„Vag­ner” iz­vo­je­vao po­be­du u Ma­li­ju

Dve sed­mi­ce na­kon pri­nud­nog i dra­ma­tič­nog po­vla­če­nja „pla­vih šle­mo­va” iz UN ba­ze u Ki­da­lu, na se­ve­ro­i­sto­ku Ma­li­ja ru­ska pa­ra­voj­na for­ma­ci­ja „Vag­ner” ra­me uz ra­me s je­di­ni­ca­ma voj­ske Ma­li­ja za­po­sle su taj stra­te­ški grad na­do­mak gra­ni­ce sa Al­ži­rom.

Za voj­sku Ma­li­ja bi­la je to isto­rij­ska po­be­da jer se po pr­vi put na­kon 11 go­di­na ras­po­re­di­la po uli­ca­ma gra­da ko­ji slo­vi za vi­še­de­ce­nij­sko upo­ri­šte po­bu­nje­ni­ka iz re­do­va ple­me­na Tu­a­re­ga kao i ni­za mi­li­tant­nih isla­mi­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja. Če­stit­ke su tim po­vo­dom pr­ve upu­ti­le voj­ne hun­te su­sed­nog Ni­ge­ra i Bur­ki­ne Fa­so.

„Taj stra­da­li grad bio je pod ste­gom te­ro­ri­sta i nji­ho­vih spon­zo­ra, ko­ji su od­go­vor­ni za de­sta­bi­li­za­ci­ju Ma­li­ja i Sa­he­la u ce­li­ni”, oce­nio je pu­kov­nik Ab­dra­ma­ne Ama­dou, član Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za oču­va­nje do­mo­vi­ne Ni­ge­ra, na vla­sti od pu­ča 26. ju­la. Iz Bur­ki­ne Fa­so sti­gla su slič­na pri­zna­nja, sa oce­nom da po­vra­tak voj­ske Ma­li­ja u Ki­dal, 1.500 ki­lo­me­ta­ra se­ve­ro­i­stoč­no od glav­nog gra­da Ba­ma­ka, pred­sta­vlja „ključ­ni” mo­me­nat u bor­bi pro­tiv na­o­ru­ža­nih te­ro­ri­stič­kih gru­pa u Sa­he­lu.

„Ru­si su od­i­gra­li ključ­nu ulo­gu u ovoj po­be­di. Va­tre­na moć tru­pa Ma­li­ja i ’Vag­ne­ra’ bi­la je ve­ća, nji­ho­va teh­no­lo­ška pred­nost ogrom­na. Nji­ho­vi dro­no­vi uža­sno su uti­ca­li na mo­ral po­bu­nje­ni­ka, a bi­lo je i do­sta uda­ra na ci­vi­le”, oce­nio je Ivan Go­i­či­va, eks­pert za Sa­hel u Bri­sel­skoj ško­li me­đu­na­rod­nih od­no­sa za ki­ne­ski „Glo­ub end mejl”.

Us­hi­će­ne re­ak­ci­je voj­nih hun­ti Ni­ge­ra i Bur­ki­ne Fa­so na od­sud­ni na­pad vi­še od hi­lja­du vag­ne­ro­va­ca i „ve­li­ke ko­lo­ne” voj­ni­ka re­ži­ma iz Ba­ma­ka pro­tiv po­bu­nje­ni­ka u Ki­da­lu otva­ra­ju no­va bez­bed­no­sna pi­ta­nja u Sa­he­lu. Na­i­me, Ma­li, Bur­ki­na Fa­so i Ni­ger osno­va­li su u sep­tem­bru no­vi troj­ni od­bram­be­ni Lip­ta­ko-Go­ur­ma sa­vez u Sa­he­lu. Gru­pa­ci­ja je ina­če na­zva­na po isto­i­me­nom re­gi­o­nu (po­vr­ši­ne 370.000 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, gde ži­vi 45 od­sto sta­nov­ni­štva te tri ze­mlje), u ko­me go­di­na­ma dej­stvu­je si­ja­set te­ško na­o­ru­ža­nih gru­pa ra­zno­ra­znih po­bu­da.

Ko­li­ko je na­pe­to u re­gi­o­nu Lip­ta­ko-Go­ur­ma sve­do­či i či­nje­ni­ca da je Bur­ki­na Fa­so da­nas dru­ga ze­mlja na sve­tu po­sle Av­ga­ni­sta­na po bro­ju žr­ta­va te­ro­ri­zma, na­vo­di ju­žno­a­frič­ki e-por­tal de­fen­ce­web.co.za. S ta­kvom za­stra­šu­ju­ćom sta­ti­sti­kom, bez mno­go po­ve­re­nja u mi­rov­ne mi­si­je UN i sa iz­ra­že­nom ot­klo­nom od biv­šeg ko­lo­ni­jal­nog uprav­ni­ka, Fran­cu­ske, da li bi Lip­ta­ko-Go­ur­ma sa­vez oslo­nac mo­gao da po­tra­ži ne­gde dru­gde, na pri­mer u „Vag­ne­ru”?  

Od­go­vor je još ne­iz­ve­stan. Uz put, EKO­VAS, re­gi­o­nal­na gru­pa­ci­ja za­pad­ne Afri­ke – ko­ja je osu­di­la voj­ne uda­re u Ma­li­ju, Bur­ki­ni Fa­so i Ni­ge­ru (gde za­ma­lo ni­je voj­no in­ter­ve­ni­sa­la le­tos, s na­me­rom da „po­vra­ti ustav­ni po­re­dak”) i Lip­ta­ko-Go­ur­ma sa­vez još ni­su us­po­sta­vi­li ka­na­le ko­mu­ni­ka­ci­je.

U slu­ča­ju no­vih te­ro­ri­stič­kih dej­sta­va u tom de­lu Sa­he­la, ko bi sve i oda­kle sve mo­gao even­tu­al­no da se pri­klju­či? Po­sma­tra­či uoča­va­ju da je vođ­stvo po­bu­nje­nič­kog po­kre­ta za osni­va­nje ne­za­vi­sne dr­ža­ve Aza­vad na se­ve­ro­i­sto­ku Ma­li­ja, iz ba­ze u Ma­u­ri­ta­ni­ji po­tvr­di­lo „tak­tič­no po­vla­če­nje” iz ba­ze u Ki­da­lu. Isto­vre­me­no, pri­vre­me­ni pred­sed­nik Ma­li­ja, pu­kov­nik Asi­mi Go­i­ta, na­ja­vio je na­kon po­be­de u Ki­da­lu „da mi­si­ja za us­po­sta­vlja­nje te­ri­to­ri­jal­nog su­ve­re­ni­te­ta ni­je za­vr­še­na”.