Naslov današnje kolumne nije pretnja već ispit zrelosti društva u Srbiji. Ako ćemo dozvoliti da vladajući režim ponovo organizuje nedemokratske izbore, a da se ne pobunimo i to ne sprečimo, onda zaslužujemo ovakvu nedemokratsku vlast i takve lažne. Pošteno?
Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje vratimo se na početak priče.
Ujedinjena opozicija je bojkotovala izbore na svim nivoima zato što u Srbiji nema uslova da oni budu slobodni i pošteni, i što nije želela da učešćem na izborima da legitimitet nedemokratskom režimu. Vlast, uz pomoć satelita u lažnoj opoziciji, u sred pandemije i na silu održala je lažne izbore 21. juna, i to otvoreno kršeći Ustav i menjajući izborne zakone u sred izbornog procesa. Bojkot je uspeo ne samo zbog smanjene izlaznosti i pokušaja lažiranja podataka o izlaznosti, već i zbog hitnog skraćivanja mandata nove lažne Skupštine i Vlade uprkos apsolutnoj većini koju režim ima i odsustvu opozicije iz Narodne skupštine.
Taj deo priče je završen i najavljen je početak dijalog između vlasti i opozicije o uslovima pod pokroviteljstvom delegacije Evropskog parlamenta, što je još jedna pobeda bojkota. Međutim, kada će ovaj dijalog početi, da li će se završiti bilo kakvim dogovorom, da li će doneti istinske promene izbornih uslova i na koliko vremena pre vanrednih izbora?
To su sada najvažnija pitanja i motiv zašto sam pozvao Ivicu Dačića, predsednika lažne Skupštine, da što pre zakaže konsultacije oko početka dijaloga. Na tim konsultacijama treba najpre da se dogovorimo oko dinamike najavljenog dijaloga: kada će tačno početi, do kada mora da se završi, kako će se sprovesti dogovoreno i koliko vremena mora biti ostavljeno pre vanrednih izbora na svim nivoima za sprovođenje uslova da svi budu zaista slobodni i pošteni.
Da li sam toliko naivan i glup da verujem Ivici Dačiću i da od njega očekujem da najedanput postane bard demokratije i političke kulture dijaloga? Ne, smatram da je njegova uloga upravo odlaganje dijaloga i zamajavanje javnosti.
Poziv sam mu uputio iz više drugih razloga: zato što je bojkot uspeo i na nama je da sada imamo inicijativu prema vlastima koje su priznale da su i Skupština i Vlada nelegitimne, da bih raskrinkao Dačićevu ulogu i pokazao da nije spreman na komunikaciju sa opozicijom i dijalog sve dok to ne bude naloženo iz režije, ali i zato što moramo biti proaktivni i ne smemo da čekamo sledeću godinu i neprestano odlaganje početka dijaloga ili kasnije fingiranje dijaloga.
Takođe, nije rešenje da čekamo Godoa iz Brisela, jer ko zna kad će i sa kakvim zadatkom doći delegacija Evropskog parlamenta. Nemam ništa protiv njihovog učešća, ali nisam siguran na čijoj strani će biti, jer su pred nedavne lažne izbore stali na stranu vlasti i podržali održavanje nedemokratskih izbora, uprkos odsustvu osnovnih evropskih demokratskih standarda. Šta ako to ponovo učine, iz bilo kog razloga daljeg interesnog grljenja i ljubljenja sa našim nedemokratskim režimom? Zato se ne možemo ni na njih osloniti.
Šta nam onda ostaje? Šta da radimo ako vidimo da se dijalog odlaže u nedogled ili da Ivica Dačić vodi razgovore i dogovore tako da se suštinski ništa ne promeni, a sve uz sadejstvo evropskih partnera? Ne vidim drugi način da se izborimo za elementarne demokratske vrednosti u našem društvu sem da ponovo izađemo na ulice, računajući u to blokade državnih institucija koje ne rade svoj posao, demonstracije i građansku neposlušnost. Ako i to ne uspe i približimo se novim lažnim izborima bez ikakvih promena, onda nam ostaje samo to da na te izbore izađemo tako što ćemo blokirati njihovo održavanje.
Dakle, mi, slobodni građani Srbije, demokratskog duha i građanske svesti, ne dozvoljavamo održavanje nedemokratskih, tako što ćemo se pojaviti na biračkim mestima i onemogućiti ih. Bojkot izbora više nije rešenje. Ne možemo gledati u nedogled kako Srbija propada i kako se demokratija urušava. Moramo se za nju izboriti. To nikada nije bilo lako i nije moglo iz fotelja i sa Tvitera. Zato je naslov ovog članka ne samo slogan već i strategija i sredstvo da dođemo do slobodnih izbora.
Što je do nas tu smo da smirujemo nagomilane građanske tenzije i potencijalne sukobe, da izbegnemo sve posledice mržnje koju je aktuelni režim posejao, da pokažemo dobru volju i političku kulturu da se uključimo u dijalog i zajedničke dogovore kao način rešavanja aktuelne političke krize, ali ako neko misli i dalje da vlada lažnim izborima i kršeći Ustav i zakone – onda se tome moramo otvoreno i direktno suprotstaviti.
Zato to nije pretnja već osnovno pitanje želimo li da živimo kao bednici i sluge koji ni o čemu ne odlučuju ili kao građani i narod u slobodi i demokratiji.
