Homoseksualna saga u kojoj učestvuju istaknuti predstavnici ove zajednice, a inače potpuno marginalni akteri Čedomir Stojković zvani Čeda Podmornica (agent BIA), mentalno ruinirani Pjotr Nikitin (agent FSB) i analno devastirani Vladimir Volohonski (agent GRU), iz sata u sat dobija nove obrte.
Vinovnik njihovih problema, odnosno novi “klip u njihovim točkovima” je evropski zvaničnik Dirk Lorens, u briselskoj gej administraciji poznat po nadimku Dik Long, koji se naprasno ludo zaljubio u Volohonskog.
Dok je Volohonski odmah precrtao sa spiska svojih partnera Nikitina kao potpunog autsajdera bez budućnosti, pomalo ga je pokolebala Podmornicina prosidba, ali je ipak odlučio da je odbije, i to iz dva razloga: zbog mogućnosti da preko Lorensa dobije državljanstvo neke od zemalja EU nakon što uskoro ode iz Srbije, ali i zbog obećavajućeg Lorensovog nadimka za koje u Briselu tvrde da nije bez osnova.
Duboko povređena Podmornica je izašla pred Volohonskog sa poslednjom ponudom – obećao je da će se povući ukoliko i sam dobije azil u Briselu, gde bi ranjeno srce lečio za njega tradicionalnim uprezanjem u “somalijski četvoropreg” (za neupućene, reč je o kvartetu somalijskih migranata pored kojih čak i Lorens deluje kao tuberkolozni Liliputanac).
Time je Podmornica rešio da unese potpuno novi smisao u stihove numere njegovog omiljenog pevača, neoustaše Marka Perkovića Tompsona – “Ljutu travu na ljutu ranu”.
