Pšenica pojeftinila na najniži nivo u sedam meseci iako je iz Odese isplovilo samo dvadesetak brodova s teretom od 600.000 tona žitarica.
Cena pšenice na svetskim berzama imala je trend pada od kada je prvi brod natovaren zalihama iz Ukrajine krenuo iz Odese. Iako poslednjih dana beleže blagi rast, prema poslednjim informacijama koje je objavio portal „Agrarhojte”, cene žita nedavno su dostigle najniži nivo u poslednjih sedam meseci. Na evropskom terminskom tržištu, protekle sedmice, cena je pala za oko 30 evra, po toni, na nešto manje od 314 evra za prvi septembarski ugovor.
Analitičari naglašavaju kako je ovaj trend u vezi sa otvaranjem crnomorskog koridora, jer isporuke ukrajinskog žita imaju direktan pritisak na globalne cene žitarica, ali i dobrih prognoza roda u Rusiji i Indiji. Ovo zvuči neobično i više podseća na igru nerava tržišnih igrača budući da je za mesec dana – otkako je 22. jula postignut sporazum o izvozu žitarica, iz ukrajinskih luka isplovilo svega dvadesetak brodova. Iz Ukrajinske lučke uprave nedavno je saopšteno kako je od 1. avgusta, kada je izvoz krenuo, isporučeno oko 622.000 tona žitarica na svetsko tržište.
Ovo i nije neka previše velika količina ako se uzmu u obzir procene da je u silosima i dalje oko 18 miliona tona ukrajinskih žitarica. U septembru i oktobru stiže nova žetva. Ako se drastično ne ubrza izvoz, onda će nedostajati skladišta za oko deset miliona tona kukuruza.
„Dojče vele” je nedavno objavio da je do sada, samo pet brodova došlo do regiona Odese da preveze hranu, od toga jedan pod patronatom UN kako bi što pre stigao do Etiopije gde istorijske suše ostavljaju milione ljudi na ivici gladi. Naglašava se da su ostali brodovi koji su isplovili oni koji su već mesecima bili zaglavljeni u lukama, prenosi Tanjug.
– Vrlo traljavo ide sa potpisivanjem novih ugovora o transportu. Igrači na tržištu ne veruju baš Rusima i računaju da bi moglo biti iznenađenja – rekao je za „Dojče vele” Pavlo Martišev iz Kijevske škole ekonomije.
Ovaj ekonomista je u ranijoj analizi računao da Ukrajina može da dođe do dodatnih pet milijardi dolara kroz izvoz žitarica. Sada nije siguran da će se ta optimistična računica ostvariti iako su ukrajinske vlasti uverene da bi uskoro mogli da imaju polazak stotinu brodova mesečno.
Istovremeno, po svedočenju ljudi koji su u poslu trgovanja žitaricama, mali broj brodarskih kompanija spremno je da plovi u nesigurnim područjima. Za takav rizični transport prevoznici moraju osiguravajućim kućama da plaćaju premije za rizik, što znatno povećava troškove u odnosu na susedne Rumuniju ili Bugarsku. Kako objašnjavaju, kada je potpisan sporazum o žitaricama, osiguranja su očekivala premiju od četiri do pet procenata vrednosti robe za sedam dana. Danas je to jedan do jedan i po odsto, ali to je i dalje 200.000 do 270.000 dolara po brodu nedeljno.
Takođe, brodovlasnici traže i dodatni novac za najam broda jer se on zadržava barem nedelju dana na kontroli u Istanbulu. Uslov ruske strane bio je da turska vojska ispita svaki brod kako bi se sprečile eventualne isporuke oružja Ukrajini morskim putem. Tako se stiže do računice da tona tereta iz ukrajinskih luka košta 25 do 35 dolara više nego iz rumunskih.
Sa druge strane, prenosi Tanjug, Rusija ove godine očekuje rekordnu žetvu od 90 miliona tona pšenice i pod trenutnim uslovima njihovo žito će dominirati svetskim tržištem. Rusi mogu da nude i popuste i već su potisnuli ukrajinsku pšenicu sa važnih tržišta u Turskoj i Egiptu. Slično važi za suncokretovo ulje jer od početka sukoba mnoge fabrike u Ukrajini ne rade, pa se umesto ulja izvoze neprerađene semenke što donosi znatno manje novca.
Hajnc Štrubenhof, stručnjak za poljoprivredu koji je ranije u Ukrajini radio za Svetsku banku, smatra da bi sporazum o žitaricama mogao da donese plodove tek kada zapadni partneri pomognu Ukrajini da zauzda zahteve osiguravajućih kuća.
