Građani Kuršumlije sada znaju šta znači kada Beograđani pominju Savamalu, jer su u sredu na delu videli urbanistički zločin – bukvalno je do temelja srušen Hotel „Evropa“, koji je sagrađen 1892. i do pre tri godine bio je pod zaštitom niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Doduše, ostao je jedan deo spoljnjeg zida koji se graniči sa privatnim butikom, čiji vlasnik se sudi sa ovom firmom.
Privatno preduzeće AD „Planinka“, koje je od lokalne samouprave dobilo ovu zgradu, poznato je po sumnjivim kupovinama hotela u Kuršumlijskoj i Lukovskoj banji, kada su dobijali višemilionske subvencije od države, veće od cene kompleksa.
Prema planu, AD „Planinka“ je dobila dozvolu za rekonstrukciju objekta, koji je uvršćen i u Regulacioni plan Kuršumlije 2016. godine, a u kojem je 1915. godine odmarao kralj Petar Prvi Karađorđević kada se sa srpskom vojskom povlačio iz zemlje kako bi se izbegla kapitulacija. Postoje indicije da je ovaj hotel bio inspiracija Branislavu Nušiću za „Sumnjivo lice“. Idemo redom.
AD „Planinka“ je nekako postala vlasnik objekta, krajem 2019. ovo preduzeće je najavilo da će Hotel „Evropa“ postati muzej, rekonstruisaće se kompletan objekat i nadograditi sprat. Planirali su da se svi radovi završe, kako su tada mediji preneli do kraja 2020. godine. Na sajtu Opštine Kuršumlija zaista postoji građevinska dozvola, ali izdata tek 13. marta ove godine kojom se dozvoljava rekonstrukcija i nadogradnja!
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture: Necivilizacijski čin
– Nadogradnja ne može da bude rekonstrukcija, jer onda ono što nastane, nema veze sa onim što je bilo. Rekonstrukcija znači da se prema postojećim dokumentima, fotografijama, obnovi deo koji nedostaje, a ne da se nadograđuje nov – rečeno nam je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Oni su i u odgovoru na Informaciju od javnog značaja koju je poslala potpredsednica OO SSP Kuršumlija dr Suzana Stajković odgovorili da nemaju informaciju na osnovu kojeg dokumenta se pristupilo rušenju hotela.
– Devastacija ovog objekta je potpuno neprimerena savremenom pogledu na zaštitu istorijskih urbanih jezgara i predstavlja necivilizacijski čin prema istoriji i stanovništvu Kuršumlije – navodi se u zaključku ovog odgovora Republičkog zavoda.
Opštinari na čelu SNS firme uništitelja
Ipak, na to su svi na vlasti i u ovoj firmi bliskoj SNS ostali gluvi, te je zgrada potpuno srušena.
– Ko je dozvolio preduzeću AD „Planinka“ rušenje, ko je izdao dozvolu za rušenje? Postavljamo pitanje sada već bivšem predsedniku opštine Radoljubu Vidiću, jednom od suvlasnika tog preduzeća da odgovori da li je ovo što gledamo rekonstrukcija ili rušenje, to jest potpuno uništavanje kulturnog dobra pred očima građana Kuršumlije? Isto pitamo i od pre dva meseca novog predsednika Vojimira Čarapića – pitaju u SSP Kuršumlija.
Oni dodaju da je jasno da je Vidić u sukobu interesa, kao suvlasnik AD „Planinka“ dozvolio je svojim službama ili možda naredio da izdaju građevinsku dozvolu njegovoj firmi suprotno Planu generalne regulacije Kuršumlije u kome je jasno predstavljeno „istorijsko jezgo grada“ sa 12 zaštićenih objekata, a hotel „Evropa“ je pod brojem 4 .
– Da li je kao predsednik opštine trebalo da radi u interesu grada i građana koji ga plaćaju ili u interesu sopstvene firme. Neoprostivi su nesavesnost i bahatost koju su ispoljili u ovom slučaju – zaključuju u SSP Kuršumlija.
Čelnici „Planinke“ i Kuršumlije ćute
Mi smo kontaktitali sadašnjeg čelnika Kuršumlije Vojimiru Čarapiću, ali on nije odgovarao, iako je u obavezi. Isto je i sa odgovorom iz preduzeća AD „Planinka“, čiji su mnogi suvlasnici istaknuti članovi SNS i zastupljeni u lokalnoj vlasti kao funkcioneri. I oni su ćutali do objavljivanja teksta.
Unakazili i park
Podsetimo, ovo nije prvi put da se na svoju ruku uništavaju najstariji delovi opštine. Primer je park u centru Kuršumlije, koji je preko puta sada srušenog hotela, a koji je prekopan bagerima kako bi izgledao modernije, a pritom nije, s obzirom da postoje ostaci antičkog grada Ad fines, tim prekopavanjima prisustvovao arheolog. Uopšte, nikome nije jasno kome je i zašto smetao ovaj istorijski kutak, čiji je plan napravljen početkom 20. veka baš tako da ostavlja kulturu i tradiciju vidljivom.
Prošlo je to, prošlo je i rušenje hotela, šta je sledeće i da li će od bogate kuršumlijske istorije išta ostati posle naprednjaka?
