Dok traju pregovori o povećanju minimalne zarade, radnici i sindikati i dalje sanjaju san star pet godina – da minimalac pokrije troškove minimalne potrošačke korpe. I dalje mogu samo da sanjanju, jer se ministar finansija sada ni ne usuđuje da obeća ono što je obećao 2018. Sada tvrdi da minimalac i minimalna korpa nemaju nikave veze i da njihovo izjednačavanje nije zakonska obaveza.
„Ovo vam je Dušanov dinar“, rekao je ministar finansija Siniša Mali prilikom uručenja poklona direktoru preduzeća „Eko-san“ Zoranu Dunđerskom. Ministar je ovu firmu posetio zajedno sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom.
Od ministra Dušanov dinar, za vlasnika kompanije čiji zaposleni zarađuju više dinara nego što ih broji minimalna zarada.
„Kod nas nema minimalne zarade. Svi su iznad toga“, pohvalio se Zoran Dunđerski, vlasnik i direktor kompanije „Ekosan“.
Radnici koji nisu te sreće i dalje sanjaju san star pet godina – da njihov minimalac pokrije troškove minimalne potrošačke korpe.
„Radimo na tome“, poručio je ministar finansija.
N1: Kada će se to dogoditi?
Mali: Pa zašto me prekidate?
N1: Pa kada će se to dogoditi? 2018. je dogovoreno da bude 2021.
Mali: 2018. je dogovoreno da bude 2021. Podsetiću vas takođe, ako niste bili prisutni, da je korona se desila 2020. da je 2021. krenula energetska kriza. Dakle, da imamo veliki problem u smislu performansi, ne naše ekonomije, nego ekonomije sveta.
Pa pošto je ekonomija sveta usporila i „srpskog ekonomska tigra“, ministar finansija je od obećanja iz 2018. stigao do negiranja obaveze da minimalac sustigne minimalnu potrošaku korpu.
Mali: Jedno sa drugim nema nikakve veze. Dakle, to je jednostavno naša želja da izjednačimo jedno i drugo.
N1: Za ljude koji zarađuju minimalac ima veze ministre.
Mali: A zašto? Recite vi meni?
N1: Zato što sa svojom zaradom ne mogu da obezbede ni minimalnu potrošačku korpu.
Mali: Ali to nikada ni namera nije bila.
N1: Kako nije, kada ste 2018. dogovorili da bude izjednačeno?
Mali: Izvinjavam se, to jeste naša želja i dogovor. Nije bila zakonska obaveza nikoga za tako nešto.
„Nemate zakonsku obavezu da izjednačite, ali kada se dogovorite nešto, to bi trebalo ipak da ima neku težinu“, smatra Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost“.
Kakvu težinu imaju aktuelni pregovori sindikata i poslodavaca sa Vladom kada je predsednik je još pre meseca dana presekao – sledeće godine minimalac će biti 400 evra.
„Ako ostane ova ponuda nezvanična da tako kažem, mi ćemo imati najveći raskorak u januaru naredne godine. Negde će nam bežati minimalna potrošačka korpa skoro 30 odsto“, dodaje Andrić.
Privrednik i predsednik stranke „Da se struka“ pita veruje da ima „win-win“ rešenje.
„Da se i država odrekne dela svog prihoda makar u procentualnom smislu i da bez problema možemo da idemo na osnovicu zarade od 50.000 dinara sa procentualnim teretom koji će pasti na teret poslodavaca od 50 odsto“, kaće Vladimir Kovačević.
Ministrovo balansiranje izgleda drugačije i ne uključuje odricanje države.
„Morate da pravite balans između povećanja plata i broja zaposlenih. Ako idete naglo sa povećanjem plata može se desiti kao što poslodavci kažu – mi ćemo krenuti sa otpuštanjem“, ukazao je ministar Siniša Mali.
„Nije to realna opasnost kod srpskih privrednika. To je realna opasnost kod onih privrednika koje je država „mac mac“ politikom i subvencijama dovela u Srbiju. Svi ti ljudi su računali na nisku cenu rada“, kazao je Kovačević.
Toliku da 250.000 radnika mesečno u novčanik stavi skoro 12.000 dinara manje nego što je potrebno za minimalnu potrošačku korpu.
