“Imam 18 godina, ali neću izaći na izbore. Iako sam protiv SNS-a, nisam još pronašao neku političku opciju čija mi se ideologija sviđa, tako da, iako sam punoletan, neću još uvek glasati na sledećim izborima“, ova rečenica srednjoškolca iz Novog Sada kojem je nuđeno da za novac prikuplja sigurne glasove za SNS uz obavezu da ih na dan izbora dovede na biračko mesto i sačeka, za mnoge je problematičnija i dugoročno poraznija od samog nuđenja novca za sakupljanje sigurnih glasova.
Sadržaj teksta
Ideologija važna većini mladih u Srbiji
Da je većini mladih u Srbiji da bi izašli na izbore i mogli da se sa nekom od stranaka identifikuju i glasaju ideologija važna potvrđuje i poslednje istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu “Stavovi mladih o političkim pravcima u Srbiji”.
Istraživanje je pokazalo da je polovini mladih u Srbiji važna ideologija stranaka za koje glasaju, još trećini je ona delimično bitna pri odabiru, ali većina smatra da se stranke ne pridržavaju svojih statutarnih i programskih ideoloških opredeljenja.
Kada je reč o konkretnoj političkoj ponudi istraživanje je pokazalo da je mladima najlakše bilo da ideloški odrede partije i pokrete kao što su Ne davimo Beograd, gde je polovina ispitanika rekla da se nalaze na levoj strani spektra, a kao izrazito desno orijentisane 60 odsto ispitanika izdvojilo je Pokret obnove Kraljevine Srbije i Dveri.
„Partije poput Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Demokratske stranke Srbije i Stranke slobode i pravde mladi su teže određivali, odnosno, ove partije za njih predstavljaju pre mešavinu desnog ili levog centra ili, čak najčešće, partije koje se mogu definisati i kao catchall partije”, naveli su autori istraživanja.
Mladi se često identifikuju sa nekom ideologijom, a istraživanje je pokazalo da su to u najvećoj meri feminizam, nacionalizam, socijalizam i patriotizam, kao i da sličan broj ispitanika, po više od 30 odsto, ima suprotne stavove da li je nužno ili ne da se zastupa više od jedne ideologije.
Dve trećine mladih ne glasa na izborima
Kad je reč o zainteresovanosti mladih između 18 i 35 godina da izađu na izbore istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju pred poslednje izbore pokazuje da sa približavanjem izbora zainteresovanost opada, tako da je čak 63% njih reklo da na izbore neće izaći.
Slično pokazuju i istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije prema kojem tek trećina njih glasa, a čak 40% nikada nije ubacilo listić u glasačku kutiju. Apatija, nezainteresovanost i otpor prema politici glavne su osobine mladih glasača u Srbiji, zaključak je istraživanja, koje pokazuje da svaka druga mlada osoba u Srbiji smatra da nema za koga da glasa, da većina ne veruje nijednom političaru i političarki, kao i da u kampanjama nisu zastupljene teme koje su im važne, niti da je način komunikacije njima prilgođen.
Na pasivnost u izbornom procesu, ističe se u istraživanju KOMS-a, utiče i uverenje čak 85% mladih da ne mogu da utiču na donošenje odluka, ali i stav 77% njih da izbori nisu fer.
Na izborima 2022. mladima se obraćali Dveri I POKS
“U 2022. godini naš monitoring je pokazao da stranke nemaju razvijen sveobuhvatni i sistemski program za unapređenje položaja mladih, već se sporadično dotiču određenih tema. Primećujemo da se politički akteri sve više obraćaju javnosti preko društvenih mreža, što je za mlade važno imajući u vidu da se oni dominantno informišu putem interneta i društvenih mreža. Međutim, primetili smo da i one objave na društvenim mrežama o temama koje su za njih važne, kao što je recimo obrazovanje ili izgradnja studentskih domova, nisu ka njima primarno komunicirane”, kaže za portal N1 Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.
Ona dodaje da je analiza zvaničnih naloga političkih aktera i sadržaja koji su oglašavani tokom izborne kampanje u 2022. godini pokazala da su “objave oglašavane ne ka mladima, već ka njihovim roditeljima, a u slučajevima određenih opcija čak i ka penzionerima”.
“Zaključujemo iz svega da mladi nisu u fokusu političkim akterima i da ih ne vide kao stabilno biračko telo kojem bi trebalo da se obraćaju”, kaže Pejić naglašavajući da mladi “oklevaju da se uključuju u politiku upravo iz tog razloga, oni ne vide da im se iko obraća”.
Prema Alternativnom izveštaju KOMS-a iz 2022. godine, dominantni razlozi zašto mladi ne žele da glasaju su – uverenje da izborima ne mogu da utiču na promene i uverenje da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana.
Istraživanje je pokazalo da se mladima na poslednjim izborima najviše obraćala lista Dveri I POKS, dok ostale liste nisu imale mlade u fokusu. Neke od tema su bile odlazak mladih, nemogućnost zaposlenja bez partijske knjižice, pad nataliteta.
„Mladi su poprilično heterogena grupa kojoj je teško obraćati se kao drugim društvenim grupama koje mogu biti deo ciljnih grupa za političare. Kada se obraćate penzionerima, majkama, mladim bračnim parovima, nezaposlenima ili zaposlenima – vi možete da adresirate vrlo jasne poruke. A pod mladima smatramo i srednjoškolca iz Beograda i radnika od 29 godina iz Leskovca koji živi sa roditeljima i mladi bračni par sa dvoje dece iz Novog Sada. U tom smislu mogu i da razumem da se ne adresiraju programi i poruke ka mladima, ali sa druge strane – retki su primeri stranaka da se obraćaju i bilo kojoj grupi mladih”, kaže za portal N1 Boban Stojanović politikolog koji se bavi istraživanjima stavova mladih, dodajući da su mladi izuzetno „zahtevni“ birači u velikom broju slučajeva, te da pretpostavlja da partije “ne žele da troše resurse – što je svakako izbegavanje i otklon od društvene grupe koja ima veliki broj problema”.
Stojanović smatra da ukoliko političke stranke žele da privuku mlade kao aktiviste, a pre svega glasače za početak bi morale da im se zaista obraćaju.
“Prvo da komuniciraju o temama koje su važne za pojedinačne grupe mladih, jer je nemoguće komunicirati odjednom ka svim mladima i to bi trebalo da bude u formi i na kanalima gde će ih mladi i videti. To su pre svega društvene mreže, kroz video forme i u polu formalnom načinu. Mladi ne žele ni potpuno neformalno obraćanje i rekao bih i „glupiranje“ poput Gorana Vesića, ali ne žele ni političare u odelima koji pričaju o opštim stvarima, kaže Stojanović dodajući da bi komunikaciju sa mladima trebalo da preuzmu mladi iz stranaka.
“Mladi generalno ne veruju ni političarima, ni institucijama i to sva istraživanja godinama unazad pokazuju – a dobrim delom kažu i da svi političari jesu isti. Zato i jeste potrebno da pokažu da razumeju probleme mladih i da pokušaju da na njima svojstven način dođu do njih”, kaže Stojanović.
Skupština Srbije bez odbora koji se bavi mladima
Da mladi ne veruju ni političarima, ni institucijama potvrđuje i Miljana Pejić iz KOMS-a koja smatra da su takva shvatanja mladih razumljiva, jer ni najviša zakonodavna institucija u zemlji ne prepoznaje mlade.
“U najvažnijem organu političkog sistema Republike Srbije, u Narodnoj skupštini, još uvek ne postoji odbor koji se bavi pitanjima mladih čime je omladinska poltika jedina koja nema svoj resor u zakonodavnom organu, a ima u izvršnom. Otud ni ne čudi da mladi najmanje poverenja imaju u poslanike i poslanice i Narodnu skupštinu u odnosu na sve druge institucije”, kaže Pejić.
Ona smatra da je neophodno “raditi na razvoju demokratske i participativne političke kulture kod mladih u formalnom i neformalnom obrazovanju, ali i kroz različite mehanizme aktivnog učešća koji ne moraju biti izbori”.
“Važno je prilagođavati se generacijskim promenama i koristiti tehnološke napretke kako bi njihovo informisanje bilo adekvatnije. Političke partije bi trebalo da omoguće mladima unutar partija veći prostor za učešće u kreiranju i usmeravanju poruka ka mladima, kao i to da ih bolje pozicioniraju na izbornim listama kako bi imali veću šansu da učestvuju u donošenju odluka. U nekim državama snižavanje starosne granice za izlazak na izbore motivisao je političke stranke da razvijaju programe za mlade, te smatram da bi i takvu meru trebalo razmotriti i u Srbiji”, kaže Pejić za N1.
Istraživanja KOMS-a, uprkos i dalje negativnim trendovima, pokazuju blago povećanje interesovanje mladih za politiku i politička dešavanja u odnosu na prethodne godine.
“Preko 60 posto mladih želi da bude uključeno u donošenje odluka. Problem je nepostojanje mehanizama za njihovo uključivanje, pa oni koriste one alatke koje su im dostupne – protesti ili društvene mreže”, navodi se u izveštaju KOMS-a.
Mladi između 18 i 35 godina čine trećinu biračkog tela u Srbiji.
