9.8 C
Belgrade
utorak, 19 oktobra, 2021

KRAJ VLADAJUĆE IDILE: Vučić kupuje lojalnost, napuštaju brod lažni pretorijanci!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Kako se bliži kraj vladajuće idile, tako se zaoštravaju sukobi u vrhu Srpske napredne stranke. Svi su učestvovali u pljačkaškom pohodu na Srbiju, a sad niko ne želi da preuzme odgovornost. Aleksandar Vučić uzalud kupuje lojalnost, kad dođe stani-pani napustiće ga i lažni pretorijanci Vladimir Đukanović i Aleksandar Vulin, pa kako ne bi bratije Brnabić i Mali, Zorana Mihajlović i ostale Kebare i Bakareci. Većina pametnijih pripadnika naprednjačkog kartela već su se distancirali od vođe, a neki od njih, poput Predraga Rankovića Peconija i Željka Mitrovića, sarađuju sa stranim službama, kojima nude dokaze protiv Vučića. Ko će i po kojoj ceni da proda diktatora, ali i kako će im se on suprotstaviti, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Počeo je tihi raspad naprednjačkog kartela. Zločinačka piramida se urušava pod teretom vlastitog kriminala i pritiskom američkih, a odskora i ruskih službi. Dok su pljačkali, pljačkali su zajedno. Sad, kad stiže završni račun, svako samo gleda kako sebe da izvuče iz problema. Pokušaće da zadrže što veći deo plena, a da odgovornost prebace na šefa bande, na kretena koji je deset godina na sva usta pričao da se jedini pita, da sve zavisi od njega. Kad se već sam namestio, neka ponese i njihov prljavi bagaž.

- Advertisement -

Američke službe udar na Aleksandra Vučića su pokrenule 2017. godine, kad je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima presečen kanal za pranje prljavog novca kroz projekat “Beograd na vodi”. Iste godine pokrenuta je operacija “Familija”, koja je dovela do gašenja nekoliko stotina fantomskih firmi preko kojih se iz Srbije izvlačio i legalizovao novac.

Uništen je makedonski deo mafijaške mreže, što je dovelo do pada Nikole Grujevskog, a hapšenja u Hrvatskoj, Italiji i Austriji značajno su oštetili ceo sistem, kojim se upravljalo iz Beograda. Kao i afera “Folksvagem”, te akcije nisu privukle veću medijsku pažnju, za razliku od skandala s međunarodnim švercom oružja, u kome su glavne uloge imali “Krušik” i firme povezane s Brankom Stefanovićem, ocem tadašnjeg ministra policije.

Režim je, uz svesrdnu pomoć opozicije, uspeo da stvori utisak da je afera s krijumčarenjem oružja izolovani incident, koji je izazvao usamljeni izdajnik Aleksandar Obradović. Međutim, i poslednji idiot iz vrha SNS-a shvatio je da to nije tačno. Obradović je mogao da dođe do sporne dokumentacije iz valjevske fabrike naoružanja, ali ne i do svih ostalih dokaza o nezakonitim poslovima u koje su uključena ostala državna preduzeća, nekoliko firmi preko kojih je oružje prodavano i transportovano, kao i grupa ministara iz tadašnje vlade, od Siniše Malog do Rasima Ljajića. Nedugo posle “Krušika”, otvorena je afera “Jovanjica”, čiji tragovi vode do braće Vučić i njihovih najbližih saradnika.

- Advertisement -

Aleksandar Vučić je pokušao da te udare predstavi kao sredstvo kojim se Amerikanci služe kako bi izvršili pritisak na njega zbog Kosova i Metohije, Republike Srpske i drugih osetljivih spoljnopolitičkih pitanja. Ta priča je pala u vodu hapšenjem i istragom protiv organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka.

U raskrinkavanju tog klana imale su američke službe FBI i DEA, i to ne samo u razbijanju šifriranih poruka preko telefonskih aplikacija “skaj” i “anom”, nego i konkretnim radom na terenu. Tužilaštvo za organizovani kriminal je optužnicu protiv Belivuka montiralo s namerom da je očisti od svake mogućnosti povezivanja s članovima porodice Vučić. Tužilac Mladen Nenadić se uzalud trudio, njegovo “remek delo”, za koje je nagrađen sa 20 miliona evra, neće uspeti da zaštiti Vučiće.

Optužnica protiv Belivuka je podignuta 30. jula 2021. godine. Redakcija Magazina Tabloid se pre nekoliko dana obratila Višem sudu s pitanjem da li je optužnica potvrđena. Glavnom uredniku Milovanu Brkiću je odgovoreno elektronskom poštom: “Povodom Vašeg novinarskog pitanja obaveštavam Vas da optužnica protiv okrivljenog V. Belivuka i drugih nije postala pravnosnažna. Ovo iz razloga što je poslednji odgovor na optužnicu dostavljen sudu krajem prošle nedelje, kada su spisi predmeta izneti krivičnom vanpretresnom veću Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal, koje će u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovara na optužnicu istu ispitati shodno odredbi člana 337 Zakonika o krivičnom postupku.” Dakle, Apelacioni sud je potvrdio optužnicu u odnosu na sve koji su uložili prigovor. Četvoro okrivljenih je pušteno iz pritvora, da se brane sa slobode, a optužnica još nije pravnosnažna. Na ispitivanju će biti do kraja oktobra. Takvo otezanje nije zabeleženo ni u jednom prethodnom predmetu sličnog značaja. Viši sud je prinuđen zbog zloupotrebe procesnih prigovora da ne potvrdi optužnicu u celini.

Paralelno s procesnim radnjama koje se odvijaju u Posebnom odeljenju Višeg suda, strane službe i domaći neformalni centri moći vode svoju istragu. Osim dokaza, koji se odnose na konkretna krivična dela, značajno otkriće predstavljaju podaci o saradnicima Belivukovog klana, koji su se sad stavili na raspolaganje stranim službama, koje rade na uništavanju tog klana.

U medijima je nedavno objavljen deo iskaza Bojana Hrvatina, pripadnika Belivukove grupe, koji će, najverovatnije, dobiti status okrivljenog svedoka.

– U stan Srđana Lalića su doneta dva risivera iz restorana “Butik”, mislim da je “Butik 3” na Novom Beogradu, da pregledamo slike, da vidimo s kim je Šarac bio kada je slavio rođendan. Nisam siguran da li je slavio rođendan svoje devojke ili svoj. Menadžer je doneo risivere, a čini mi se da to nije moglo da prođe bez Ace Bosanca, koji je vlasnik, to je moj zaključak. Risiver je doneo Kosta, koga znam sa Radove tribine. On je puštao i upravljao snimcima. U stanu su bili Belivuk, Miljković, Lalić, Miloš i Marko Budimir, Dejan Tešiš i ja. Gledali smo u stanu zato što su Miljković i Belivuk u to vreme tamo bili u “šteku” – isprčao je Hrvatin.

Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac, 19 dana posle hapšenja Belivuka i Miljkovića, priveden je u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Aca Bosanac je opisao prirodu kontakata s Belivukom, posle čega je pušten na slobodu. Tužilaštvo za organizovani kriminal nije pokazalo interesovanje za njega. To i ne čudi, s obzirom na njegovo okruženje. Kajmaković je suvlasnik i menadžer u nekoliko prestižnih restorana i drugih ugostiteljskih objekata u Beogradu. On vodi hotel “Kasinu”, splav “Port” i većinu restorana u Skadarliji i Beton hali čiji vlasnik je Predrag Ranković Peconi. Tužilaštvo i MUP nisu smeli da jure Kajmakovića da ne bi isterali na čistac njegovog gazdu Peconija, kome kabast karakter ne bi dozvolio da potone sam, nego bi sa sobom povukao i svoje političke ortake.

Hrvatinovo svedočenje otkriva da je Peconi uradio upravo to, ofirao je Vučića. Kao što risivere iz njegovog restorana “Butik” nije mogao da Belivuku preda Kajmaković, ili neki navijač Kosta, tako bez Peconijeve odluke nije mogao ni da se pojavi snimak iz jednog kafića u kome su se sreli Nebojša Stefanović i Vladimir Kovačević, zvani Kovač.

Na snimku, u tih 18 sekundi, vidi se kako Kovač ulazi u kafić, prilazi Stefanovićevom stolu i srdačno se pozdravlja s njim, pa odlazi do stola za kojim se nalazio Aleksandar Halabrin, mladić koji je ubijen u martu 2020. godine. Izvor iz okruženja Predraga Rankovića tvrdi da će uskoro biti objavljen i nastavak snimka s iste bezbednosne kamere u tom kafiću. Na njemu će se videti da za Halbrinovim stolom sedi Danilo Vučić. Taj snimak bi potvrdio informacije koje iznosi Mara Halabrin, koja uporno traži istinu o tome ko je ubio njenog sina Aleksandra, i zahteva od policije da istragu usmeri prema ljudima s kojima je on kontraktirao – Danilu Vučiću, Vladimiru Kovačeviću i Petru Paniću.

Ubistvo Aleksandra Halabrina nije obuhvaćeno istragom i optužnicom protiv Belivuka. Nije, jer bi dovelo Belivuka u direktnu vezu sa sinom Aleksandra Vučića. Iako je uspeo da sebe, svog brata i sina ukloni iz optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal, Vučić zna da neće moći sprečiti objavljivanje dokaza, koji će curiti iz drugih izvora.

Međutim, nije očekivao da procuri Peconi. Vučić se nadao da ga se Peconi toliko plaši da mu neće pasti na pamet da se bavi takvim subverzivnim delatnostima. No, čini se da “Gospodin Ranković”, kako Peconi sam sebe naziva, misli da su od Vučića jači agenti FBI i DEA. Kao iskusan kontroverzni biznismen, koji je zanat ispekao u surčinskom klanu, Predrag Ranković je shvatio da na meti stranih službi nije on, nego Vučić. Pa, nek Vučić vidi kako će da se izvuče. Ako može.

Možda Vučić ne može da se izvuče iz tih problema, ali još ima dovoljno uticaja da zagorča život izdajnicima. To je dokazao time što je naredio da se poništi pravnosnažnu presudu, kojom je Željko Rutović osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora zbog prebijanja i ranjavanja Predraga Rankovića. Presuda je poništena i određeno je ponavljanje postupka.

Kontraverzni biznismen Željko Rutović pušten je danas po nalogu Višeg suda iz Centralnog zatvora gde je bio u pritvoru, saznaje “Blic”. Prema našim informacijama, on je tražio obnavljanje postupka.

Podsetimo, Željko Rutović je pravosnažno osuđen u odsustvu na kaznu od dve godine i četiri meseca zbog učešća u obračunu u kojem je u martu 2017. godine, u beogradskom hotelu “Prag” bio ranjen biznismen Predrag Ranković Peconi.

Njemu je suđeno u odsustvu, jer je bio u bekstvu od pomenutog obračuna.

U presudi se navodi da je 22. marta 2017. godine Rutović, uz pomoć telohranitelja koji je Rankovića onesposobio udarajući ga pištoljem u glavu, pucao u noge Rankoviću i teško ga telesno povredio. On je vlasnik Hepi televizije i kompanije Imvej u okviru koje posluju brojna preduzeća.

Nakon toga su sa još jednim NN licem nastavili da ga tuku čašama i flašama i drugim predmetima, od udaraca Ranković je pao na pod.

U obrazloženju odluke o kazni, Apelacioni sud je tada naveo da prvostepeni sud nije pravilno odmerio kazne, odnosno olakšavajućim okolnostima nije dao adekvatan značaj.

Inače, Rutović je jedan od retkih preživelih aktera filma “Vidimo se u čitulji” koji se bavi fenomenom “žestokih momaka” iz kriminalne sredine u Srbiji početkom devedesetih.

U Peconijevom stilu ponaša se i Željko Mitrović. Vlasnik Pinka ima još jače motive, s obzirom da je Marko Miljković u iskazu u Tužilaštvu naveo da se sretao s njim. Mitrović će učiniti sve da bi otkupio grehove i sačuvao se od realne mogućnosti da opet završi na američkoj crnoj listi.

Mitrović je na crnu listu SAD-a i EU stavljen 1998. godine zbog učešća u vlasti “crno-crvene” koalicije, pošto je dobio poslanički mandat u Skupštini SR Jugoslavije s liste Jugoslovenske levice. Posle petooktobarskog puča, Mitrović je četiri godine pokušavao da se skine s liste nepodobnih. Angažovao je grupu “Barbur-Grifit-Rodžers”, kojoj je isplaćivao 140.000 dolara godišnje za lobiranje u Stejt departmentu. Sad je u strahu da se ne nađe na udaru izvršne naredbe američkog predsednika Džozefa Bajdena, kojom je zaprećeno sankcijama, zamrzavanjem imovine i zabranom ulaska u SAD svima koji ometaju demokratizaciju društva i učestvuju u koruptivnim poslovima balkanskih režima.

Za Mitrovića se može reći sve najgore, a da to bude suva istina, međutim on nije glup i naivan. Naprotiv. U Vučićevoj dvorskoj sviti, on predstavlja glas razuma. To je dokazao i pre neki dan, kad je šefa kartela upozorio da ne pravi greške kao Milo Đukanović. Mitrović je obavestio Vučića da Đukanović ulaže veliki novac kako bi došao do Bajdena, da zatraži i kupi njegovu zaštitu. Predsednik Crne Gore je to pokušao da ostvari na sednici Ujedinjenih nacija, koja je održana u poslednjoj nedelji septembra.

– Đukanović nudi 15 miliona dolara za susret s Bajdenom. Ne radi se to tako, ne možeš da očekuješ da će toliki mito primiti čovek koji je, kao senator, godinama na posao putovao vozom – procenio je Mitrović, ekspert za mito i korupciju.

Za Mitrovića, a i Vučića, iz Vašingtona je stigla dobra vest o postavljenju Metjua Palmera, njihovog starog klijenta, za američkog izlaslanika za izborne reforme u Bosni i Hercegovini.

– Jako sam srećan što se Met Palmer zadržava oko tog dela posla jer ima ogromno znanje, ogromne kontakte i sjajnu viziju kako bi izbori u Bosni trebalo da funkcionišu – rekao je Gabrijel Eskobar, diplomata koji je Palmera nasledio na funkciji zamenika pomoćnika državnog sekretara za Južnu i Srednju Evropu.

Zbog Palmera, srećan je i Vučić, a naročito Mitrović. Iako Palmer više nije direktno nadležan za Srbiju, Mitrović se nada da ga može zaštiti od stavljanja na Bajdenovu crnu listu. Razumljivo, davljenik se hvata i za slamku. Za tu slamku, za Palmera, hvatao se i Vučić, pa i njegov ruski konsiljere Aleksandar Mihailovič Babakov.

Otkad je na vlasti, Vučić je preko Babakova realizovao mnoge političke i poslovne kombinacije. Između ostalog, Babakov je bio zadužen za transfere novca srpskih tajkuna i naprednjačkih novobogataša u Rusiju. Iako se uvek žalio na visoku proviziju, koju su naplaćivali ruski perači para, Vučić je bio zadovoljan saradnjom, koja mu je omogućila, kako se sam hvalio, da godišnje opere minimum 40 miliona evra.

Počeo je tihi raspad naprednjačkog kartela, zločinačka piramida se urušava
Da je stigao kraj toj igri Vučić je shvatio kad je Stejt department stavio Babakova na crnu listu. I to ne kao ruskog, nego kao srpskog državljanina. Iako je 25 godina obavljao poverljive poslove za Vladimira Putina, Amerikanci su Babakova targetovali kao državljanina Srbije, zbog finansijskih mahinacija s Vučićem.

No, posle te, iz Moskve su stigle još neprijatnije vesti za Vučića. Za razliku od Amerikanaca, koji se ne bave Vučićevim političkim kombinacijama, nego samo njegovim kriminalom, Rusi su već napravili scenario po kome će se upravljati dešavanjima u Srbiji posle Vučićevog pada s vlasti.

Pod zajedničkim pritiskom Amerike i Rusije, Vučić će, kao “generator nestabilnosti u Srbiji i regionu”, morati da podnese ostavku. Dužnost predsednika republike biće, kako predviđa Ustav Srbije, vršiće predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Aktuelni prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete Branko Ružić vodiće tehničku vladu, u kojoj će se nalaziti samo eksperti, koji će imati zadatak da pripreme uslove za održavanje normalnih demokratskih izbora. Takav scenario je primenjen u Makedoniji, kad je smenjivan Grujevski, a i u Srbiji bi mogao da bude realan, pošto je Dačić prihvatljiv za sve strane centre moći, jednako za Vašington, Brisel i Moskvu.

Taj plan je iz Moskve razglasio je Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, koji je i kao savetnik Borisa Tadića važio za “ruskog čoveka”. Pošto mu odavno muti vodu na Kremlju, Vučić je uradio sve što je mogao kako bi sprečio Đorđevićev dolazak u Moskvu. Kao Vučićev specijalni izaslanik, u Rusiju je otišao Miloš Kovačević, funkcioner Ministarstva spoljnih poslova, sa zadatkom da upozori ruske zvaničnike da ne dozvole ulazak Đorđevića u Rusiju, a kamoli da kontaktiraju s njim, jer će se to smatrati aktom neprijateljstva prema Srbiji i lično predsedniku Vučiću.

Kovačević je Đorđevića opisivao kao američkog čoveka, saradnika CIA, i ekstremistu koji je opasan po vlast i Vučića. Kovačević je isticao da bi ruska podrška Đorđeviću imala isti značaj kao kad bi u Beogradu na visokom nivou bio primljen Aleksej Nevaljni. S tim obrazloženjem, Vučićev izaslanik je zahtevao da ruske vlasti zabrane ulazak Đorđevića i da ga s aerodroma vrate u Srbiju. Kovačević je dobio podršku pojedinaca iz ruskog ministarstva spoljnih poslova, ali to nije bilo dovoljno, oni nisu bili dovoljno uticajni da spreče Đorđevićevu posetu.

Vučić još nije stigao da proceni da li Đorđević na svoju ruku plasira plan o Dačiću kao vršiocu dužnosti predsednika, ili to radi po nalogu Rusa, kad su ga zadesila dva nova nokauta. Đorđević je objavio fotografije sa sastanaka s Babakovom i Dmitrijem Peskovom, portparolom Kremlja.

Iako je u ruskoj ambasadi u Beogradu dobio uveravanja da zvanična Moskva ne stoji iza plana za njegovu smenu, Vučić je upao u tešku paranoju. Svestan je da ne postoji ni najmanja šansa da se Babakov, a kamoli Putinov portparol Peskov slučajno sretnu sa Đorđevićem. Vučić je to shvatio baš kako treba, kao da je stavljen i na rusku crnu listu.

Vučić je nekoliko godina, a i gomilu novca, uložio u to da nagovori Ruse da stav prema Kosovu formiraju u skladu s procenama Srbije. Drugim rečima, kad Vučić potpiše tzv. Sporazum o dobrosusedskim odnosima, kako bi Kosovu omogućio ulazak u Ujedinjene nacije, to bi trebalo da podrži i Rusija. Međutim, Rusija to odbija i ostaje pri stavu da će u Savetu bezbednosti uložiti veto na predlog o prijemu Kosova u UN. Na taj način, Vučić gubi značaj za Amerikance, pa će biti lakša meta za odstrel.

Istu vrstu signala, kao iz Vašingtona i Moskve, Vučić je dobio i iz Haga. Od oktobra 2012. godine, Vučić vrši pritisak na Serža Bramerca, tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, pred kojim se vodi postupak za nepoštovanje Haškog tribunala protiv Vjerice Radete i Petra Jojića. Posle devetogodišnjih procesnih peripetija, Mehanizam počinje s radom na tom predmetu 1. oktobra ove godine. Tada će biti saslušan Aleksandar Stefanović, koji je još 2013. obavestio tužioca Bramerca da na njega, kao svedoka u postupku protiv Vojislava Šešelja, nisu uticali Jojić i Radeta, nego Vučić. Stefanović će konačno dobiti priliku da tužiocu preda dokaze protiv Vučića, uključujući i snimke razgovora koje je vodio s njim, kad mu je Vučić ponudio 2,2 miliona evra da bi promenio iskaz protiv Šešelja. Stefanović je tada pristao, uzeo je kredit, koji su mu u Metals banci omogućili Vučić, Jorgovanka Tabaković, Milorad Mirčić i Mile Jerković.

U ovom trenutku nije moguće proceniti kakva će biti odluka sudije Liu Dakuna, postupajućeg u postupku protiv Jojića i Radete. No, za Vučića je težak udarac već to što nije uspeo da političkim uticajem i koruptivnim sredstvima uveri Bramerca da odustane od saslušanja Stefanovića. Osim toga, ni Vučićevi specijalni timovi, koje on naziva “search & destroy” (“pronađi i uništi”), nisu uspeli da dođu do Stefanovića i reše problem. A, kako rešavaju probleme te vrste videlo se na primeru Vladimira Cvijana.

Od prvog oktobra nad Vučićevom glavom biće i haška optužnica. Ni on ne zna kad će, verovatno na nekoj od društvenih mreža, osvanuti snimci na kojima će se videti Danilo Vučić u društvu Belivukovih kriminalaca. Ne zna ni šta su sve od kompromitujućih materijala Ranković i Mitrović dali američkim službama. U svemu tome, Vučić je siguran samo u jedno – izdaće ga svi kumovi, prijatelji i saradnici. Šta drugo može i da očekuje od njih? Da nisu izdajnici, lažovi i prevaranti, ne bi ni bili s njim.

– Ova situacija pomalo liči na pornić. Kad pogledate Tomu Monu, to je pornić, čovek je porno zvezda, ako ćemo pošteno. On izjavljuje ljubav vođi, a ni on sam ne veruje u to. Jednostavno, govorio je da za određenu sumu ima izlive ljubavi – pametno zaključuje režiser Goran Marković.

U Vučićevom dugotrajnom porniću učestvovali su mnogi perverznjaci, ali nijedan ne želi da čeka rasplet, svi znaju da neće biti hepienda. Pobeći će i oni koji stvaraju utisak maksimalne odanosti, poput Vladimira Đukanovića i Aleksandra Vulina.

Đukanović se isto ovako, kao danas Vučiću, do 5. septembra 2008. godine zaklinjao na vernost vojvodi Šešelju. Isto veče kad je procenio da mu je isplativije da ide s Vučićem i Tomom Nikolićem, Đukanović je zaključio da je Šešelj obična štetotočina. Podobnost novom vođi Vučiću dokazao je tekstom u Pravdi, u kome je najcrnjim kvalifikacijama opisao alave predstavnike Srpske radikalne stranke u Republičkoj izbornoj komisiji.

Kao neradnike, koji su preko stranke i rođaka dobili priliku da uzimaju velike pare, opisao je Željku Radetu, Vjeričinu sestru, i Biljanu Krasić, suprugu tadašnjeg potpredsednika SRS-a Zorana Krasića. Zaboravio je samo da u tekstu pomene svoju mamu Marinu Đukanović, koja je takođe bila predstavnik SRS-a u RIK-u. Nešto kasnije, mama je tu funkciju ustupila sinu Vladimiru.

Neobavešteni deo javnosti uporno ponavlja mantru o Vulinovoj odanosti Miri Marković. Da, bio joj je lojalan dok je imao korist. Kad je rok upotrebe istekao, Vulin je objašnjavao da nije znao ko je i kakva je Mira. Naivan, verovao je da je ona iskreni komunista, divna drugarica, skromna žena. “Mira je uvek imala crnu, jednostavnu odeću. Mislio sam da je skromna sve dok mi devojka nije skrenula pažnju da je to skupa, firmirana odeća, da njene tašne koštaju po nekoliko hiljada maraka”, objašnjavao je Vulin. Tako će se čuditi i kakav zlikovac je bio Vučić, samo što Vulin to nije mogao da na vreme prepozna.

Vučić je okružen hijenama, koje su godinama zajedno čerupale Srbiju, a sad samo gledaju kako da se izvuku od ogovornosti i krivicu svale na bilo koga. U tim sukobima, svi zaslužuju podršku. Neka se međusobno istrebe, biće manje posla za pravosudne organe posle promene vlasti. Ako neki naprednjak i pretekne, moraće da bude priveden pravdi.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti