Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija stavila veto na nacrt rezolucije Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata o produženju sankcija na godinu dana protiv Malija.
Kina je prilikom glasanja bila uzdržana, a ostale članice SB UN su glasale za.
Premijer Japana jeo živu ribu iz mora kod Fukušime
Nacrt rezolucije podrazumeva nastavak sankcija koje su uvedene 2017. godine na godinu dana do 31. avgusta 2024. godine, kao što je bilo i ranije. Pored toga, blokirani dokument rezolucije navodi da se do 30. septembra 2024. godine produži dejstvo grupi stručnjaka sankcionog komiteta SB UN, koji prate kako se sankcije izvršavaju i određuju koje osobe treba staviti na spisak sankcija.
Sankcije predviđaju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za one za koje eksperti smatraju da štete mirovnom sporazumu iz 2015. godine.
Rusija je pripremila alternativni nacrt rezolucije u kome se navodi da je SB UN odlučio da produži sankcije do 31. avgusta 2024. godine i da se raspusti grupa stručnjaka komiteta za sankcije. Za ovaj projekat je glasala Rusija, Japan je bio protiv, ostale zemlje su bile uzdržane.
U Brjanskoj oblasti Rusije razbijena ukrajinska diverzantska grupa
Kako je pojasnio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski sankcije protiv Malija ističu 31. avgusta.
Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je naveo da nacrt rezolucije o sankcijama protiv Malija, na koji je Rusija stavila veto, ne uzima u obzir zabrinutosti malijske strane.
Diplomat je istakao da stav Rusije nije uzet u obzir, kao što nije napravljen ni korak za ostvarivanje zvaničnog zahteva Malija i dodao da Rusija poziva da se podrži njen alternativni nacrt o produženju sankcija na godinu dana, ali ove sankcije nisu pretvorene u instrument spoljnog pritiska na unutrašnje političke probleme Malija.
U avgustu 2020. godine u vojnoj bazi u Maliju počela je pobuna. Pobunjenici su objavili hapšenje predsednika Ibrahima Bubakara Kejta i premijera Busu Sisea.
Kasnije je predsednik saopštio da podnosi ostavku i da raspušta parlament i vladu. Vojska je pozvala na političku transformaciju u zemlji koja bi dovela do izbora, saopštili su da zatvaraju granice, uvode policijski čas i formiraju Nacionalni komitet za spas naroda, na čelu sa pukovnikom Asimijem Goitom. Kasnije je saopšteno da oslobađaju predsednika Kejta koji je uhapšen tokom vojnog udara.
Sorošev fond prekida projekte u Evropi, ali nastavlja sa radom u…
Nakon pregovora sa političkim liderima i predstavnicima civilnog društva, u septembru je vojska Malija usvojila „glavni zakon i mapu puta za prelazni period“ u zemlji. Strane su se dogovorile da će prelazni period trajati 18 meseci i da će biti formirana privremena vlada. Bivši ministar odbrane Malija Ba Ndau preuzeo je dužnost predsednika zemlje u prelaznom periodu, a pukovnik Asimi Gojta je imenovan za potpredsednika.
U maju 2021. godine vojska je uhapsila Ba Ndaua i privremenog premijera Moktara Vana. Obojica su podneli ostavke. Ustavni sud Malija imenovao je Gojtu za privremenog predsednika zemlje, prenosi Sputnjik.
