kalkulacija o kojima niko ne želi glasno da raspravlja.“

U takvim uslovima, suočeni s „otvorenim krajem“, političari i biznismeni ne mogu da formiraju dobru odbrambenu strategiju u „ratu protiv nevidljivog neprijatelja“. Članice Evropske unije, kao i mnoge azijske države, pokušale su da lokdaunom, višemesečnim zaključavanjem, reše problem. Eksperiment nije dao povoljne rezultate. Zdravstveni sistemi su dovedeni do tačke pucanja, a ne može ni da se proceni šteta koja je naneta ljudima s drugim oboljenjima, koji nisu dobijali neophodnu medicinsku pomoć. I prosvetni sistem je pretrpeo ogromnu štetu. Najteži udar je zadesio privrede svih zemalja.

Prema podacima UNCTAD-a, institucije u okviru Ujedinjenih nacija, od 100 najvećih multinacionalnih kompanija čak 42 imaju problem s profitabilnim poslovanjem. Prinuđeni su da u značajnoj meri smanje investicije, što se negativno odražava na poslovanje banaka i, posledično, na ostatak ekonomije. Korporativni dugovi izvan bankarskog sektora narasli su na sto hiljada milijardi dolara, što je duplo više nego u vreme svetske ekonomske krize 2009. godine. Samo avioprevoznici su izgubili 113 milijardi dolara prihoda tokom prošle godine, što je za gotovo 30 odsto smanjilo njihovu vrednost na američkim berzama.

Nemačka kompanija Lufthanza je prizemljila oko 2.000 aviona i obustavila skoro sve prekookeanske linije. Britalni regionalni avioprevoznik Flajbi je objavio bankrot, kao i još neke evropske kompanije. Smanjenje cene karata, pa i nafte, nije pomoglo avio-kompanijama, strah od zaraze i restriktivne mere smanjile su broj putnika do nivoa koji nije isplativ za rad.

Mnoge države su pokušale da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima, kompanijama i građanima. Ponuđene su olakšice na otplatu starih zaduženja, naplata poreza, moratorijum na dugove malih i srednjih preduzeća, pa i za domaćinstva koja su u finansijskim problemima izazvanim pandemijom. Kamatne stope na kredite nikad nisu bile niže, ali ni to nije podstaklo potrošnju. Sve uzalud, duh je pušten iz boce.

Mohamed El Erian, glavni ekonomista Allianz group, ocenjuje da je svet ušao u recesiju i da će izgledati drugačije kad se završi pandemija. On ističe da su kamatne stope bile na istorijskom minimumu i pre izbijanja pandemije korona virusa, a da su sada skoro na nuli: „Njihovo dodatno smanjenje liči na držanje za slamku. To neće, bez drugih mera, pomoći ekonomiji. Kompanije širom sveta se suočavaju sa problemom likvidnosti, bez obzira na mere vlada i centralnih banaka, što ubrzo može dovesti u pitanje i njihovu solventnost. Problem solventnosti znači nezaposlenost, dublju recesiju i dugotrajne ožiljke na globalnoj ekonomiji.“

Finansijski analitičari upozoravaju da globalni lanci snabdevanja „više nisu samo poremećeni, već su u procesu potpunog gašenja“. Razmere privrednog kolapsa vide se u podatku da je u drugom kvartalu 2020. godine broj radnih sati pao za 14 odsto u odnosu na prva četiri meseca. Kao što ističu stručnjaci UNCTAD-a, to je ekvivalentno gubitku 400 miliona radnih mesta. „Posebno je pogođen neformalni sektor (rad na crno), koji čini oko 90 odsto radnih mesta u najslabijim ekonomijama i 67 odsto u srednje razvijenim ekonomijama.

Takvi radnici su globalno u proseku izgubili 60 posto prihoda, a u Africi i Južnoj Americi oko 80 posto“, navodi se u toj analizi Ujedinjenih nacija.

Na osnovu tih podataka i analiza, UN je predstavio projekat nazvan „Kovid 19 u urbanom svetu“. Antonio Guteres, generalni sekretar UN-a, istakao je da je oko 90 odsto slučajeva zaraze korona virusom registrovano u urbanim sredinama: „Gradovi su se pokazali kao epicentri pandemije Kovida 19. Sad je trenutak da se prilagodimo stvarnosti ove i buduće pandemije. Sad je naša šansa da se bolje oporavimo izgradnjom otpornijih i održivih gradova. U svim fazama pandemijskog odgovora moraju da se rešavaju nejednakosti i dugoročni razvojni deficiti, kao i zaštita socijalnih kohezija. Prednost moraju da dobiju najugroženiji, a od vitalnog značaja su sanitarna infrastruktura i stanje javnih usluga, posebno u neformalnim naseljima, u kojima živi više od milijardu ljudi.“

Nova politika UN-a predviđa izgradnju biciklističkih staza i pešačkih zona u gradovima, kako bi se povećala mobilnost, bezbednost i kvalitet vazduha. „Moramo delovati hitno i odlučno kako bismo transformisali gradove i rešavali krize klime i zagađenja. Sada je naša šansa da se oporavimo i prilagodimo stvarnosti ove i buduće pandemije“, tvrdi Guteres, iako je svima jasno da, u ovakvim uslovima, gradovi imaju veću potrebu za proširenjem kapaciteta grobalja, nego pešačkih zona.

U strategiji „Kovid 19 u urbanom svetu“ Ujedinjene nacije ipak nude i korisne predloge, poput toga da državne i lokalne vlasti zaštite najugroženije slojeve društva, kao i da rade na jačanju ljudskih prava. Komunalne usluge moraju da budu dostupne svima, a siromašnim domaćinstvima vlast bi trebalo da oprosti ili odgodi naplatu dugovanja.

Pandemija korona virusa izazvala je i promene u ponašanju ljudi. Promenili su se načini svakodnevnog ophođenja, pozdravljanja i komunikacije, pa i razmišljanja i izbora prioriteta. The Financial Times je objavio analizu Henrija Mensa, koji je istakao da i ova pandemija, kao i prethodne, može dovesti do prihvatanja nepredvidivosti u društvenim procesima: „Izbijanje bolesti može dovesti do strukturalne promene.

Na primer, ‘crna smrt’ u Srednjem veku je ubrzala propadanje feudalizma. Mnogi seljaci su umrli, pa su zemljoposednici izgubili svoju moć. Španska groznica je 1918. godine ubila više od 50 miliona ljudi, što je ubrzalo uvođenje javne zdravstvene zaštite. Epidemije, međutim, mogu dovesti do promena u ljudskoj svesti i refleksijom uticati na to kako oni vide svet i sebe u svetu. Ovo je doba kada se, kao o realnim mogućnostima, raspravlja o izumiranju ljudi i besmrtnosti ljudi. Glabalna pandemija može da promeni percepciju šta je od to dvoje izvesnije.“

Kakav god bio konačni rezultat pandemije Kovida 19, s njim će se Srbija suočiti na najteži način. U najtežim okolnostima, na vlasti se nalazi opskurna grupa nesposobnih parazita i pohlepnih prevaranata. Aleksandar Vučić je već uradio sve što je mogao da korona virus iskoristi za svoje političke manipulacije i čerupanje javne imovine.

Prvi potvrđeni smrtni slučaj od posledica Kovida 19 u Evropi zabeležen je u Srbiji 5. februara. Prof. dr Slobodan Savić izvršio je obdukciju čoveka od 56 godina, koji je „umro s neobičnom kliničkom slikom“. Tri nedelje kasnije, Vučić se, na konferenciji za medije, smejao šalama dr Branimira Nestorovića, koji je tvrdio da virus postoji samo na Fejsbuku i da se suzbija jednom čašicom rakije.

Morbina predstava je omogućila da se početkom marta raspišu parlamentarni izbori, a samo deset dana kasnije je uvedeno vanredno stanje. Vučić je „u rat s nevidljivim neprijateljem“, na gradske ulice poslao vojnike s puškama i bojevom municijom.

Članovi njegovog tzv. Kriznog štaba su neprestano ponavljali da su „ključne sledeće dve nedelje“. Ključan je, pokazalo se, datum održavanja izbora. Tada je proglašena pobeda, ukinute su zaštitne mere, stimulisani su odlasci na fudbalske stadione, kako bi se ljudi ohrabrili da izađu na biračka mesta.

To je pomoglo da se ostvari Vučićeva pretnja: „Biće nam mala groblja“. Ne zna se koliko je ljudi završilo na groblju zbog njegovog politikantskog avanturizma.

Budžet Srbije je opljačkan, nestalo je pet milijardi evra, a taj trend se nastavlja. Vlast je kupila tri vrste vakcina, među kojima i kinesku, koja nije ni registrovana, ali biće testirana na građanima Srbije. Vučić će zaraditi i na iznajmljivanju ljudi za medicinske eksperimente. Ne brinu ga ni upozorenja da aktuelne vakcine neće pružiti potpunu zaštitu od novih sojeva korone.

U Srbiji je već registrovan tzv. britanski soj, koji se prenosi 70 odsto brže od starog, a u 30 do 50 odsto slučajeva češće izaziva smrtni ishod. Za Vučića, to znači da treba za 70 odsto proširiti kampanju zastrašivanja, kako bi uzeo još veću proviziju u trgovini vakcinama i zaštitnom opremom. Kineska vlada je odobrila Srbiji dodatnih 14 milijardi evra kredita. Deo tog novca, oko tri milijarde evra, biće povučen u tri rate, kako bi Vučić pred nastupajuće izbore podmitio građane i opet se predstavio kao brižni zaštitnik i spasilac. Dobar deo plena završiće na Vučićevim računima, a i to će, kao sve ostale njegove finansijske avanture, otplaćivati nekoliko sledećih generacija stanovnika Srbije.

Ako je film „Songbird“ („Ptica pevačica“), najavio budućnost koja preti celom svetu, srpski dokumentarno-igrani horor mogao bi da se nazove „Vulture“ („Lešinar“), po Aleksandru Vučiću. Bez obzira na to kad će, kako i da li će uopšte biti suzbijena pandemija Kovida 19, dok je Vučić na slobodi, na vlasti, Srbija će izgledati kao Q zona iz koje će pokušavati da pobegne svako ko je imun na njegove prevare. Dok nije kasno, neophodna je odlučna borba protiv obe pošasti – Kovida i SNS-a. Tek kad oba zla budu iskorenjena, Srbija će ozdraviti i steći pravo na normalnu budućnost.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti