Tijana Jurić napunila bi danas 22 godine, da u noći između 25. i 26. jula 2014., kada je imala tek 15, nije oteta nedaleko od Sportskog centra „Rata“ u Bajmoku.
Ovim povodom oglasio se i njen otac, Igor Jurić, koji je na Fejsbuku napisao sledeće reči:
„Danas puniš 22. godine. Nikada nećemo znati gde bi bila, koji bi fakultet pohađala ali znam samo jedno, ostala bi ona dobra, topla duša koja bi bila tu za svakog, da mu priđe, pomogne, zagrli ga i nađe lepu reč kada je ona najpotrebnija…
Neću da plačem, radujem se susretu koji će se desiti jednog dana a onda ćemo rođendane opet slaviti zajedno.“
Ova poslušna i devojčica za primer, poslednji put viđena je 25 minuta posle ponoći. Njeno telo pronađeno je 12 dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor. Dragan Đurić je za ubistvo Tijane Jurić osuđen na 40 godina zatvora u prošlogodišnjem sudskom postupku.
Tijana se tog petka, 25. jula, oko 16 sati vratila sa mora, na kojem je bila zajedno sa društvom. Isto veče je vozom otišla u selo Bajmok. Stigavši u selo iz rodne Subotice, javila se majci, a potom otišla na turnir u malom fudbalu i veče provela sa prijateljima.
Oko ponoći je krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Na sred puta, odlučila je da krene nazad ka Rati da drugu vrati duksericu koju je pozajmila. Drugar u čijem društvu je bila ponudio joj je da on to uradi, ali je ona odbila i krenula natrag ka Sportskom centru.
Na sebi je imala belu majicu, svetle farmerice i bele patike „starke“.
Prema rekonstrukciji koju je predstavio njen otac Igor Jurić, Tijana je, vraćajući se sama istim putem, išla Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći, kojima je, takođe, rekla da ide da vrati pozajmljeni duks. Nastavila je ulicom Tri istarske žrtve, prešla prugu i krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena na kojem ju je čekao druga. Kako dugo nije došla, drug sa terena krenuo joj je u susret. Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu, stotinak metara dalje, nalazila se njena bela patika.
Procenjeno je da je od trenutka kada je poslednji put viđena do momenta kada je pronađena njena patika prošlo najviše sedam minuta.
Ubica bez trunke kajanja
Kao ubica Jurićeve (15) označen je mesar Dragan Đurić (34) iz beogradskog naselja Surčina. Na konferenciji za novinare, ministar Stefanović potvrdio je da je Đurić uhapšen u popodnevnim časovima prethodnog dana, kao i da je osumnjičeni priznao da je počinio zločin, te da je policiju odveo do mesta na kojem je pokopao žrtvu.
Prema rečima ministra: Prilikom privođenja Đurić se nalazio u svojoj mesari u Surčinu, potpuno mirno je sekao meso i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Potpuno odsustvo bilo kakvog kajanja, potpuno odsustvo bilo kakvog ljudskog ponašanja. Mada je mesar isprva poricao otmicu, nakon što je pao na poligrafskom testiranju odlučio je da organima reda prizna i detaljno opiše zločin.
Prema ostatku Stefanovićeve priče, Đurić je Tijanu u Bajmoku udario svojim vozilom, a potom ubacio u automobil, odvezao u atar i ubio. Telo je potom odvezao desetak kilometara od Sombora, gde ga je i zakopao. Mišljenje policije bilo je ipak da Jurićeva nije udarena automobilom, jer na vozilu nema oštećenja, već da ju je Dragan namerno napao, pre čega je zaustavio vozilo
O Tijani
Tijana, inače, počiva na pravoslavnom groblju kod Dudove šume u Subotici. Ispod prezimena i imena Jurić Tijana i datuma 1999-2014, stoji samo jedna reč:
„Nedostaješ…”.
I stihovi ispod kojih piše „Mama, tata i sestra”:
„Tražim da se vreme vrati unazad, tražim ono što je moje, a znam da nemoguće to je”
Stihovi su deo pesme „Tražim”, koju je Tijana volela da sluša, a koju peva Tijana Bogićević.
Inače, kako piše na sajtu Fondacije „Tijana Jurć“, koju je osnovao njen otac Igor, ona je sa četiri godine krenula u vrtić „Naša radost“. Na jednoj klincijadi, Tijana je već imala svoju prvu muzičku tačku. Zajedno sa sestrom otpevala je dve stare pesme „Udade se Jagodo“ i „Karanfile, cveće moje“.
Imala je tri i po godine kada je naučila sva slova, a sa četiri godine je sama čitala bajke. Više je volela da čita, nego da se igra sa igračkama.
Osnovnu školu je završila sa Vukovom diplomom, a velika ljubav bila joj je matematika. Pevala je u horu „Tandrčak“ i horu Osnovne škole koju je pohađala, „Ivan Goran Kovačić“ iz Subotice, kao i u horu pravoslavne crkve „Svetog Georgija“ u Bajmoku.
Muzička škola je bila Tijanina velika oaza. Tu se pronašla u potpunosti i to je želela da nastavi u budućnosti. Svirala je violončelo. Na prvo takmičenje je otišla 2009. godine u Bačku Topolu i osvojila prvu nagradu kao izrazito istaknuti učesnik. Iste godine na 7. festivalu gudača u Sremskoj Mitrovici osvaja prvu nagradu, sa maksimalnih sto bodova. A onda je krenula da niže nagrade…
– Tijana je dete koje nikada nije slagalo. Nikada nas nije razočarala i svaki njen postupak je bio dobro osmišljen. Razmišljala je tri koraka unapred – navodi se na sajtu Fondacije.
Nakon Tijanine smrti, velike tragedije koja je pogodila njenu porodicu i potresla celu Srbiju, a i šire, njen otac je osnovao Fondaciju, koja nosi njeno ime.
Oboje su „krivci“ što je Srbija dobila doživotnu kaznu zatvore
Naime, u maju 2019. godine, a na inicijativu Igora Jurića, Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakonika kojim je ukinuta kazna zatvora od 30 do 40 godina, i uvela doživotna kazna zatvora za najteža krivična dela.
Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije „Tijana Jurić” koji je podržalo oko 160.000 građana.
Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina.
U skladu sa inicijativom Fondacije „Tijana Jurić” predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom – za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.
Jurića je tokom borbe držala vera da „je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci“.
Prva presuda po Tijaninom zakonu
Konačno, u januaru ove godine, u Srbiji je izrečena prva doživotna presuda. To je učinio Viši sud u Nišu 5. januara kada je na doživotnu robiju osuđen Ninoslav Jovanovića (48) na kaznu doživotnog zatvora, a zbog zverskog zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice iz okoline Niša.
Đurića, na žalost, koji je ubio Tijanu ova kazna nije mogla da stigne. Osuđen je na tada maskimalnu kaznu zatvora od 40 godina.
