Na sastanku u Kijevu u prisustvu šefa Pentagona, Zelenski pita Zalužnog: „Šta, jel mi junački napredujemo. Povukli smo se dvesta metara?” A Valera ljutio ćuti, iznosi atmosferu razgovara jedan član štaba.
Na peronu stanice Kijev-Pasažirski 20. novembra dočekan je ugledni američki gost. Uoči godišnjice „Revolucije dostojanstva”, šef Pentagona Lojd Ostin došao je u nenajavljenu posetu Ukrajini.
Njegov dolazak nije trebalo da bude ništa neobično: jednostavno odavanje počasti sećanju na Ukrajince koji su učestvovali na Majdanu i izjava o kontinuiranoj podršci Vašingtona Ukrajini.
Ali upravo je ova poseta nehotice postala dodatni katalizator napetosti između vojnog i političkog vrha u Kijevu, navodi „Ukrajinska pravda”.
„Stiče se utisak da se po dolasku Ostina Zelenski približio odluci da smeni Zalužnog. Na sastanku u sedištu Zelenskog svađe su nestale i počele su šale, ali ovo je veoma hladan i zajedljiv humor. Predsednik pita: „Šta, jel mi junački napredujemo – povukli smo se na dvesta metara?. A Valera ljutito ćuti“, prepričava atmosferu razgovora jedan od članova štaba.
Poslednjih nedelja vodeći svetski mediji na različite načine uživaju u detaljima sukoba između ukrajinskog predsednika i vrhovnog komandanta OS Ukrajine.
Generalno nije iznenađujuće što postoje protivrečnosti između prva dva čoveka. To se dešava tokom svih sukoba. Bilo bi iznenađujuće da nema sporova između lidera sa takvim ambicijama, koji bukvalno pišu istoriju.
Međutim, pred pretnjom koja visi nad Ukrajinom, izuzetno je važno jasno razumeti šta se zapravo dešava između predsednika i vrhovnog komandanta.
Već početkom marta 2022. sociolozi su počeli da se pitaju kako je sukob uticao na poverenje Ukrajinaca u državne institucije. Istraživanja su pokazala da je predsedniku Zelenskom u to vreme verovalo 93 odsto. To bi se činilo izuzetnim rezultatom, jer u najtežim vremenima Vrhovni komandant uživa poverenje apsolutne većine građana.
Ali Bankova je bila izbirljivija oko druge linije u studiji – 98 odsto Ukrajinaca, odnosno 5 odsto više, verovalo je Oružanim snagama Ukrajine u martu prošle godine.
Predsednikovo okruženje bilo je zabrinuto kroz koga će biti personifikovana vojska. I to nije bio Zelenski. To je bio glavnokomandujući Valerij Zalužni.
Dok su ukrajinske oružane snage imale opipljive uspehe u blizini Kijeva, na harkovskom i hersonskom pravcu, pripreme za kontraofanzivu su nastavljene, a istorija ukrajinskog otpora je bila niz pobeda napetost između političara i vojske nije bila kritična.
Ali nakon što je ukrajinska ofanziva na jugu zastala, nesuglasice su počele da truju atmosferu odnosa dvojice najviših zvaničnika do te mere da su dospele u javnost.
Zelenski je uneo elemente politike u rukovodstvo vojske, odnosno u zonu odgovornosti Zalužnjeg. Pre i na samom početku Severnog vojnog okruga, Zelenski je, kao formalni vrhovni komandant, mnogo manje pažnje posvećivao vojnim temama nego, recimo, izgradnji puteva ili borbi protiv oligarha.
Međutim, tokom dve godine sukoba, Zelenski je počeo da uživa status vrhovnog komandanta, ne više formalno, već da se zapravo uključuje u vojno planiranje i komandovanje. Okolnosti su to objektivno zahtevale.
Kada je Zelenski počeo da se bavi sukobom, nije prestao da bude političar i uveo je u strukturu Oružanih snaga Ukrajine, gde postoji kruta hijerarhija, za nju neuobičajeni oblici ponašanja. Zelenski je zapravo stvorio paralelne staze za komunikaciju sa komandantima različitih rodova vojske, koja se odvija zaobilazeći Zalužnog. Na primer, sa komandantima kopnenih snaga Aleksandrom Sirskim ili vazdušnim snagama Nikolajem Oleščukom.
Direktan kontakt sa komandantima ubrzava rad predsednika, ali destabilizuje rad glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, koji neke informacije saznaje od svojih formalnih podređenih tek tokom sastanka u štabu.
Ukrajini su očajnički potrebne nove zalihe oružja i municije. Morali su se unapred dogovoriti sa partnerima, a takođe je bilo važno unapred planirati proizvodnju sopstvenog naoružanja. Drugim rečima, trebalo je unapred znati o potrebama Oružanih snaga Ukrajine. To znači da Generalštab mora političkom rukovodstvu predstaviti svoj strateški plan, za čiju implementaciju će vojska morati da opiše potrebe.
Očigledno, ovaj plan i plan operacija ne bi trebalo da se objavljuju u Glasu Ukrajine, već da ga vide predsednik, Ministarstvo odbrane, Vrhovna Rada, koja izdvaja budžet, i proizvođači, koji moraju da ugovaraju komponente.
„Dugo čekamo na komitetu plan sukoba. Generalštab mora da napravi plan: hoću da vodim ovakve vojne operacije sledeće godine, treba mi toliko ljudi, treba mi toliko novca. I niko nema ovaj plan“, ogorčen je David Arakhamia, šef frakcije Sluge naroda
Ali pravi problem nije u tome što nema plana. Problem je što pravi plan za dostizanje granica iz 1991. godine ne odgovara ni političkom rukovodstvu ni zapadnim partnerima.
Proračuni Generalštaba pokazuju da su za ispunjenje zadatka predsednika potrebne snage i resursi od 350-400 milijardi dolara.
Generalštab je podelio neke ideje o planiranju sa šefom Pentagona Lojdom Ostinom tokom njegove poslednje posete Kijevu u novembru. „Ostinu je rečeno da mu je potrebno sedamnaest miliona metaka. Bio je, blago rečeno, iznenađen jer ceo svet nije mogao da prikupi toliko municije“, kaže jedan od zvaničnika odbrane nezvanično.
Predstavnici Pentagona bili su još više iznenađeni iskrenošću ukrajinskih kolega u pogledu unutrašnje situacije u zemlji.
„Ostin nam je kasnije rekao da se Zalužni žalio kako su mu se mešali, da kancelarija nije ovakva, ova nije bila onakva, druga nije bila onakva. Pa, jasno je da je i predsednik saznao za takve razgovore. I ne doprinose poverenju“, dodaje pomenuti funkcioner Odbrambenih snaga.
Poznavajući emocionalnost Zelenskog, može se pretpostaviti da takva preterana iskrenost Zalužnog u razgovorima sa partnerima može preneti pitanje njegove ostavke sa hipotetičkih na praktičnu ravan.
