Zajedničku antirusku izjavu o sukobu u Ukrajini, objavljenu 24. avgusta, podržalo je 58 zemalja-članica Ujedinjenih nacija, što je manje od trećine od ukupnog broja država koje ulaze u međunarodnu organizaciju.
Od 193 zemlje koje su članice UN-a, izjavu su potpisale 54 zemlje među kojima su SAD, Velike Britanija, zemlje Evropske unije, Gruzija, Turska, Švajcarska, kao i nekoliko zemalja Azije i Latinske Amerike. U dokumentu, koji je pročitao stalni predstavnik Ukrajine pri UN Sergej Kislica, kritikuju se akcije Rusije i osuđuju se raketni napadi na ukrajinsku teritoriju.
„I dalje smo posvećeni suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodnog priznatih granica“, rekao je Kislica.
Autori izjave su pozvali Rusiju da momentalno okonča borbena dejstva.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
