Žikina dinastija dobija svoj nastavak
Nekada su „Žikina dinastija“ i njeni nastavci punili bioskopske sale, a sada je komisija FCS procenila da i svojevrsni nastavak kultne franšize „Luda godina“ ima potencijal i odobrila sufinansiranje ovog projekta sa 22,5 miliona dinara na konkursu za komercijalni repertoarski film.
„Luda godina“ je nastavak, ali i takozvani reboot „Žikine dinastije“ (kada jednog junaka iz prethodnog serijala postavite kao nosioca filma). U centru priče ovoga puta nalazi se Žikin unuk Miša, koga će, baš kao i u originalnom serijalu, igrati Nikola Kojo. On je sada otac dvojice dečaka, od kojih je jedan tinejdžer, na pragu „onih“, ludih godina.
Dogodovštine u porodici Žike Pavlovića, koga je odigrao maestralni Dragomir Bojanić Gidra, privlačile su milionsku publiku, još od prvog dela „Ludih godina“, snimljenog davne 1977. Zaljubljeni mladi par Marija i Boba prošli su svakojake nevolje sa svojim porodicama u nastavcima serijala „Došlo doba da se ljubav proba“, „Idi mi, dođi mi“, „Ljubi, ljubi, al glavu ne gubi“, „Žikina dinastija“… Brojne reprize na domaćim televizijama i dalje beleže visoku gledanost, što je za komisiju FCS bila jedna od preporuka.
– Iako je od prethodnog filma iz franšize do danas prošlo skoro 30 godina, ona je, zahvaljujući čestim TV reprizama, kao i dostupnosti na „Jutjubu“ poznata današnjoj publici, čak i mladoj, pa se može očekivati da ovaj film generiše veliko interesovanje – navodi se, pored ostalog, u obrazloženju.
Autor scenarija je Milena Marković, profesorka na FDU, svestrana autorka, ali i ćerka čoveka koji je potpisao originalni scenario, Jovana Markovića.
– Njen scenario predstavlja osveženje, ne samo za franšizu, već i za domaći repertoarski film uopšte. Humor je suptilan i dolazi iz likova i neobičnih i neočekivanih situacija. Iako je dovoljno jasan i komunikativan, scenario nema tendenciju da podilazi publici – navodi se u saopštenju FCS.
Film „Luda godina“ režiraće Milan Konjević.
Komisija je podržala i filmove „Plavi safir“ reditelja Marka Jocića i Andrije Miloševića (22,5 miliona), i „Brod budućnosti“ reditelja Jovana Arsenića (20 miliona dinara).
