Špigel: Mnoge zemlje centralne i jugoistočne Evrope trenutno masovno ograničavaju slobode svojih građana. Predsednik Srbije je otišao najdalje. Kritičari govore o kršenju ustava i diktature.
Špigel ima veoma oštru retoriku
Mnoge vlade u srednjoj i južnoj Evropi, a posebno u zemljama Zapadnog Balkana iskoristile su vanredno stanje i pandemiju kako bi ojačale izvršnu vlast i masovno ograničile slobode, ali je Srbija zemlja čiji su vlasti otišle najdalje u ograničavanju pravne države, piše danas nemački list Špigel (Der Spiegel).
List piše da u Srbiji opozicioni političari, aktivisti za zaštitu ljudskih prava i nezavisni mediji „gotovo jednoglasno govore o kršenju ustava i o državnom udaru“.
Pri tome se, podseća Špigel, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još krajem februara smejao na račun virusa, da bi nešto kasnije usledio zaokret i on je mimo parlamenta proglasio vanredno stanje što je dovelo „do ozbiljnih ograničenja osnovnih prava i javnog života“ Srbije, „iako je ona i sada srazmerno malo pogođena korona krizom“.
U Srbiji samo parlament ima pravo da proglasi vanredno stanje
List piše da u Srbiji „ustvari samo parlament ima pravo da proglasi vanredno stanje, ali da rupa u ustavu to dozvoljava i predsedniku, ako je zakonodavna vlast sprečena“, što je Vučić i iskoristio pozivajući se na zabranu okupljanja zbog pandemije.
„To nije prvi put da predsednik zaobilazi ustav. Tako je Vučić, na primer, i šef svoje Srpske napredne stranke iako mu ustav zabranjuje da pored predsedničke obavlja još neku funkciju“, piše Špigel i ocenjuje da „srpsko rukovodstvo ni inače ne pokazuje skrupule u potkopavanju ustava“.
Navodeći da su u Srbiji uvedena rigorozna ograničenja i zabrane kretanja, posebno za starije gradđane, da je veći broj ljudi zbog kršenja tih zabrana završio i u zatvoru, i da je vlada tek posle masovnog negodovanja zbog hapšenja novinarke Ane Lalić odustala od namere da centralizuje pravo na informisanje, list prenosi ocenu predsednice srpskog Helsinškog komita Sonje Biserko da je „žalosno što EU u ovom trenutku ne želi da vidi šta se u Srbiji događa“.
Vučić zadržava poziciju zbog kosovskog pitanja
„Oni gaje nadu da će Vučić doprineti rešavanju kosovskog konflikta, i zato na unutrašnjem planu ima odrešene ruke“, kaže Sonja Biserko za Špigel.
Nemački onlajn dnevnik piše da Aleksandru Vučiću, za kojeg se navodi da je 90-ih bio ministar informisanja i ultranacinalistički ratni huškač, a sada se svakodnevno na televiziji predstavlja kao lider i spasilac Srbije, „jačanje nadležnosti u stvari ne bi bilo potrebno, pošto već godinama vlada bez ograničenja“.
Srpskom rukovodstvu ne smeta podrivanje vladavine zakona:
- Policijski čas je stroži nego u ostalim zemljama koje su do sada malo pogođene – primenjuje se na penzionere, uveče i noćima, a vikendom svakodnevno.
- Nekoliko osoba koje su prekršile uslove karantina osuđeno je na zatvor, a veruju se da su stotine u pritvoru. Suprotno tome, vladini zvaničnici i aktivisti iz Vučićeve stranke više puta su bez posledica kršili pravila karantina.
- Početkom aprila novinarka Ana Lalić uhapšena je zbog objavljivanja izveštaja sa sopstvenim informacijama o nedostacima u bolnici. Prema uredbi, o koronskoj krizi treba da budu objavljene samo ovlašćene informacije centralnog kriznog tima. Premijerka Ana Brnabić povukla je uredbu tek nakon opsežnog negodovanja zbog hapšenja novinarke.
- Kao i u Mađarskoj, konferencije za štampu vlade i centralnog kriznog tima održavaju se samo putem video prenosa – novinari mogu postavljati pitanja samo e-mailom.
„Prvobitno za 26. april zakazane, a zbog pandemije odložene izbore, njegova bi partija verovatno ubedljivo dobila, delom i zato što većina opozicionih partija namerava da ih bojkotuje. U zemlji, međutim, raste nezadovoljstvo zbog političke korupcije i nepostojanja socijalne i ekonomske perspektive za većinu ljudi. Korona menadžment u kojem Vučić sada nastupa kao da je Srbija u ratu, čini da duboki problemi u zemlji potonu u drugi plan“, konstatuje Špigel.
