Ruska valuta vredi kao pre sukoba u Ukrajini, a Centralna banka u Moskvi uspostavila je privremeni „zlatni standard”. – Oporavak rublje nije znak da ruska ekonomija odoleva sankcijama
Krš (rubble). Tom rečju je američki predsednik Džozef Bajden opisao vrednost rublje na početku sukoba u Ukrajini, kad je jedan američki dolar vredeo 129 jedinica ruske nacionalne valute. A juče je jedan američki dolar na početku berzanske trgovine u Moskvi menjan za 75 rubalja. Istovremeno, jedan evro koštao je 81 rublju, što je najniža vrednost valute monetarne unije EU u odnosu na rublju od 27. oktobra prošle godine. Uporedo, vrednosti indeksa akcija na berzi u Moskvi skočile su naviše, zanemarujući novi rundu zapadnih sankcija, izvestio je juče Rojters iz Moskve.
Ukazuju li jučerašnji berzanski pokazatelji i ocene da se vrednost rublje oporavila usred plime najopsežnijih sankcija koje je Zapad uveo nekoj zemlji, uključujući i zamrzavanje deviznih rezervi centralne banke jedne članice G-20 (položenih u inostranstvu)?
Odgovor zavisi od ugla gledanja. S one strane Atlantika, Dženet Jelen, američki ministar finansija, procenila je da „skoro potpuni oporavak ruske rublje prethodnih nedelja nije znak da ruska ekonomija odoleva sankcijama koje su uveli Vašington i saveznici, nakon napada Rusije na Ukrajinu”, prenele su agencije. Ruska ekonomija se samo „migolji” od sankcija uvedenih krajem februara”, istakla je Jelenova na sastanku s Finansijskim komitetom Predstavničkog doma.
Berze u međuvremenu reaguju na niz mera koje su, radi oporavka poverenja u rusku valutu i privredu, ovih dana povukli Kremlj i Centralna banka Rusije. Moskva je, naime, uvela razne formate kontrole kapitala, uključujući zamrzavanje imovine nerezidentnih investitora, kao i obavezu ruskih eksportnih firmi da 80 odsto deviza konvertuju u rublje. Uporedo, Centralna banka Rusije ponudila je domaćim bankama otkup zlata po fiksnoj ceni (u periodu od 28. marta do 30. juna) od 5.000 rubalja za gram plemenitog žutog metala. Berzanski akteri ističu da je to prvi put da jedna državna banka uspostavlja „zlatni paritet” od 1991. godine, kad je Švajcarska digla ruke od tog standarda. Održanje ove dramatične novine u globalnom finansijskom sistemu koji je Moskva sada uvela (američki predsednik Ričard Nikson je inače 1971. godine ukinuo paritet dolara prema zlatu) umnogome će zavisiti, tvrde na Volstritu, od toga šta će dalje biti s ruskom trgovinom energentima.
A na tom tržištu zamene za količine nafte i gasa koje izvozi Rusija kratkoročno još nema na vidiku. Blumberg procenjuje da će Rusija ove godine od izvoza energenata prihodovati gotovo 321 milijardu dolara, odnosno trećinu više nego lane.
„Rusija nudi naftu i drugu robu uz veliki popust. Bićemo srećni da ih pazarimo”, saopštili su za „Volstrit džornal” neimenovani zvaničnici Nju Delhija. Ruski petro-trgovci inače Indiji ovih dana nude uralsku naftu čak 30 dolara jevtinije od tekuće cene severnoatlantskog „brenta”, uprkos oštrim pritiscima Zapada.
U situaciji u kojoj je gotovo polovina deviznih rezervi Rusije pohranjenih na Zapadu nedostupna vlasniku, Moskva je ovih dana naznačila da je dekret o prodaji prirodnog gasa „neprijateljskim zemljama” za rublje prototip novog obračunskog sistema.
„Nemam sumnje da će biti proširen i na nove grupe proizvoda”, nagovestio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ne navodeći kada bi eventualno mogao da stupi na snagu. Prema Peskovu, Kremlj želi novi globalni finansijski sistem koji bi zamenio Breton Vuds poredak finansijske arhitekture, koji su zapadne sile uspostavile 1944. godine.
„Sankcije Rusiji okrnjile su poverenje u dolar i evro. Očigledno je, iako danas deluje kao daleka perspektiva, da ćemo doći do novog sistema, drugačijeg od sistema Breton Vudsa”, predviđa Peskov.
