6.8 C
Belgrade
četvrtak, 23 septembra, 2021

NIJE BITNA SKAJ APLIKACIJA: Vučić pada zbog ANOM aplikacije, FBI spremio Vučiću pakao!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

„U Vučićevoj srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast.

On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje“.
Urgentno hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka izgleda kao kontrola štete. Pitanje je koliko dugo bi još policija posmatrala kuću u Ritopeku u koju se ulazi, ali ne izlazi, da FBI nije srušio aplikaciju Sky. Pitanje od milion dolara je ko je iz vlasti koristio Sky telefon. Onaj ko ima odgovor na to pitanje, mnogo zna i mnogo može sa takvom kartom u ruci, kaže u intervjuu za „Vreme“ bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.


Po čemu to zaključujete?

- Advertisement -

Čudna je koincidencija sa datumima u februaru i martu ove godine, nakon što je Belivuk uhapšen i kada je Aleksandar Vučić održao dramatičnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a nakon što je FBI podigao optužnicu protiv direktora Sky Global i kada su počela hapšenja u Belgiji. Još interesantnija je Vučićeva priča da mu je neka evropska služba pomogla da skine inkriminišući sadržaj sa Sky telefona pripadnika Belivukove grupe pošto su uhapšeni, imajući u vidu da se sadržaji komunikacije inače automatski samouništavaju na tim telefonima. Pre bi se reklo da je nekoga strašno zabrinula spoznaja da je FBI sa partnerima monitorisao Sky komunikacije i imao pristup serverima.

I onda?

Nakon što je u martu operacija FBI praktično kompromitovala Sky komunikaciju, pun zamah u kriminalnim krugovima dobilo je korišćenje komunikacione platforme ANOM, koju je 2019. godine FBI podmetnuo kao zaštićenu, a u stvari je u potpunosti kontrolisao. Rezultat je bio impresivan, takav da je već u junu ove godine bilo dovoljno materijala da krenu hapšenja širom sveta. Ta platforma imala je korisnike i u Srbiji, a FBI tvrdi da je Srbija, uz Nemačku, Španiju, Holandiji i Australiju, zemlja u kojoj se najintenzivnije koristila. U Srbiji su u junu obavljena samo četiri hapšenja korisnika ANOM aplikacije. Belivukova grupa je od početka februara iza rešetaka. Postavlja se pitanje ko je onda u Srbiji do juna koristio ANOM, a i dalje je na slobodi. I ovde imamo ono skupo pitanje – ko je iz vlasti koristio ANOM telefon. Onaj ko zna odgovor može da utiče na mnoge stvari.

- Advertisement -

Vučić izjavljuje da je Belivukova grupa pod nadzorom policije i BIA tek od 2019/2020. godine, kada su počeli da čine ubistva.

Zabrinjavajuće je ako optužnica protiv te grupe obuhvata period tek od 2019. godine. A setimo se da je još u julu 2013. Vučić posetio Partizan na poziv najvatrenijih pristalica, kako su javili režimski mediji. Teško je poverovati da su Belivuk i ekipa od 2013. do 2018. bili samo altruistični navijači Partizana.

Nema baš mnogo vatrenih navijača koji su 2016. godine imali privilegiju da sa generalnim sekretarom Vlade Novakom Nedićem vežbaju gađanje na strelištu specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu. Taj aranžman, a posebno pedantno čišćenje tragova tog druženja u kasarni, mogao je da organizuje samo neko jako moćan. S druge strane, Vučić je održao dramatičnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je objavio rat mafiji nakon što je ubijen Belivukov kolega i blizak poznanik Dijane Hrkalović (tadašnje zamenice šefa kabineta Stefanovića, nap. D. L.) Aleksandar Stanković u oktobru 2016. godine. Taj rat je Stefanović toliko „posvećeno“ ratovao da su kasnije likvidirana i neka lica koja su bila pod merama, kao što je advokat Dragoslav Ognjanović. Upućeni tvrde da bi advokat bio bezbedniji da nije bio pod merama i bio bi živ da oni kojima je referisano o merama nad njim nisu saznali šta je pričao sa čovekom koji je nešto ranije ubijen u perionici u Višnjičkoj ulici.

Ali, Stefanović je, kada je došao na mesto ministra 2014. godine, obećavao „karijerno napredovanje“ u MUP. Otukd onda da Dijana Hrkalović, bez i minimalnog staža u policiji, postaje državni sekretar? I još razni drugi ljudi, na što su pripadnici MUP ukazivali?

Kadrovska kombinatorika, a posebno specijalne grupe, van zvanične sistematizacije koje su u MUP formirali Stefanović i Hrkalović, svakako nisu bili u funkciji institucijalnog jačanja policije, zdrave kadrovske politike i borbe protiv kriminala. Policija je razvaljena i privatizovana frakcijskim borbama unutar SNS i vezama vrha policije sa konkurentskim kriminalnim klanovima. Dijana Hrkalović i tadašnji načelnik beogradske policije (a i sadašnji, nap. D. L) Veselin Milić bučno su rešavali svoje sukobe čak i po beogradskim restoranima. Dok su se Stefanović i Hrkalović bahatili sa svojim nabeđenim policijskim kadrovima, a u stvari kumovima i poslovnim partnerima kao što je Aleksandar Papić, profesionalni časni policajci kačili su uniformu o klin i odlazili, ko u penziju, ko na gradilište, ko u gastarbajtere.

Ispašće na kraju da se sve svodi na „neke“ ljude iz policije koji su bili „saradnici“ Belivuka, kako mesecima objavljuju režimski tabloidi.

Naivno bi bilo priču o organizovanom kriminalu u Srbiji u slučaju Belivuk svoditi na nivo korumpiranih policajaca. Nemam dilemu da je Belivukova grupa operativno bila potčinjena samom vrhu vlasti u Srbiji kao jedinica za rešavanje problema na ulici, na stadionu ili na izborima, ili za iznajmljivanje prijateljima, a za uzvrat su imali preferencijalnu poziciju u narko biznisu i pristup raznim resursima države.

Nemam dilemu da je Belivukova grupa operativno bila potčinjena samom vrhu vlasti u Srbiji kao jedinica za rešavanje problema na ulici, na stadionu ili na izborima, ili za iznajmljivanje prijateljima, a za uzvrat su imali preferencijalnu poziciju u narko biznisu i pristup raznim resursima države

Uostalom, ministar odbrane u vreme kad su vežbali gađanje na strelištu Vojske Srbije nije bio Nebojša Stefanović nego Zoran Đorđević. Njihov pravi šef bio je neko iznad rotirajućih ministara. Posebnu pažnju zaslužuje pitanje – koju ulogu ima nerotirajući generalni sekretar Vlade Nedić. A još interesantnije je pitanje šta je on to radio ključne 2016. godine kada je bio sekretar Vlade kojoj je predsednik bio Aleksandar Vučić i ima li to veze sa periodom koji (ne)obuhvata optužnica.

Zanimljivo je što su neki režimski tabloidi prvi počeli napade na Stefanovića i njegovu povezanost sa kriminalnim klanom, a da je „prvoborac“ poslanik Vladimir Đukanović koji kao da je preuzeo deo Vulinove uloge.

Čini se da je ulog u raspletu slučaja Belivuk toliko veliki da Stefanović nije spreman da okrene drugi obraz za šamar koji mu preko Đukanovića upućuje bivši prijatelj Vučić. Zna on da je šamaranje samo uvod u cipelarenje kad padne. A valjalo bi sačuvati ono što se steklo, ono malo od imena što je ostalo i živu glavu. Van zatvora ako je moguće.

Stefanović je dugo bio, a u mnogo čemu i ostao, lojalan saradnik Vučiću. Imao je mandat da za šefa kontroliše sektor bezbednosti u državi i dobio je biznis-pašaluk iz kojeg je imao pravo da naplati taj svoj trud. Istovremeno i Belivuk odrađuje svoj posao i namiruje se iz biznisa koji mu je dat na upravljanje. Zna se red i ko u uređenoj SNS državi radi cigarete i oružje, a ko narkotike. Poslovi lepo idu i sva trojica su zadovoljni. U nekom momentu aparat koji je kontrolisao Stefanović nabasao je na inkriminišuće komunikacije Vučića i članova njegove porodice sa kriminalnim miljeom. Izgleda da je Stefanović tada procenio kako bi taj materijal u nekom trenutku mogao biti dragocen jer nikad se ne zna šta vreme nosi, a ima šta da se čuva jer se poprilično steklo. Momenat kad Vučić saznaje da se njegove komunikacije dokumentuju a da ga o tome ne informišu, momenat je i spoznaje da više nikome ne može da veruje osim Vulinu. Hrkalovićka biva upućena na „Svetu Jelenu“, a njeni kadrovi tamo odakle su i došli.

Guranje u vrhu SNS nastalo je oko toga kako pobeći što dalje od Belivukovog zatvorskog bidermajera. Dužnu pažnju zaslužuju i oni koji pobegnu, kao i oni koji se spotaknu.

Sve se to desilo nekako preko noći i gotovo nezapaženo u javnosti?

Nervozu izazivaju i operacije DEA u regionu, a još jače podozrenje kad afera „Jovanjica“, kao paradržavni narko biznis, krajem 2019. godine kao petarda eksplodira Vučiću u ruci, a Stefanović gleda na drugu stranu. Konačno, u februaru ove godine paniku izaziva spoznaja da Sky komunikacija ipak nije tako bezbedna i da neko mnogo moćan ima uvid u to šta je vlasti bliska ekipa radila, a i ko je s njom komunicirao. Vučić odlučuje da jednim udarcem sve reši, tako što Belivuka uhapsi i kao betonski blok okači o vrat Stefanoviću. Čini se da je Stefanović odlučio da se pridrži za Vučića. Neraskidivo su isprepletene karijere Vučića, Stefanovića i Belivuka, tako da svako od njih ima ucenjivački kapacitet prema drugom.

Vulinu se omaklo objašnjenje da je morbidne fotografije trebalo prikazati kako se Belivuku dalje ne bi verovalo i kako je Belivuk hteo da ucenjuje Vučića. Kako bi mogao da ga ucenjuje ako nema čime? Šta je to čime raspolaže čovek u zatvoru, kome se smeši doživotna robija, pa je neophodno da mu se medijski presudi i pre početka suđenja?

Vulin se sam nudi za poligraf, u ovoj vlasti omiljeno sredstvo za dokazivanje poštenja.

On se nervozno pere od optužbi koje mu stižu od ekipe koja čeka suđenje. S jedne strane, prija mu što je konačno unapređen iz čina omiljene dvorske lude u „čoveka broj dva“, o čemu je maštao čekajući da se Stefanović oklizne. S druge strane, jasno mu je ko osim njega i šefa mu zna šta je istina. Obojicu to ipak manje brine od toga što naziru da i njihova verna publika počinje sumnjičavo da podiže obrvu. Vulin i Vučić sebe proglašavaju Srbijom, a objašnjenja im vređaju inteligenciju čak i gladalaca Pinka i Hepija. Kao i inače kad budu uhvaćeni u faulu, zaklinju se na svojoj svetoj knjizi – poligrafu. Zahvaljujući njima, poligraf, kao pomoćno sredstvo u istrazi, u potpunosti je dezavuisan i pretvoren u političko sredstvo kojim Vučić i Vulin dokazuju da govore istinu i kad lažu. Za razliku od njih, za običan svet se podrazumeva da govori istinu, a tužilaštvo treba eventualno da dokaže kako je u pitanju laž.

Slobodan Milošević je u decembru 1997. godine, u prebijanje demonstranata na Terazijama slao pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Partija njegove supruge Mire Marković JUL angažovala je u jesen 1999. kriminalnu grupu s Novog Beograda, čiji vođa je bio izvesni Bata Trlaja. Belivukovi ljudi, svedoče snimci, to su radili u Vučićevo vreme…

Ima sličnosti i razlika. Belivukova grupa je Vučićev SAJ. Miloševićevi specijalci su ratovali po ratištima umiruće Jugoslavije, a Vučićevi specijalci su dobacili od Humske do Ritopeka. Milošević je SAJ izveo 5.oktobra 2000. na ulicu. Vučić je Belivukovu ekipu držao u pripravnosti u kafiću iza Skupštine 13. aprila 2019. Različite ekipe, različiti šefovi i njihovo poimanje „geopolitike“. Podjednako štetno za ovu zemlju i njene građane.

Vučićev sunovrat je počeo, a bilo bi važno da se i završi pre nego što krene da se spasava zakuvavanjem čorbe van granica Srbije. I konačno, da račune za svoja nepočinstva podnese u Srbiji. Stvari sa Miloševićem nisu okončane ni gde je trebalo ni kako je trebalo. Zato smo na popravnom.

Vučićevog sina Danila obezbeđuju pripadnici elitnog bataljona Vojne policije „Kobre“. On se više puta slikao sa nekim od ljudi iz Belivukovog navijačkog okruženja. Da li su pripadnici njegovog obezbeđenja pisali posle svake smene izveštaje svojim nadređenim o tome šta su radili i zapazili tog dana i navodili imena ljudi za koje je jednostavno napraviti bezbednosnu proveru i da li su o tome obaveštavali kabinet predsednika?

Neko je bio informisan o bezbednosno rizičnim kontaktima članova porodice predsednika Republike, ali je pitanje da li je bio informisan onaj ko treba i kada. Nije mi teško da zamislim da je Vučić, kao i svaki roditelj, bio zabrinut zbog društva u kojem mu se sin kreće. Međutim, bezbednosno rizični kontakti članova porodice šefa države su nešto više od porodične nevolje. Ovde je u pitanju stvar potencijalno osteljiva za nacionalnu bezbednost jer predsednik može da bude predmet ucene. To što su neki od njih sklonjeni sa ulice, a Ilija Milačić, bivši načelnik beogradske UKP iz policije i iz medija, predstavlja samo kontrolu štete.

Kako ocenjujete ulazak u desetu godinu vlasti SNS i njenih „saveznika“?

U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje.

Opozicija ne sme da mu dozvoli da se opere. Ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima sa režimskim brabonjcima. Ovna treba uhvatiti za rogove. Ova vlast je bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Posebno u vreme kad se pokušava ubrzati rešavanje nekih teških pitanja kao što je Kosovo i kada se komplikuju stare teme kao što je Republika Srpska i otvaraju neke nove kao što je eksploatacija litijuma i energetska bezbednost…

Narodna stranka zagovara revanšizam?

Vučić je tikve samo s đavolima sadio. Pre ili kasnije te tikve počnu da se obijaju o glavu. Obogaćeni deoničari Vučićeve vlasti procenjuju kad je krajnji momenat za silazak sa broda koji se opasno odmiče od plovnih puteva. Njima se ne propada zajedno sa šefom koji je zagubio kompas

Vučić je tikve samo s đavolima sadio. Pre ili kasnije te tikve počnu da se obijaju o glavu. Obogaćeni deoničari Vučićeve vlasti procenjuju kad je krajnji momenat za silazak sa broda koji se opasno odmiče od plovnih puteva. Njima se ne propada zajedno sa šefom koji je zagubio kompas. Imaju mnogo da izgube. Neki već izvesno vreme izmeštaju jaja van ovog kokošinjca. Drugi računaju da će se već nekako nagoditi sa novom vlašću i da sve ima cenu. Loša računica, što se tiče Narodne stranke. Pažljivo posmatramo i jedne i druge.

Sledeće godine su izbori, predsednički i lokalni sigurno, možda i parlamentarni. Mislite li da će slučaj Belivuk uticati na njihov ishod, pogotovo ako u međuvremenu počne suđenje?

Afera Belivuk svakako će se odraziti kako na Vučićevu izbornu kalkulaciju tako i na same glasače.Već je pokrenuta mašinerija koja od Vučića, glavnog krivca za sunovrat Srbije u kriminalni vrtlog, treba da napravi žrtvu, a traženje da Vučić bude ispitan u istrazi predstavi kao napad na Srbiju. Ovaj put, međutim, neće biti dovoljno da se narodu mažu oči pričama o blagostanju i zato je Vučić krenuo u kampanju podmićivanja birača delenjem para iz budžeta kao da su njegove. Svi su izgledi da se sprema da kupi ono što ne može da dobije ili ukrade.

Vučić neće da učestvuje u dijalogu vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom EU jer mu je, kako kaže, neprihvatljivo da stranci dostave predloge o izbornim uslovima, a u isto vreme prihvata realnost da stranci i njihove službe do detalja znaju za sve njegove prljave rabote. On je navikao da sa jačim od sebe, pa i sa stranim faktorom, dogovore pravi isključivo u mraku, van očiju javnosti. Sa građanima Srbije i sa političkom konkurencijom nije spreman ni da razgovara, osim sa televizijskih ekrana.

Hoće li i Vučićevi glasači da se zamisle nakon slučaja Belivuk?

Devet godina je prošlo kako su Veleposedničkoj farmi njeni stanovnici ime promenili u Životinjsku farmu. Sad kad su joj svinje, posle svega što su uradile, vratile staro ime i prohodale na dve noge, vreme je da i ovce shvate šta se dešava.

Bili ste načelnik Generalštaba, sindikati upozoravaju na odliv kadrova iz Vojske, čak je i sama vlast to u jednom trenutku „uvijeno“ priznala. Neke jedinice su popunjene sa manje od 50 odsto. A marketinški se, periodično, najvljuje i uvođenje obaveznog služenja vojnog roka.

Vlast je svesna da je kadrovski razvalila Vojsku. Marketinškim trikovima, od neselektivnih, neplanskih i netransparentnih nabavki naoružanja, preko marketinških vojnih vežbi do povremenih priča o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka vlast pokušava da zabašuri stvar

Vlast je svesna da je kadrovski razvalila Vojsku. Marketinškim trikovima, od neselektivnih, neplanskih i netransparentnih nabavki naoružanja, preko marketinških vojnih vežbi do povremenih priča o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka vlast pokušava da zabašuri stvar. Znaju i oni da ono što su zapustili evo već devet godina teško može da se sredi u kratkom roku, čak i kad bi znali kako. Sad bi da resetuju stvar uvođenjem novog sistema pa da im se uspesi i neuspesi broje od danas. Najvažnije je da im se ne dozvoli da dalje brljaju po sistemu koji ne razumeju i koji ih interesuje samo toliko koliko mogu da ga očerupaju.

Stranka čiji ste potpredsednik je jedina počela ozbiljno da se bavi smrću starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića, za koga je saopšteno da je „preminuo“ usled zdravstvenih tegoba, a nijednom rečju nije rečeno da se aktivirao protivpožarni sistem u oklopnom transporteru, što je dovelo do ispuštanja gasa koji isisava kiseonik iz vozila.

Pogibija Stojkovića je žalosna ilustracija kako se Vučićev režim odnosi prema Vojsci i državnim institucijama generalno. Sve je urađeno nečasno. Od pokušaja prikrivanja istine i manipulacije porodice, pripadnika Vojske i javnosti, a u cilju izbegavanja krivične odgovornosti u lancu komandovanja i političke odgovornosti vojnog vrha, ministra odbrane i predsednika države. S obzirom da istraga i dalje tapka u mestu, uz nemušto objašnjenje da se i mesec dana nakon pogibije čeka obdukcioni nalaz, sve ukazuje da je i pravosuđe uvučeno u ovu nečasnu radnju. A sve ovo, od pogibije do vređanja osećanja porodice i ponižavanja Vojske zbog sajamske predstave trgovaca oružjem i „čapraz divana“ Vučiću u čast.

Šta je rešenje?

Nije lako pod ovom vlašću časno obavljati državni posao u oblasti odbrane i bezbednosti. Savet za nacionalnu bezbednost je sam po sebi bezbednosni rizik. Mislim na njegov sastav, od od Vučića do Stefanovića, koji je i dalje sekretar tog tela i koordinator Biroa za službe bezbednosti. Stefanović je i dalje ministar odbrane. Nije lako odgovornim generalima kada promišljaju da ispred sebe imaju ministre i šefa države kojima je, u interesu nacionalne bezbednosti, bolje ne reći sve. U stvari, časno bi bilo da kažu kako neće više da salutiraju takvim ljudima.

BONUS VIDEO

- Advertisement -
SourceVreme
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti