Nakon što su, nepažnjom ili u zloj nameri, iz kruga poverenja Čedomira Stojkovića, u javnost procureli podaci da „podmornica“, ispod svih etičkih normi, planira da objavi podatke o lečenju Nikitina na jednoj psihijatrijskoj klinici (naziv poznat redakciji), u redovima ruskih „opozicionara“ u Srbiji počela su promišljanja o kojim je zdravstvenim problemima Pjotra Nikitina zapravo reč.
Na osnovu njegovih svakodnevnih paranoičnih ispada i konstantnog rastrojenog potenciranja da su mu za petama ruske, srpske i ko zna koje druge tajne službe, zaključuju da je dobio maniju gonjenja u njenoj veoma izraženoj i rizičnoj formi.
Sa druge, pak, strane, pojedini njegovi „saborci“ su nedavno ostali šokirani kada su shvatili da je umislio kako je postao apsolutni lider antiputinovske opozicije u emigraciji, te da prilikom uvežbavanja zapaljivih govora pored sebe drži dva toma knjige Alekseja Tolstoja „Petar Prvi“.
Čak su jednom prilikom svedočili kako se izvesnoj Ruskinji koja dugi niz godina živi u Beogradu omaškom predstavio kao Petar Veliki. Stoga potrešeni zaključuju da je u njemu, zbog istovremene izloženosti različitim pritiscima i iluzijama o sopstvenoj veličini, proradio napoleonovski kompleks i da svakim danom sve više gubi dodir sa realnošću. Iako definitivno zaključuju da je njegovo psihičko zdravlje ozbiljno i nepovratno narušeno, načuli su da će „Čeda podmornica“ kao objašnjenje toga potegnuti neku insinuaciju na Nikitinove snažne veze sa Holandijom i navodno prekomerno uživanje u proizvodima koji se vezuju za to podneblje.
A nisu lale i klompe. Koliko ima etike, ljudskosti i dobrog ukusa u takvim postupcima, najbolje ilustruje komentar koji je jedan blizak Nikitinov prijatelj danas rezignirano izgovorio u širem društvu: „Podmornica“ je upravo počela da rije po morskom dnu!
