Sadržaj teksta
Milošević između dve vatre
Šef Bele kuće Bil Klinton i tek postavljeni ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su u septembru 2000. godine o planovima Amerike da sruši Slobodana Miloševića i režim u Beogradu.
Prvih dana tog meseca, dve i po sedmice pred izbore u SR Jugoslaviji na kojima je Koštunica pobedio Miloševića i zatim krunisao tu pobedu 5. oktobra, na temu svega što se događa u Srbiji, daleko od očiju javnosti, pričala su dvojica najmoćnijih svetskih državnika.
Ovu šokantnu informaciju izneo je Dejvid Šimer, poznati geopolitički istraživač, saradnik univerziteta Jejl i doktorand na univerzitetu Oksford. On je dve godine intervjuisao mnogobrojne zvaničnike CIA za svoju knjigu „Namešteno: Amerika, Rusija i sto godina tajnog mešanja u izbore“, koja će uskoro biti objavljena. Kako je naveo, nekoliko sati razgovarao je i sa samim Bilom Klintonom. O delu onoga što je čuo objavio je tekst u magazinu Forin afers.
A BOMBARDOVANJE?
Šimer svedoči šta mu je tačno rekao čovek koji je vladao Amerikom od januara 1993. do januara 2001. godine.
Kako su se izbori približavali, Klintona je brinulo da će Milošević uspeti da ih pokrade. „Ovi izbori biće važni, ali verovatno neće biti pošteni“, rekao je Amerikanac Vladimiru Putinu, novom ruskom predsedniku, dve i po sedmice pre glasanja, što vidimo i iz nedavno obelodanjenih transkripta njihovih razgovora – objavio je Šimer.
Prema rečima američkog stručnjaka za geopolitiku, koji je razgovarao sa čak 130 zvaničnika CIA, Stejt departmenta i Bele kuće, Klinton je Putinu rekao sledeće:
Milošević gubi na anketama, pa će verovatno pokrasti izbore. Bilo bi poželjno da izgubi, ali verovatno će se postarati da se to ne desi.
Kako navodi Šimer, jedina Putinova reakcija bilo je to što se požalio na NATO intervenciju prethodne godine:
Nisu nas konsultovali pri donošenju odluke da se bombarduje Jugoslavija. To nije fer – poručio je ruski predsednik Bilu Klintonu.
OBUKA AKTIVISTA
Šimer dalje navodi u svom tekstu u Forin afersu da su američke organizacije za promociju demokratije, deleći Klintonove brige, nastojale da obezbede da Milošević nema mogućnost da lažira prebrojavanje glasova.
Jedna NVO finansirana iz SAD obučila je više od 15.000 aktivista za nadzor birališta. Na dan izbora članovi opozicije brojali su glasove rame uz rame sa državnim službenicima. Državni rezultati govorili su da Milošević tesno vodi. Paralelno brojanje, međutim, otkrilo je istinu, debelo je izgubio. Izbili su ogromni protesti. Milošević, nesposoban da suzbije revoluciju narodnih masa, bio je primoran da podnese ostavku – konstatuje Šimer i zaključuje:
Ruka CIA ostala je skrivena. Dve decenije kasnije, američki obaveštajci, sada već penzionisani, čvrsto su ubeđeni da je njihovo delovanje bilo presudni faktor u pobedi nad Miloševićem.
Sloba prešao prag tolerancije
Govoreći o 5. oktobru, Klinton je Šimeru potvrdio da je odobrio da se CIA umeša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika.
Nisam imao problem s tim jer Milošević je bio hladnokrvni ubica koji je odgovoran za smrt stotina hiljada ljudi. Tip je bio ratni zločinac. Prepao je prag tolerancije. Nisam smatrao Miloševića demokratskim kandidatom, smatrao sam da on pokušava da se reši demokratije. U Srbiji je fokus CIA bio na tome da izvrši uticaj na umove njenih građana, a ne da manipuliše biralištima – prenosi Šimer šta mu je rekao Bil Klinton.
REAKCIJE
Ljuban Karan, BIVŠI OFICIR KOS
Kad velike obaveštajne službe skidaju oznaku tajnosti, uvek isplivaju neke velike tajne, kao što je sada slučaj. Nije isključeno da će i u budućnosti biti sličnih velikih iznenađenja. Putina je predložio Jeljcin, koji je vodio izdajničku, podaničku, kapitulantsku politiku. Klinton je zvao Putina misleći da će to biti politika kontinuiteta, pa da ga obavesti i uspostavi s njim vezu. Prevarili su se. Putin je veliko iznenađenje za Zapad, što i danas, posle toliko godina, dolazi do izražaja.
Zoran Milivojević, BIVŠI DIPLOMATA
Taj razgovor pokazuje da je Putin još u to vreme imao zamerke na račun američke politike, što se kasnije potvrdilo, ali i da je štitio srpske interese. Između velikih sila uvek postoji neka komunikacija na razne teme. Ali je Putin pokazao da ima rezerve prema Vašingtonu, a da uvažava poziciju Beograda.
Činjenice: Putinov uspon
Vladimir Vladimirovič Putin rođen je 7. oktobra 1952.
Boris Jeljcin postavio ga je na mesto premijera u avgustu 1999.
od 31. decembra 1999. do 7. maja 2000, po dekretu predsednika u ostavci Borisa Jeljcina, vršio je dužnost predsednika Rusije
za predsednika Rusije izabran je 26. maja 2000, u prvom krugu predsedničkih izbora
za drugi mandat je izabran 2004. godine i vladao je do maja 2008.
