Građani Srbije će do narednog petka litar evrodizela plaćati 211 dinara, a benzin 192 dinara. Stručnjaci kažu da je cena dizela „preskočila“ kritičnu granicu, a upozoravaju da će cene na pumpama u Srbiji u narednom periodu još rasti. Istraživali smo zbog čega Srbija ima najviše cene goriva u regionu i da li ga građani mogu priuštiti?
Već neko vreme cene goriva u Srbiji rastu iz nedelje u nedelju. Taj tend je nastavljen i ovog petka.
Litar evrodizela će do sledećeg petka na pumpama koštati 211 dinara, što je za četiri dinara skuplje od prethodne sedmice, a benzina europremium BMB 95 192 dinara, što je tri dinara skuplje.
Sa poskupljenjima građani Srbije bore se mesecima, a pitali smo ih da li je gorivo postalo luksuz?
„Moramo da ga plaćamo, ali je definitivno sad prešao na stranu luksuza“, kaže jedna građanka.
„Izgleda da je luksuz postao, ali svi moramo da se vozimo, šta da radimo“, govori mladić na benzinskoj pumpi.
„To je preterano, što dižu taj benzin, a znaju da on mnogo zbači ljudima koji rade“, smatra drugi čovek koji je govorio za N1.
„Dinar, dva, tri, gore-dole… Je l’ možemo da ne sipamo – ne možemo“, kaže još jedan sugrađanin.
Dva su razloga za poslednje poskupljenje goriva, poručuju stručnjaci. Povećana je cena derivata na berzi, a u isto vreme došlo je i do smanjenje proizvodnje sirove nafte. Međutim, tu poskupljenjima nije kraj. Vlada Srbije najavila je povećanje akciza na gorivo za osam odsto od prvog oktobra.
„Već sada to su cene na koje nismo računali, ali bi one mogle biti još veće. Po meni moramo očekivati ili zahtevati od Vlade da smanji akcizu“, kaže stručnjak za energetiku Nebojša Atanacković.
Vlada bi akcizu mogla da smanji do 20 odsto, jer je to ono što zakon dozvoljava. Srbija je, po ceni goriva, već lider u regionu, pa nam je tako litar dizela skuplji za 22 dinara nego u Sloveniji koja zauzima drugo mesto po visini cene, a čak 48 dinara skuplji nego u Severnoj Makedoniji, u kojoj je dizel najjeftiniji u regionu.
Države regiona svoje budžete snabdevaju na neki drugi način, dok je Srbija uvek prednjačila sa poreskim opterećenjem građana, poručuje Atanacković.
„Proizvodna cena derivata je manje više ista i ona u ovom slučaju predstavlja 50 odsto maloprodajne cene, međutim kada se na to doda akciza od 60 dinara i kada se na to doda i PDV onda dobijamo ukupnu cenu koja je značajno veća“, kaže on.
Imajući u vidu da će cena goriva dodatno rasti, ekonomisti upozoravju da se u narednom periodu kao posledica toga očekuje i rast svih drugih cena.
