Estonija i druge baltičke države su povećale svoje vojne potrošnje preko dva odsto vrednosti njihovih privreda.
Rusija se sprema za vojni konflikt sa Zapadom u narednoj deceniji, ali bi mogla da se odvrati od tog plana akumulacijom zapadnih oružanih snaga, saopštila je danas estonska Spoljna obaveštajna služba.
Šef obaveštajne službe Kaupo Rosin je rekao da je ta procena zasnovana na ruskim planovima da udvostruči broj snaga stacioniranih duž svoje granice sa članicama NATO-a – Finskom, Estonijom, Litvanijom i Letonijom, prenosi Rojters.
U bližoj budućnosti se ipak ne očekuje vojni napad Rusije, delom zato što Moska mora da zadrži trupe u Ukrajini, tvrdi Rosin.
„Ako nismo spremni, verovatnoća (ruskog vojnog napada) bila bi mnogo veća nego bez ikakvih priprema“, dodao je Rosin.
Estonija i druge baltičke države su povećale svoje vojne potrošnje preko dva odsto vrednosti njihovih privreda nakon što je Rusija aneksirala Krim 2014, a NATO saveznici su podigli svoje prisustvo u tim zemljama, prenosi Rojters.
Nemačka planira da spremi 4.800 vojnika za borbu u tom regionu do 2027. godine, u svom prvom stalnom vojnom angažovanju u inostranstvu od Drugog svetskog rata, a Rosin je rekao da se NATO saveznici kreću u dobrom pravcu kada je u pitanju suprotstavljanje navodnoj ruskoj pretnji.
Govoreći o komentarima bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da ne bi branio NATO saveznike koji ne troše dovoljno na odbranu, Rosin je rekao: „Takve izjave nikada nisu od pomoći“.
Sposobnost Rusije da obezbedi municiju svojim trupama nadmašuje ukrajinsku, a osim ako se podrška Zapada ne održi ili poveća, malo je verovatno da će Ukrajina moći da promeni situaciju na bojnom polju, dodao je Rosin.
