Svedočenja: Tumanskim svetiteljima nedeljno se mole hiljade vernika, nakon čega su mnogi od njih isceljeni od raznih bolesti, otkriva za Kurir jeromonah Petar Bogdanović
Manastir Tumane, koji se nalazi u podnožju Golubačkih planina, na 10 kilometara od Golupca, najposećenija je svetinja Srpske pravoslavne crkve u Srbiji i posebno poznata po isceljenjima vernika koji su se molili nad moštima svetaca Zosima i Jakova, koje tu počivaju.
Među skorašnjim čudima je slučaj devojčice koja je prohodala nakon molitve njenih roditelja tumanskim svetiteljima, otkriva za Kurir sabrat ovog manastira, jeromonah Petar Bogdanović.
– Skoro su nam roditelji posvedočili za svoju ćerkicu od dve i po godine koja se molitvama svetiteljima tumanskim iscelila od problema pri hodu. Ona nije mogla da spusti pete, i to joj je u velikoj meri otežavalo hod, pritom je imala česte bolove. Sada je potpuno zdrava i sama hoda normalno, bez ičije pomoći – navodi jeromonah Petar.
Dodaje i da je bilo nekoliko slučajeva da su ranije bezdetni parovi nakon molitve svecima Zosimu i Jakovu dobili blagoslov poroda ili su pak deca izlečena od alergija.
– Početkom aprila roditelji iz Sokobanje uz veliku blagodarnost posvedočili su da je njihova dvogodišnja ćerka Kristina molitvama svetiteljima isceljena od teškog oblika alergije na mlečne proizvode. Sestra Marija iz Banovaca isceljena je od alergije i Kronove bolesti – naveo je on samo neka od mnogobrojnih primera čudotvornih isceljenja tumanskih svetitelja. – Bez vere u čuda nema hrišćanskog života. Naša vera se svodi na čudo vaskrsenja Hristovog – ističe jeromonah Petar.
Vaskršnji običaji
TRPEZA S FARBANIM JAJIMA KAO NASTAVAK BOGOSLUŽENJA
Jeromonah Petar kaže da Vaskrs, kao najveći hrišćanski praznik, karakteriše i niz običaja vezanih za takozvanu malu crkvu, to jest porodicu: – Uz tradicionalne vaskršnje pozdrave tu je i praznična trpeza, koja se u crkvenoj tradiciji smatra produžetkom i nastavkom bogosluženja, na kojoj se neizostavno nalaze neki dan ranije ofarbana i skuvana jaja, koja simbolišu Vaskrsenje, a nadmetanje u kucanju jajima osobito predstavlja radost najmlađima toga dana.
Mada bi se, kako kaže, u uobičajenim okolnostima tokom vaskršnjih praznika u manastiru Tumane okupilo po nekoliko hiljada vernika, koji bi došli u crkvu na liturgiju i da se pričeste, svestan je da ove godine to neće biti moguće jer smo suočeni s vanrednim stanjem usled pandemije koronavirusa. – Ove godine neće svi imati mogućnost za to, iako liturgija ostaje centar života crkve.
Mi monasi na liturgijama molimo se za one odsutne iz opravdanih razloga. Tu se vidi kako smo kao hrišćani povezani i neophodni jedni drugima, to jest da moje spasenje ne zavisi samo od mene već da, ako sam ja sprečen da odem na službu, ipak postoji neko tamo ko će se moliti za mene i na taj način učiniti i da ja prisustvujem – naveo je jeromonah Petar.
