Za sada niko nije spreman da vodi ozbiljne pregovore sa Rusijom o Ukrajini.
Rusija nikada nije odbijala pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini i spremna je na diplomatsko rešenje, ali neće nikoga moliti za njih, izjavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
Odgovarajući na zahtev da prokomentariše tezu koja je se u poslednje vreme promoviše u zapadnim medijima da Moskva praktično moli Zapad za priliku da započne pregovore o Ukrajini, Poljanski je rekao: „Pre svega, naravno, mi ništa ne molimo“.
„Mnogo puta smo na različitim nivoima govorili da smo spremni za diplomatsko rešenje ukrajinske krize. Drugim rečima, da obezbedimo da naši ciljevi i zadaci u okviru specijalne vojne operacije budu ostvareni diplomatskim putem“, naglasio je on, prenosi Sputnjik.
Diplomata je dodao da za sada niko nije spreman da vodi ozbiljne pregovore sa Rusijom o Ukrajini.
„Ali pošto još uvek niko nije spreman da sa nama ozbiljno vodi pregovore, mi moramo vojnim metodama na terenu da realizujemo ciljeve specijalne vojne operacije. Ova formula je više puta potvrđena i jasno pokazuje naš stav prema mogućim pregovorima“, rekao je Poljanski.
On je primetio da Zapad nije činio i ne ulaže ozbiljne napore za vođenje dijaloga sa Rusijom o ukrajinskom rešenju – razgovor se ne vodi ni u sedištu UN u Njujorku, ni na platformama drugih međunarodnih organizacija.
„Što se njujorške platforme tiče, verovatno postoji ideja da se u Njujorku odvija neki zakulisni proces gde komuniciramo sa drugim delegacijama, pokušavajući da pronađemo neke zajedničke tačke“, rekao je Poljanski odgovarajući na pitanje da li su američke diplomate ili njihovi saveznici u okviru UN predlagali Rusiji da započne pregovore o rešenju situacije u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, zapadnjaci nisu uložili apsolutno nikakve napore da vode bilo kakav dijalog.
Krajem januara agencija Blumberg je, pozivajući se na izvore bliske Kremlju, pisala da je ruski predsednik Vladimir Putin navodno nezvaničnim kanalima slao signale Sjedinjenim Američkim Državama o svojoj spremnosti za pregovore o završetku specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Zapadna diplomatija funkcioniše primitivno
Kako je naveo, britanske i američke diplomate, kao i njihovi saveznici u UN, deluju prilično primitivno, posebno u poslednje vreme: u razgovorima o određenoj krizi izdvajaju ono što im je od koristi i fokusiraju se na to, ignorišući kontekst.
Odgovarajući na pitanje kako se ruski stil diplomatije u UN razlikuje od anglosaksonskog, Poljanski je rekao da „anglosaksonska diplomatija, posebno u poslednje vreme, funkcioniše prilično primitivno“.
„Oni uzimaju neku polaznu tačku i smatraju da se pre toga ništa nije dogodilo. Za sve nevolje pokušavaju da okrive državu koja je izvršila neka dejstva, bez obzira na kontekst i prethodne događaje“, objasnio je on.
Kao primer naveo je situaciju sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, „zapadnjaci su uložili maksimalne napore kako bi dokazali da je ovo najmračnija stranica u istoriji čovečanstva, da se ranije ništa slično nikada nije dogodilo, a što je najvažnije, da se to dogodilo bez ikakvog razloga, navodno samo zbog naših ‘imperijalnih ambicija’ i da ovo nije ništa drugo do ‘neisprovocirana agresija’, kako su govorili“.
Poljanski je primetio da su neko vreme, dok mnogi još uvek nisu shvatali situaciju, zapadne diplomate uspevale da nametnu ovaj termin drugima.
„Ali što su se druge zemlje više udubljivale u ovu temu, to je postajalo jasnije da se, naravno, ova situacija ne može posmatrati barem izolovano od onoga što se dešavalo osam godina u Donbasu i uopšte – od onoga što su zapadnjaci radili sa Ukrajinom praktično od trenutka njenog sticanja nezavisnosti“, naglasio je diplomata.
Potpuno isti pristup Zapad primenjuje i na druge krizne situacije, podsetio je Poljanski,
„Zbog toga Britanci, Amerikanci i mnogi njihovi zapadni saveznici izdvajaju ono što im je od koristi, pokušavaju da to istaknu, a druge stvari sklanjaju – pokušavaju ili da se na njih ne fokusiraju, ili jednostavno da zaboravljaju na njih, istovremeno ne reagujući kada im se na njih skreće pažnja“, objasnio je Poljanski.
Osim toga, prema njegovim rečima, predstavnici anglosaksonskog tabora imaju sindrom sopstvene izuzetnosti: „ono što oni rade uvek je dobro“, a ono što radi Rusija je „po definiciji loše“, posebno sada nakon (početka) specijalne vojne operacije“.
„Ovo ne funkcioniše uvek, ali postoji takva tendencija. Ne znam da li je to dublja tendencija ili je tipična samo za pojedine predstavnike ovih škola, ali sada se to sasvim jasno uočava. Naravno, dijalog sa njima sada ne ide dobro, između ostalog i zbog njihove izvesne površnosti, uskogrudosti i nespremnosti da se udube u osnovne uzroke sukoba, bez kojih je nemoguće naći njihovo rešenje“, ocenio je zamenik stalnog predstavnika.
Gutereš nema instrumente za rešavanje ove faze krize u Ukrajini
Poljanski je primetio i da generalni sekretar UN Antonio Gutereš nema instrumente za rešavanje trenutne vruće faze sukoba u Ukrajini.
Odgovarajući na pitanje da li je Gutereš pokretao ikakvu mirovnu inicijativu o Ukrajini na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom krajem januara, Poljanski je odgovorio da on ima veoma jednostavan stav.
„On kaže da ako obe strane zatraže, bićemo spremni da posredujemo“, naveo je Poljanski.
Diplomata je podsetio da je generalni sekretar UN imao određeno iskustvo u vezi sa crnomorskom prehrambenom inicijativom, kao i da „povremeno nastavlja da pokušava da promoviše svoje ideje u tom pogledu“. Međutim, Moskva je vrlo jasno iznela svoj stav po ovom pitanju, napomenuo je zamenik stalnog predstavnika, objašnjavajući da ne može biti govora o obnavljanju inicijative dok se ne ispune sve obaveze prema Rusiji.
„Iskreno govoreći, ne sećam se drugih inicijativa ili ideja o Ukrajini iz UN. U svakom slučaju, sa nama nisu razgovarali o tako nečem“, zaključio je on.
Prehrambeni sporazum
Prehrambeni sporazum prestao je da važi 18. jula 2023. godine, a Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i Ujedinjene nacije da se protivi njegovom produžavanju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da uslovi sporazuma koji se tiču Rusije nisu ispunjeni, bez obzira na napore UN, jer zapadne zemlje nisu planirale da ispune svoja obećanja.
Nakon prekida funkcionisanja crnomorske žitne inicijative i prekida morskog humanitarnog koridora, svi brodovi koji plove u akvatoriji Crnog mora ka ukrajinskim lukama, od ponoći 20. jula tretiraju se kao potencijalni prevoznici vojnog tereta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula 2022. godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.
