JAZBINA KRIMINALA, DILETANTIZMA I ZLA: Centar za socijalni rad Novi Beograd!

Zavirimo u jazbinu kriminala, diletantizma i zla

Jelena Žarković, režimski bot sa Ekonomskog fakulteta, kao “dobrotvor” SNS-Centra za socijalni rad Novi Beograd – logističkoj bazi korumpiranih sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu

Najverovatnije Treći osnovni sud u Beogradu nema konkurenciju u ovoj zemlji po korupciji i kriminalu. U porodičnim referatima ovaj sud ima logističku bazu u najozloglašenijem centru za socijalni rad za koji se zna u regionu: Centru sa socijalni rad Novi Beograd.

Ovaj Centar se specijalizovao u trgovini decom, starateljstvima, usvojenjima, ali i u podvođenju dece u prostiticiju. On daje “stručna” mišljenja koja prepisuje odabrana sudijska postava iz Trećeg osnovnog suda. Ova banda se sastoji od nekoliko sudija, od kojih razuman čovek prosto mora da očekuje da će svoje zločinačke živote okončati iza rešetaka.

Ovaj članak se ne bavi pomenutim sudom, ali radi razumevanja funkcionisanja kriminalnog lanca, mora se kratko pomenuti rad najozloglašenije sudije Trećeg suda: Ljiljane Mihailović. Ova višetruko oštećena ličnost se u sudu lako prepoznaje po nekontrolisanoj vici i po snažnom vonju alkohola koji emituje.

Bila je sluga svih režima po čijim diktatima je donosila presude, te je sebe do te mere kompromitovala da joj je rečeno da ne dolazi u sud i izbegava komunikaciju sa kolegama, i da se zadrži na obavljanju svog osnovnog zadatka: koordinaciju korupcije sa Centrom za socijalni rad Novi Beograd.

Tako je i sada. Već je  skoro došla do penzije, a da se nije pomakla iz najnižeg suda u sudskoj hijrerhiji: osnovnog suda. To je uporedivo sa osobom koja se na fakultetu penzioniše kao asisitent. Njena alkoholisanost, neartikulisanost i vika koja se odlično čuje u zgradi sa inače debelim zidovima je epohalnih razmera, tako da je svim ovim svojim dispozicijama ostavila neizbrisiv trag u Trećem osnovnom sudu.

Prećiću sada na lanac sa kojim ova osoba i par novopostavljenih SNS-sudija iz istog suda sarađuju sa Centrom za socijalni rad Novi Beograd.

Ovaj Centar je čuven po toliko osnova da bi o tome mogla da se napiše čitava monografija. Zadržaću se pak na nekoliko najekscesivnijih individua.

Biljana Čiča i Olivera Bulatović (inače “više od drugarica”) odnedavno su i medijske zvezde zbog navoda o traženju mita od 10.000 evra (pred više svedoka) da bi napisale povoljan izveštaj o jednom ocu, Slobodanu Rašiću, koji ih je zatim i javno razotkrio u medijima kao korumpirane socijalne radnice. Zatim su se po društvenim mrežama javljali ljudi koji su iznosili svoja iskustva sa ove dve osobe, od kojih niko nije osporio da su prevarantkinje i kriminalke.

U tom Centru su se odigrala ubistva (uklučujuči i jedno ubistvo kamenovanjem) koja su bila svaki put zataškana bez toga da je iko iz tog Centra odgovarao.

Rukovodilac navedenog Centra je Smiljka Đorđević. Ona je možda najzanimljivija zbog svoje saradnje sa advokatom Vojkanom Simićem. Vojkan Simić je švercer kradenih italijanskih odela iz Prokuplja. Postao je sudija, predsednik Prvog suda u Beogradu, pomoćnik ministra pravde Snežane Malović i jedan od realizatora/izvršitelja nakaradne “reforme” pravosuđa iz vremena “žutih lopova”. Zatim je prešao u advokatura čiju funkciju je shvatio na svoj veoma specifičan način. Vojkan iz senke upravlja različitim polugama čitave mreže korupcije, i to prevashodno na sledeći način.

Biljana Čiča i još nekoliko lica ga preporuče nekom kiljentu, uz  preporuku da će Vojkan da završi posao za određenu sumu novca. Vojkan Simić onda počinje da radi za suprotnu stranu u sporu, stranu od koje počinje takođe da uzima novac. Tako dobija dupli honorar, radeći za (ili protiv) dve suprotsavljene strane u porodičnim sporovima. Taj novac onda deli sa Smiljkom Đorđević i Ljiljanom Mihailović.

Ljiljana Mihailović misli inače da je Vojkan Simić ne isplaćuje u skladu sa dogovorom, te angažuje korumpirane veštake Teodoru Minčić, Gorana Gajića i Jasminu Barišić sa kojima deli novac koje daju stranke kako bi ovi veštaci napisali povoljan izveštaj za tu stranku. Vojkana Simića izostavlja iz raspodele, što njihov odnos pomalo kvari.

U Centru Novi Beograd radi i izvesna Vesna Vojinović. Ona se vodi kao “supervizor” u Centru. Zbog te individue se jedan mali dečak rvao sa mamom da ne ode kod nje u kancelariju, vičući da se nje plaši zato što „nema zube“ (kratka empirijska opservacija Vesne Vojinović dok svoja usta ne drži zatvorenim jasno potvrđuje tačnost onog što je dečak izjavio).

Vesna Vojinović je tražila od jedne stranke da joj na ruke da novac za navodno renovoranje Centra Novi Beograd.

Vesni Vojinović  je jedan profesor univerziteta, čovek koji je godinama predavao predmet socijalnu psihologiju, predočio teškoće koje stvara deci u radu sa njima. To je rekao pred nekoliko ljudi, a Vesni Vojinović je to toliko povredilo sujetu da je odredila, van ikakve procedure, da ovaj čovek svog sina od 4 godine viđa u kontrolisanim uslovima Centra uz obavezno prisustvo policije, često u istoj sobi u kojoj se otac viđa sa sinom koji je stalno tražio da ga tata povede svojoj kući.

Jednom prilikom, u “kontrolisanim uslovima ” u kojima su se nesrećni profesor i njegov sin viđali, bio je prisutan pripadnik interventne jedinice (?!) koji je izvađen pendrek držao na stolu za kojim su otac i sin nešto radili, valjda crtali. Kada je video situaciju, policajac je vratio pendrek za pojas i rekao detetu nekoliko ohrabrujućih reči, između ostalog to da će “jednog dana on biti ‘tatin naslednik’”.  Na izlazu se ocu još i izvinio i rekao da mu je naređeno da prisustvuje njegovom susretu sa sinom.

Imamo u Centru Novi Beograd i izvesnu Slavicu Dragović. Ona je došla sa Kosova posle rata kao zamena. Ugovor joj je bio na 6 meseci, ali ona i dan danas radi u Centru Novi Beograd. Iz podataka dobijenim  na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, ptoizlazi da Dragović nikada nije dobila novi ugovor. Ljudi koji je poznaju govore da je sa njom lako, jer “ako neko nema da joj donese kesu para, prodaće se i za kesu jabuka sa pijace”. Nemamo neposrednu potvrdu tog Slavičinog manira.

U istom Centru radi i izvesni “narko-Jovan” (Jovan Ratković), intravesnki heroinski narkoman koji priča sam sa sobom (u prisustvu drugih ljudi). On se vodi kao najedukovaniji “stručnjak” u Centru. Pedagog je, ali iz odgovora dobijenog na osnovu zahteva o informacijama od javnog značaja proizašlo je da je diploma nestala (ljudi koji poznaju “narko-Jonvana” sa studija govore da nikada nije diplonmirao).

Ima naravno i drugih živopisnih likova u ovoj instituciji najveće zamislive nestručnosti, nemorala i mentalne bolesti, ali bi pisanje o njima dovelo do probijanja broja karaktera za koji je većina čitalaca prijemčiva kada su ovakvi tekstovi u pitanju.

Napomenimo ipak još jednu ličnost koja daje najbolju sliku o patologiji sistema socijalne “zaštite” u Srbiji. Reč je o jednom od finansijera centrovske mafije, Bez nje ova analiza ne bi bila kompletna.

U pitanju je Jelena Žarković, koja se vodi kao profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu . Ova osoba krade američke i evropske fondove sa projekata, tako što na njih fiktivno stavlja uticajne ljude iz SNS-a. Inače , poznata je po tome što nije bila u stanju da napiše diplomski rad na Ekonomskom fakultetu negde u Subotici, te je čitav rad za nju napisao njen mentor, dok Jelena Žarkovič, po soptvenom priznanju, nije napisala nijednu reč u svom diplomskom radu.

Biće zanimljive posledice za dekana Ekonomskog fakulteta, dr Boričića, ali nesumnjivo i za ostale zaposelene na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu kada ime Jelene Žarković bude stavljeno na listu osoba prema kojima SAD uvode individualne sankcije, u skladu sa izvršnom naredbom američkog predsednika, te joj se ograničava kretanje, konfiskuje nepokretna imovima i zamrzavaju računi sa novcem koji drži po stranim bankama, a koji je velikim delom pokraden američki novac.

Zaključimo time da kriminalce iz jazbine zla kojoj se tepa “Centar za socijalni rad Novi Beograd”, treba odmah pohapsiti, odrediti im pritvor i suditi za najteža dela protiv pravnog poretka. Možda Jelena Žarković bude među njima, pa tako izbegne da joj se uvedu individualne sankcije SAD.

Na kraju, u slučaju da bude ignorisala čak i ovaj kriminal, odmah treba pozvati na odgovornost Natašu Krivokapić, Višeg javnog tužioca u Beogradu. Izlišno je obrazlagati na koju vrstu odgovornosti.

Tomislav Milojević, u ime Grupe građana “Pravda”