Sadržaj teksta
O korisnosti ili beskorisnosti maski napisali smo gotovo sve. Znamo čemu služe, a za šta ne, baš kao što najverovatnije znamo kome služe i u čiju svrhu. Međutim, neki evropski i američki lekari, naučnici i političari nemaju granica u svojim psihopatološkim planovima, da potpuno unište socijalni kontakt i osude siromašne za sve zlo koje su stvorili.
O čemu se radi?
Naučnici, lekari i bivši šefovi ministarstava zdravlja nude ideje koje bi ih do juče proglašavale ludima. Danas slični autoriteti i glavni sagovornici manipulativnih glavnih medija postaju slični. Naši lekari, stručnjaci i glavni novinari prete im u koraku, jer nisu drugačije naučili. Prate svakog ko im baci nekoliko leševa koje vole da kucaju.
Vodeći mediji emituju svakodnevna istraživanja iz evropske i američke naučne „kuhinje“ koja pokazuju da je uobičajen prenos virusa među članovima istog domaćinstva, bilo da se radi o deci ili odraslima. Nakon zatvorenih restorana, hotela, sportskih klubova, škola, parkova i ulica, opet, uvek bez imena i prezimena, zdravstveni radnici mole da se maske nose kod kuće za borbu protiv epidemije Kovida-19.
Sad imamo i imena
„Protiv drugog talasa možemo se boriti poštujući fizičku distancu, stavljajući masku, uključujući i kod kuće“, rekao je francuski premijer Žan Kasteks za TF1 u nedelju uveče.
„Već sam počeo da stavljam masku u porodičnom okruženju“, uveravao je u četvrtak Žil Pjelou (Gilles Pialoux), šef odeljenja za zarazne bolesti u bolnici Tenon u Parizu, na francuskom televizijskom kanalu LCI.
„Znam da postoje ljudi koji kažu„ ali sačekajte, ovo je smeće “, ali rekao sam. Imam decu svih uzrasta, to je komplikovano, restriktivno, morate se organizovati, ali mi smo u situaciji da moramo biti inovativni “, nastavio je Pjelou.
Šlag ili siromašni uvek dolazi na kraju
I za kraj prevod izjave Vilijama Daba koji objašnjava njegovu kontroverznu ideju nošenja maski kod kuće:
„Od ove epidemije nejednako su ugrožene različite socijalne kategorije. Onemogućavanje školovanja mnogo više nanosi štete siromašnim porodicama. Verujem da je naš cilj da decu budu u školi. Međutim, kada se dete vrati kući, trebalo bi da nosi masku. Naročito u malim stanovima u kojima nije moguće držati fizičku distancu.
Mi ne treba da jedemo svi zajedno za stolom. Ovo je radikalno, ali ako ne budemo imali kontrolu nad „ovim“, nećemo moći da šaljemo decu u školu i usporimo ovu epidemiju kako bismo izbegli bolesne i mrtve i smanjili ekonomsku štetu koja je već sada ogromna. Mladima treba reći da maske moraju da drže i kod kuće“.
Da rezimiramo
Siromašne porodice i porodice srednje i radničke klase koje žive u stanovima treba da nose maske i da ne večeraju u istom prostoru, jer im veličina doma ne dozvoljava dovoljnu fizičku udaljenost, koja je, prema rečima ovih „lekara“, od suštinskog značaja za sprečavanje epidemije.
Ako to ne učine siromašni i obični ljudi, oni će biti odgovorni za širenje epidemije, koja će ugroziti ne samo njih, već i bogate u čijim domovima fizička udaljenost ne predstavlja problem.
Recite mi da li je to normalno ili se to radi u ludilu?
