Početkom januara ove godine, radiosondom su sprovedena merenja u središnjim slojevima stratosfere koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine.
Merenja sprovedena nad islandskim Rejkjavikom pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi u poslednjih 40 godina – čak -96 stepeni.
Arktički vazduh je tako ostao „zaključan“ u vorteksu i zato smo, između ostalog, imali blagu zimu. Što je jači polarni vrtlog, blaže su zime.
Međutim, ovaj podatak svedoči o lošem stanju u kojem se trenutno nalazi polarni vorteks u stratosferi.
It’s not what you think: The stronger the polar vortex, the milder our winter is. https://www.usatoday.com/story/news/nation/2020/02/19/polar-vortex-first-two-months-winter-were-warmest-record-us/4808567002/ …What happened to winter? And where’s the polar vortex?The first two months of winter – December and January – were the warmest on record across the U.S.usatoday.com5902:10 – 20. феб 2020.Употреба информација и политика приватности у Твитер огласима57 људи прича(ју) о овоме
Nekoliko nedelja kasnije, postignut je novi rekord, ali ovoga puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 km. Prilikom jednog ispitivanja u Svalbardu, arhipelagu u Arktičkom okeanu, izmerena je temperatura od -85 stepeni u nižim slojevima stratosfere.
S obzirom na to da su ispitivanja sprovedena u stanicama van jezgra polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je zasigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgru vrtloga za ovo doba godine.
Prema merenjima NASA, zabeležena temperatura je najniža u poslednjih 40 godina za ovo razdoblje u severnoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se oblikuju u njenim najhladnijim delovima, gde temperatura pada ispod -85 stepeni. Ovi oblaci su ređi prizor i od polarne svetlosti.
Ti oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača.
I’m enjoying watching this nearly perfectly circular stratospheric polar vortex (~30 km altitude) from Earth Nullschool https://earth.nullschool.net/#current/wind/isobaric/10hPa/orthographic=-95.18,60.67,355 …
This winter, stable polar circulation has mostly kept the coldest Arctic air bottled up within the Arctic.30919:02 – 18. феб 2020.Употреба информација и политика приватности у Твитер огласима120 људи прича(ју) о овоме
Na Južnom polu oni pomažu da se stvara ozloglašena ozonska rupe zato što podstiču nastajanje hlora i broma, koji doprinose ubrzanom uništenju ozona.
Hladni uslovi koji podržavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do septembra-oktobra nad Antarktikom, kada se usled sunčevih zraka javlja fotohemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.
Predstoje nam neizvesno proleće i početak leta
U slučaju Severnog pola, temperatura obično nije dovoljno niska da bi se ovi oblaci formirali. Ipak, trenutni pokazatelji svedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svetlost stiže do Severnog pola krajem februara, odnosno, početkom marta, i uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može pokrenuti proces uništenja ozona.
Ozonska rupa nad Severnim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za severnu hemisferu.
Uzrok je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vetra unutar njega neuobičajeno povećala. Vrtlog će početi da nestaje s dolaskom proleća, jer će temperatura sigurno narasti. Ovaj proces povlačenja vrtloga može biti postupan ili će se javiti kao naglo povećanje temperature. Reč je o prirodnom događaju koji se zove „poslednje zagrevanje“.
Poslednje zagrevanje inače ne utiče na klimu, ali isto neće važiti i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Iz tog razloga, neizvesno je kakvo nam proleće predstoji. To sve može uticati na vremenske prilike sve do početka leta.
