Petar Blagojević, u austrijskim izvorima Peter Plogojović, bio je seljak iz Srbije, za kojeg se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir i usmrtio devet osoba, uključujući i svog sina, pre nego što je mesni sveštenik pozvao tadašnje austrijske vlasti da pomognu selu protiv vampira.
Kolevka savremenog vampira je Balkan, naročito onaj deo koji nastanjuju Srbi. Ovaj stav potkrepljuje i podatak da je tokom srednjeg veka car Dušan nekoliko puta morao da šalje vojsku u sela koja je zahvatio strah od vampira, kako su zabeležili dubrovački trgovci.
Reč vampir jedina je reč srpskog porekla koja je postala zajednička svim svetskim jezicima. Ovaj izraz prvi put je zabeležen u jednom izveštaju austrijskog službenika Frombalda o slučaju koji se 1725. godine dogodio u srpskom selu Kisiljevu, objavljen u bečkom časopisu Vinerišes Diarum („Bečki dnevnik“), pod naslovom „Vampir von Kisilova“.
Ovaj izveštaj je prvo pominjanje vampirizma u Evropi novijeg doba, preveden je na više jezika i izazvao „vampirsku maniju“ u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
Printskrin: Youtube/cosproductions
Petar Blagojević, u austrijskim izvorima Peter Plogojović, bio je seljak iz Srbije, za kojeg se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir i usmrtio devet osoba, uključujući i svog sina, pre nego što je mesni sveštenik pozvao tadašnje austrijske vlasti da pomognu selu protiv vampira.
U prisustvu dva carska oficira i službenika austrijske vlasti, Blagojevićev grob je otkopan i leš mu je spaljen, nakon što se utvrdilo da ne pokazuje nikakve znake raspadanja, a na usnama su mu navodno bili vidljivi tragovi sveže krvi.
U pomenutim bečkim novinama pisac teksta navodi reči starešine sela koji je stigao na groblje i tu zatekao otkopano telo pokojnog Petra Blagojevića.
– Prvo, nismo osetili ni najmanji zadah od ovog tela, niti iz njegova groba, niti onaj opšti mrtvački miris. Telo, sem nosa koji je bio nešto spljošten, ostalo je potpuno sveže. Kost, brada i nokti umesto već opalih izrasli su novi. Umesto stare kože, koja je postala svetlobela, pojavljuje se nova sveža koža, pišu bečke novine.
Oni dalje navode kako je izgledao pronađeni leš.
– Lice, noge i ruke tako su očuvani da nisu mogli biti bolji ni za života. U njegovim ustima primetio sam s najvećim iznenađenjem malo sveže krvi koju je po opštem kazivanju isisao iz onih koje je umorio. Uopšte, nađeni su svi znaci koje takvi ljudi treba da imaju… Pošto smo ja i pop sve ovo videli, narod je u najvećoj hitnji zaoštrio jedan kolac i njime probo mrtvaca posred srca. Pri ovom bdenju pojavila se sasvim sveža i crvena krv koja je potekla i kroz uši i na nos… Posle su, po običaju za ovakve slučajeve, spalili telo i pretvorili ga u pepeo – dodaje se.
Foto: Profimedia
I u „vampirskom slučaju“ nanovo se javlja činjenica da su stranci svesno „ukrali“ i krivotvorili veliki deo srpske istorije i kulture. To se najjasnije vidi u slučaju najpoznatijeg svetskog vampira grofa Drakule, koji je i danas neiscrpna holivudska inspiracija, dok su Rumuni zbog ovog mita izmislili Drakulin zamak i od toga napravili turističku atrakciju.
Drakulino pravo ime je Vladislav III Zmajević (rum. Vladislaus III Drakulya), knez i vojvoda Vlaški, poznat i kao Vlad Cepeš (rum. Vlad Ţepeş – Vlad Nabijač). Vladislav je bio vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456 — 1462. i 1476. godine. Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine navodno sprovodio surove metode u odbrani od osmanskih osvajanja, naročito nabijanjem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobljenika i njihovih pomagača.
Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula Brema Stokera. Vladislav je rođen 1431. godine u tvrđavi Sigišoara u Transilvaniji. Otac mu se isto zvao Vladislav, dok mu je majka bila moldavska princeza Snežana.
Vladislav je imao starijeg brata Miroslava (Mirču) i mlađeg polubrata Radoslava (Radua). Iste godine kada je rođen,njegovog oca je u Nirnbergu nemački car i mađarski kralj Žigmund Luksemburški uveo u vojni krstaški Red Zmaja čime je stekao nadimak Drakul-Zmaj. Poveren mu je zadatak borbe s Osmanlijama na granici Transilvanije i Vlaške.
Vladislav je, suprotno vojnoj taktici toga doba, praktikovao iznenadne noćne napade, a u jednom takvom pohodu na tabor osmanske vojske, zamalo mu je utekao i sam sultan Mehmed II. Navodno, nakon tog noćnog upada, Mehmed II se povukao sa svojom vojskom, zaplašen svojom zamalo pogibijom, kao i šumom osmanskih vojnika nabijenih na kolac – sve što je preostalo od prethodnog osmanskog pohoda.
Nakon tog uspeha, Vlad III je postao punopravni član Reda „Zmajeva“ uz dodatak Drakul. Vladislav III je odbijao da nosi krunu, već je kao simbol vlasti nosio kapu – crnu šubaru sa brošem (zapravo prsten sa crvenim rubinom na zlatnoj osmokrakoj zvezdi, sa biserima na kracima, kroz koji su bila provučena orlova pera i na taj način bi bio zakačen o šubaru).
Tom prstenu, ali i dragom kamenu su pripisivana posebna svojstva, jer je posedovao redak oblik šestokrakog asterizma, a o poreklu ispredane legende. U slučajevima odsustva Vladislava III, kapa bi bila postavljena na stub na sredini trga, a slučaju njegove smrti bila bi data njegovom od naroda izabranom nasledniku.
Postoji nekoliko varijanata priče o smrti Vladislava III. Najraširenije je verovanje da je poginuo decembra 1476. godine u borbi protiv Osmanskog carstva u blizini Bukurešta. Druga verzija je da su ga ubili nelojalni vlaški bojari, baš pre nego što je pobedio Osmanlije na bojnom polju, ili u lovu.
Postoje takođe i tvrdnje da je pao u boju, okružen telima svojih vernih moldavskih telohranitelja (jedinice koje mu je pozajmio knez Stefan III Moldavski). Drugi pak tvrde da je Vladislava u trenutku trijumfa ubio jedan od njegovih ljudi.
Jedina neosporna činjenica jeste da su Osmanlije odsekli Vladislavu glavu i poslali je u Istanbul sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je „Kazikli bej“ konačno mrtav.
Ime Vladislava Zmajevića Cepeša nalazi se i na spisku darodavaca manastira Hilandara na Svetoj Gori.
