Mandat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića trajao je svega 15 meseci, iako po medijskoj pažnji koju je svakodnevno izazivao mnogima deluje da se bivši vaterpolista na funkciji prvog čoveka prestonice nalazio znatno duže.
Za gradonačelnika je izabran 20. juna prošle godine, tesnom većinom od 57 glasova odbornika u gradskom parlamentu, a već tada je bilo skoro sasvim izvesno da na toj poziciji Šapić neće provesti pun četvorogodišnji mandat. Ostavku na mesto gradonačelnika podneo je 29. septembra da bi, kako je naglasio, počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora, koji bi se, pored parlamentarnih i pokrajinskih, 17. decembra održali i na nivou Beograda.
U nastavku teksta podsećamo na neke od najvažnijih momenata koji su obeležili mandat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.
Sadržaj teksta
Projekti do 2027. godine – novi most, tunel, garaže
Početkom septembra 2022. godine, gradonačelnik Beograda je najavio velike infrastrukturne projekte u glavnom gradu u narednih pet godina.
Šapić je naveo da će gradske vlasti truditi da završe neke od kapitalnih projekata – obilaznicu oko Beograda, novi Savski most sa četiri trake, biciklističkom stazom i tramvajskim šinama i da konačno probiju tunel od Ekonomskog fakulteta do Despota Stefana dužine dva kilometra ispod grada.
Konstatujući da je problem parkiranja u glavnom gradu ozbiljan, gradonačelnik je najavio izgradnju dve nove javne garaže – u Vlajkovićevoj i kod hale Pinki u Zemunu, uz pokretanje projekta izgradnje privatnih garaža.
Beogradski lični – „Beli“ zamenili komunalnu miliciju
Na svojoj prvoj redovnoj konferenciji za novinare gradonačelnik Beograda je najavio odluku o tome da se napravi jedinstveni sekretarijat koji će služiti za inspekciju, nadzor i komunikaciju.
Objasnio je da će se Sekretarijat za inspekcijske poslove, komunalna milicija i deo službe Beoinfo ujediniti i stvoriti telo koje će se zvati „Beli beogradski lični, možda savetnik, asistent, nadzornik, ili prijatelj“.
„To će biti osoba koja će biti stalno na ulici, kojoj će moći ljudi da se obrate. Osoba će znati kada se pokvari semafor ili kada nije ispražnjen kontejner. Moja ideja je da sledeće godine imamo 1.000 ljudi na terenu da možemo sve Beograđane da obezbedimo. Grad će biti sigurniji“, rekao je Šapić u septembru prošle godine, a mesec dana kasnije „Beli“ su krenuli da „patroliraju“ ulicama Beograda.
U martu je u Beogradu počeo sa radom Servisni centar sa jedinstvenim kodnim brojem 11-0-11, a istovremeno je na Tviteru ugašen profil Beokoma @prijavi_problem, na koji su građani mogli da prijave komunalni problem u gradu.
Nezakonito ozakonjenje kuće na Bežanijskoj kosi
Tri meseca po stupanju Aleksandra Šapića na funkciju gradonačelnika, mediji su saznali da je Opština Novi Beograd nezakonito ozakonila (legalizovala) nelegalno dograđeni objekat u Šapićevom vlasništvu na Bežanijskoj kosi, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se taj objekat ozakoni.
Krajem jula 2022. godine, nešto više od mesec dana nakon što je postao gradonačelnik Beograda, Šapić je dobio rešenje opštine Novi Beograd kojim se ozakonjuje objekat na Bežanijskoj kosi – sedmosoban stan od 340 kvadrata korisne površine (odnosno, 403 kvadrata bruto razvijene građevinske površine), otkrio je BIRN.
Opština je donela ovo rešenje uprkos činjenici da objekat kojeg je ozakonila, u ovom obliku i ovim gabaritima nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, što je osnovni preduslov da nelegalno izgrađeni objekti uopšte uđu u proceduru za ozakonjenje, prema Zakonu o ozakonjenju objekata.
Glasanje o smeni gradonačelnika
Objavljivanje informacije o nezakonitoj legalizaciji objekta u vlasništvu Aleksandra Šapića iniciralo je zahtev opozicionih partija za smenu gradonačelnika Beograda, a sednicu na kojoj se raspravljalo o Šapićevom razrešenju zatražilo je 39 odbornika.
Inicijativu za Šapićevu smenu potpisali su odbornici iz Stranke slobode i pravde, Ne davimo Beograd, Pokreta slobodnih građana, Demokratske stranke i Narodne stranke.
Kao osnovni razlog za smenjivanje gradonačelnika predstavnici opozicije naveli su nelegalnu dogradnju njegove kuće na Bežanijskoj kosi, na Novom Beogradu.
Na sednici koja je održana 29. novembra za smenu Aleksandra Šapića glasala su 44 od ukupno 110 odbornika koliko broji gradska skupština. Naprednjaci i socijalisti nisi glasali. Prvi čovek Beograda nije prisustvovao sednici gradske skupštine na kojoj se glasalo o njegovoj smeni jer „nije hteo da neko kaže da svojim prisustvom vrši bilo kakav pritisak“.
„Savski most bez ikakve kulturno-istorijske vrednosti“
Gradonačelnik je izjavio i da stari Savski most „nema nikakvu kulturno-istorijsku vrednost“, kao i da ga ne zanima šta će biti s tim mostom posle uklanjanja.
Kasnije je rekao je da je „zaustavio“ uklanjanje starog Savskog mosta, koje je ranije najavio da će se dogoditi tokom leta, zato što, kako je rekao, još nije urađen projekat izgradnje tunela koji bi se nadovezao na novi most preko Save čija se izgradnja planira.
(Ne)prijavljena vila u Trstu vredna 820.000 evra
Poslednje januarske dane obeležila je još jedna afera u kojoj je glavni akter gradonačelnik Beograda, kada su mediji došli do informacije da je Aleksandar Šapić prekršio zakon jer Agenciji za sprečavanje korupcije nije prijavio da je 2018. godine kupio vilu u Trstu za 820.000 evra.
Prema pisanju medija, tadašnji predsednik opštine Novi Beograd živeo je i radio u Beogradu, a sudeći po ugovoru na osnovu prebivališta, u Trstu je nameravao da iskoristi umanjenje poreza.
U tekstu je navedeno da u zemljišnim knjigama piše da je Šapić vlasnik četiri nepokretnosti, od kojih je jedna vila od 399 kvadrata sa 13 soba, kao i da su novinari italijanskog „Il Piccola“ obišli lokaciju, ali nisu mogli da priđu vili zbog kapije sa video-nadzorom.
Šapić je odgovorio da je nepokretnost prijavljena, o čemu se oglasila i Agencija, ali se u onome što je gradonačelnik prijavio pominju samo dva stana, od kojih veći ima 150 kvadrata, dok je vila u Trstu, prema italijanskom katastru, površine 399 kvadrata.
Raskid, pretnje i audio-trake: Slučaj „Kentkart“
Kratak mandat Aleksandra Šapića na mestu prvog čoveka prestonice obeležio je i raskid ugovora sa turskom kompanijom „Kentkart“, koja je od 2011. godine vršila naplatu karata u javnom gradskom prevozu.
Slučaj „Kentkart“ imao i uvertiru za koju se saznalo kada je u aprilu isplivao tajni audio-snimak na kome se čuje šef kabineta gradonačelnika Nenad Milanović, kako predstavnicima turske kompanije prvo nudi nameštanje tendera za novi posao, a onda i preti.
„Kentkart“ je ubrzo potvrdio autentičnost snimka, za koji je u početku Šapić sumnjao da je montiran, a reagovalo je i Više javno tužilaštvo koje je pokrenulo postupak. Oglasio se zatim i gradonačelnik Beogradakoji je izjavio da će i on podneti krivičnu prijavu protiv svog šefa kabineta Nenada Milanovića.
Nove cene karata u javnom gradskom prevozu
Nakon raskida ugovora sa firmom „Kentkart“, posao kontrole i naplate karata preuzelo je preduzeće koje je Grad formirao pred Novu godinu. U paketu su stigle i nove cene karata, uz drugačiji način plaćanja, a sve to bilo je praćeno brojnim nedoumicama.
Početnih 200 dinara za (celo)dnevnu kartu, koliko je u prvi mah najavio gradonačelnik, već sutradan je „na sugestiju građana“ korigovano na 120 dinara. Zatim je uvedena i karta od 50 dinara za 90 minuta vožnje, za koju je Šapić naglasio da je „duplo jeftinija“ od one koja je bila u starom sistemu (89 dinara).
Odlučeno je i da stariji od 65 ne plaćaju prevoz, kao ni mlađi od 19 godina. Jedna od novina je i odluka da noćni prevoz bude besplatan.
„Ko god noću izlazi, neće morati da s bilo kim seda u kola ili da plaća taksi. Postojaće precizno vreme kada ide javni prevoz i građani će se potpuno besplatno voziti“, objasnio je gradonačelnik Šapić, dodajući da nove cene karata ne mogu da budu isplative i da je cilj tog poteza „vraćanje poverenja građana“.
Grad plaća udžbenike, besplatni i vrtići, ali samo državni
Minulog leta Beograđani su mogli besplatno da koriste otvorene bazene u prestonici, uz personalizovanu karticu koju su mogli da izvade u bilo kojoj beogradskoj opštini.
Od ove školske godine udžbenici za osnovce i srednjoškolce u glavnom gradu su besplatni, nabavljaju se po dosadašnjoj proceduri, ali ih umesto roditelja beogradskih školaraca plaća Grad.
Grad Beograd je od 1. septembra povećao i subvenciju za sve vrtiće na 28.140 dinara, a odluka se odnosi i na državne i na privatne predšskolske ustanove. I dok će zahvaljujući tome boravak dece u državnim vrtićima biti besplatan, za decu u privatnim neće jer su mnogi u međuvremenu podigli cene.
Uz subvenciju Grada, boravak u privatnim obdaništima trebalo je da bude jeftiniji do 5.600 dinara, tj. za onoliko koliko je povećana dotacija grada. Međutim, pojedini privatni vrtići su još letos najavili roditeljima podizanje cena.
Pepeo stavlja u urme, montira ko Kjubik, obrezuje drveće
Odlazeći gradonačelnik Beograda poznat je i po lapsusima, pa je tako tokom obilaska novoizgrađenog groblja za kućne ljubimce najavio da će se životinje kremirati kao i ljudi i o tome gde će se ostavljati njihova „urma“.
„Tamo će se kremirati životinje, kao i ljudi, a onda će urma ovde da se ostavlja ili na nek drugo groblje… Urna da“, rekao je Šapić nakon što mu je neko dobacio.
