Posle vojvode Živojina Mišića, Aleksandar Vučić biće prvi koji će dobiti titulu počasnog građanina Gornjeg Milanovca. Za taj predlog, osim tamošenje lokalne vlasti, glasala je, navodno, i opozicija. „I to se dešava“, trijumfalno su objavili tabloidi. Šta se, zaista, dogodilo u Gornjem Milanovcu, opštini u kojoj su, pre tridesetak godina, smatrali da je dodeliti takvo priznanje Slobodanu Miloševiću neprikladno i neumesno?
„Sve je to posledica jedne urbane regresije, kulturne degradice i javašluka u javnom životu grada“, ocenio je Nebojša Savić, glavni urednik Takovskih novina.
Iako se Vučić sa vojvodom Mišićem može uporediti tek koliko je i Šešelj vojvoda, u Gornjem Milanovcu smatraju drugačije.
Evo šta kažu građani:
„Lepo mi zvuči ta vest, ništa mi ne smeta. Zaslužuje za nas penzionere, nama je pružio što prethodni nisu“.
„To je najbolji čovek za mene. Mene su Šiptari popalili sve po Kosovu, kad su na vlasti bili ovi, Šolak…“
N1: Kad je Šolak bio na vlasti?
„Ne znam, demokrate…
N1: A ko je Šolak?
„Ne znam ni ja, ne znam uopšte…“
„Meni je dobro svi koji su, meni je super“.
Tako složne bile su i vlast i opozicija. „I to se dešava“, objavio je Infomer. Ali šta se zaista dogodilo, pa je i član Opštinske komisije za kadrovska pitanja iz redova opozicije glasao da se Vučiću dodeli počasno priznanje, objasnio je on sam.
„Šta me je možda i nateralo da dignem ruku? Svi ti projekti, ja sam video sam sebe, da sam ja to radio“, kaže predsednik Takovskog pokreta Desimir Jovanović.
Desimir Stojanović, danas predsednik opozicionog Takovskog pokreta, prethodno je bio deo vladajuće koalicije sa naprednjacima u opštinskoj vlasti.
„Ja sam glasao isključivo za ono šta sam uradio, dok je on bio na vlasti i šta je Milanovac dobio. Za to sam glasao i iza toga ću uvek da stanem. I ne može niko da kaže da to nije urađeno u Gornjem Milanovcu, ne može. Sve to što sam uradio, isključivo sam dobio iz budžeta države, i mene je to opredelilo i ja sam glasao za to, jer sam bezmalo 100 odsto bio uključen u svim tim projektima“, dodao je on.
Oni koji bolje poznaju političke prilike u Gornjem Milanovcu, objašnjavaju da ovu, naizgled, neobičnu okolnost da opozicija glasa za predlog vlasti – treba uzeti sa rezervom.
„To je jedan pokret koji je već odavno u partnerskim odnosima sa SNS-om, čak je i pokušao da se legitimiše kao SNS“, smatra glavni urednik „Takovskih novina“ Nebojša Savić.
Da i u Milanovcu važi ona narodna „dva Srbina – tri partije“ pokazuje član iste komisije, koji se na glasanju nije pojavio. Za one koji su podigli ruku, ima jednostavno objašnjenje.
„U sadašnje vreme interesi su uvek u prvom planu“, poručuje Srboljub Nešović iz grupe građana „Pobedi i spasi Opštinu Gornji Milanovac“.
Mišljenja je da titule poput one kojim je ovenčan Vučić, ne bi trebalo dodeljivati političarima.
„U redu je da neki akademik, neko epoholano otkriće, nešto, dobije neku nagradu, ali menjaju se vremena“, dodaje Nešović.
A neka druga i ne tako davna, još po neko i pamti.
„Ljudi su se setili pokušaja imenovanja Slobodana Miloševića, a to je bilo odmah posle Osme sednice Centralnog komiteta, kad je on bio u piku popularnosti, popularniji od Elvisa Prislija. I neko je dobio zadatak da ga proglasi počasnim građaninom Gornjeg Milanovca. Tada, taj predlog, čak nije došao ni na dnevni red, jer je bilo neumesno i neprikladno. Cinici bi rekli i da je u vreme komunizma bilo manje poltrnostva nego danas“, rekao je Savić.
Posle vojvode Živojina Mišića, prvi koji će dobiti titulu počasnog građanina Gornjeg Milanovca biće predsednik države Aleksandar Vučić. Ali, osim u Gornjem Milanovcu, Vučić je isto priznanje zavredeo i u više od deset gradova u Srbiji.
„Ta činjenica da predsednik republike, dok je još na vlasti, tu veliku počast da bude počasnin građanin jednoga grada ili regiona, ona govori o tome da je ovde jedan autoritarni poredak, da su naši ljudi i dalje u jednom slugerajskom odnosu prema politici. Da vlasti koje dodeljuju priznanje imaju nekakvu korist od toga, odnosno dodvoravaju se, očekuju verovatno kasnije i neke položaje, i to je nešto izuzetno neukusno“, objašnjava sociolog Čedomir Čupić.
„U ovom slučaju, Aleksandar Vučić je dao svoje ime i prezime za svaku listu, u svakom gradu i onda je logično da svi ti ljudi koji nisu birani imenom i prezimenom, nego su došli tu zahvaljujući tom imenom i prezimenu, budu zahvalni tom čoveku koji ih je doveo na to mesto, na koje možda nikad ne bi došli. Iz njihovog ugla, normalno je da pokažu zahvalnost predsedniku države, ali iz ugla građana koji rade, zarađuju i stvaraju, to je ponižavajuće“, rekla je Kristina Milošević iz pokreta „Zajedno“, Gornji Milanovac.
„Mi to doživljamo kao jedan kupon, kao vizu za budućnost našeg predsednika opštine, s obzirom na to da se formira ovaj državotvorni pokret. Mislim da se on lično loše kotira kod predsednika Vučića, s obzirom na to da ovde postoji opravdano nezadovoljstvo građana vlašću jednom hirovitom politikom, nebrigom za glas građana“, ukazuje Savić.
Aleksandar Vučić nije prvi predsednik kom lokalne vlasti dodeljuju priznanja počasnog građanina, tipična u autokratskim vladavinama. Pre njega, ta prizanja nosili su Josip Broz Tito i Slobodan Milošević. A još jedan autokrata kom desetak srpskih gradova i opština na ovaj način odaju priznanje je i ruski predsednik Vladimir Putin.
