Ovo je politički obračun i to zna svako ko prati istoriju ovog sukoba, ističe Ković.
Nakon osam tužbi zbog povrede časti i ugleda, koje je protiv njega podnelo četvoro kolega – Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Vlada Stanković i Radoš Ljušić istoričaru i profesoru Milošu Koviću preti – izbacivanje sa Filozofskog fakulteta.
Kako Ković tvrdi, grupa profesora predvođena Samardžićem čini sve da on ne bude izabran u zvanje redovnog profesora, iako za to ispunjava sve uslove.
I to se ne dešava prvi put, jer su Kovića i pre četiri godine prilikom izbora u zvanje vanrednog profesora hteli da proteraju sa ovog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Ovo je politički obračun i to zna svako ko prati istoriju ovog sukoba, moj javni rad i delovanje Nikole Samardžića, Dubravke Stojanović i njihovih prijatelja, koji su zavladali Odeljenjem za istoriju Filozofskog fakulteta“, kaže Ković za Večernje novosti, „Sve to znaju i studenti, koje godinama gone i izbacuju sa Univerziteta, samo zato što mene biraju za mentora. Ovo je borba za duše naše dece, za istoriju koju će ona učiti u školama i na univerzitetima. Pitanje je da li će to biti haške i NATO istine, ili prava istorija, kakvu nalažu nauka i struka. Zato nemam nameru da se iz ove borbe povučem“.
Ković pojašnjava da profesor Nikola Samardžić, koji je u sukobu interesa zbog prijava koje je podneo protiv njega, hoće da odlučuje o njegovom izboru.
„Samardžić je u komisiju za izbor postavio svoje ljude, koji su izabrani da bi me izbacili s posla“, ističe naš sagovornik, „Među članovima je i izvesni Haris Dajč, koji je, zbog javnih napada na mene na fakultetskim sednicama, i sam u sukobu interesa. Samardžić i Dajč nisu slučajno najbliži saradnici Bebe Popovića. Te ljude ne zanima suštinsko pitanje, imam li ili nemam uslove za izbor u zvanje redovog profesora. Samardžić je za ovo dobio podršku većine na Odeljenju za istoriju, koja se izražava na nečuven i nezakonit način – glasanjem imejlom, pri čemu se neoglašavanje računa kao glas za. Na taj način za Samardžićev predlog glasali su i Dubravka Stojanović i Vlada Stanković, koji su, takođe, protiv mene podneli po dve sudske prijave, što je još jedan slučaj sukoba interesa“.
Kada je reč o ponašanju dekana Danijela Sinanija, Ković navodi da on dozvoljava i verovatno odobrava ovo bezakonje.
„Sinani mi, pred svedocima, bez ikakvog obrazloženja, prenosi nečasnu ponudu ovih ljudi da budem reizabran i time doveden u situaciju da budem izbačen“, kaže Ković. „Pri tome, on odbija da, na osnovu ovlašćenja, predloži nepristrasnu i kompetentnu komisiju. Na isti način se ponašao prilikom mog izbora u zvanje vanrednog profesora 2017, kada je pokušavao da me protera sa fakulteta“.
Sinanijev jeftin spin
Miloš Ković kaže i da se dekan Danijel Sinani predstavlja kao žrtva njegovih tobožnjih javnih aluzija na njegovo etničko poreklo.
„To je zaista jeftin spin“, ocenjuje Ković. „Problem, naravno, nije u njegovom prezimenu, nego u tome što mu u biografiji na sajtu Fakulteta piše da je masterirao 2006. i doktorirao 2007. godine. Za takvu brzinu do sada nisam čuo. Tu piše još jedan rekord – za devet godina dogurao je od asistenta-pripravnika do redovnog profesora“.
