Isporuke goriva sa Bliskog istoka i Azije u Evropu gotovo su potpuno obustavljene posle prvih američkih udara na Jemen.
Tankeri koji prevoze rusku naftu nastavljaju slobodno da se kreću po Crvenom moru, bez straha od napada Huta. Tako su transportni brodovi sa sirovinama ruskog porekla izloženi manjim rizicima od konkurenata.
Istovremeno, zapadni prevoznici se suočavaju sa povećanim troškovima i prinuđeni su da svoja transportna plovila preusmere preko Rta dobre nade, što povećava vreme isporuke za dve do tri nedelje.
Prema brodarskim kompanijama i analitičarima, tankeri koji prevoze rusku naftu nastavljaju slobodno da se kreću uobičajnim rutama kroz Crveno more bez straha da će biti napadnuti od Huta. Zbog toga su transportni brodovi koji prevoze sirovine ruskog porekla izloženi manjem riziku od konkurenata, konstatuje britanski Rojters.
Posle uvođenja zapadnih sankcija Rusija je bila prinuđena da najveći deo svoje nafte izvozi u Kinu i Indiju, preusmeravajući robne tokove iz evropskog pravca.
Broj ruskih brodova koji prolaze kroz Crveno more blago je opao od decembra, ali je promet prošle nedelje i dalje bio za oko 20 odsto veći od proseka 2023. godine, navodi se u analizi kompanije Vorteka.
Ovo je u suprotnosti sa podacima koji se odnose na promet drugih naftnih kompanija i tankera u poslednje dve nedelje.
Isporuke dizel i mlaznog goriva sa Bliskog istoka i Azije u Evropu gotovo su potpuno obustavljene nekoliko dana nakon prvih američkih udara na Jemen 11. januara, pokazuju podaci Vorteksa.
Rusija ima bliske veze sa Iranom, koji zauzvrat podržava Hute, a ova okolnost je „mogla da doprinese“ sprečavanju napada.
Brodovi koji prevoze rusku naftu uglavnom nemaju veze sa Izraelom, SAD ili Velikom Britanijom. Huti su rekli da napadaju brodove povezane sa tim zemljama kako bi pokazali solidarnost sa Palestincima u Pojasu Gaze.
Zapadne sankcije dovele su do brzog rasta flote tankera u senci koji prevoze zabranjenu rusku naftu i gorivo, a pošto ovi brodovi imaju manje očiglednih veza sa zapadnim kompanijama, manje je verovatno da će ovi brodovi biti meta.
Prema analitičaru Vorteka Meri Melton, mnogi brodovi koji prevoze ruski teret nisu povezani sa Izraelom preko signala iz sistema za automatsku identifikaciju koji otvoreno prenose navigacione podatke, uključujući lokaciju i odredište broda.
Istovremeno, tankeri sa teretom za Zapad najverovatnije će morati da se preusmere preko Rta dobre nade što povećava troškove transporta.
Kada prevoze teret preko Crvenog mora, vlasnici brodova naplaćuju veće vozarine i naknade za posadu, a i premije osiguranja od ratnog rizika naglo su porasle.
Plate posada su se udvostručile, a bonusi za ratni rizik sada iznose oko jedan odsto vrednosti broda, u odnosu na 0,5 odsto pre 10 dana. Osim toga, alternativni put preko Rta dobre nade povećava vreme plovidbe za dve do tri nedelje, kao i potrošnju goriva za 3.300 nautičkih milja, ne uključujući poreze na emisije za brodove koji pripadaju ili posećuju države EU.
