Demostat je uradio istraživanje javnog mnjenja o poverenju u RTS, u okviru šire analize poverenje u institucije, koje je pokazalo da čak 39 odsto građana uopšte ne veruje, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, a samo 30 odsto ima potpuno poverenje u rad Javnog medijskog servisa.
Otkriveno je da manje od trećine gledalaca veruje da tim putem dobija informacije u interesu za javnost u koje se mogu pouzdati. To istraživanje, podsetimo, sprovedeno je u poslednjoj sedmici jula 2021. godine telefonskom anketom, na uzorku od 1.200 građana. Navedeni uzorak je reprezentativan za nivo Srbije.
Javni servis je osnovan da bi bio u službi građana, kako bi pružio blagovremeno i nepristrasno informisanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ali istovremeno i afirmisao kulturne vrednosti, podsticao razvoj obrazovanja i medijsku pismenost. Međutim, gledaoci uglavnom imaju utisak da je njihov „službenik“ više u funkciji promocije i zaštite vladajućih struktura, a ne njihovih interesa.
– Rezultati istraživanja o poverenju u javni servis su poražavajući po RTS ali ne i neočekivani. Oni su posledica uređivačke politike koja je jednostrana, sterilna i pre svega neinformativna. Prosečan gradjanin je sve više svestan da mu javni servis ne nudi neophodne informacije za razumevanje svih važnih društvenih procesa i otud toliko nepoverenje – kaže za Demostat novinar Vukašin Obradović.
Slobodan protok informacija se smatra u demokratskom svetu osnovnim ljudskim pravom iz kojeg proizilazi mogućnost ostvarivanja čitavog spektra prava i potreba. Građani su svesni da se o osetljivim temama, sumnjivim transakcijama i aferama ne govori i da se takve priče ne istražuju dovoljno. Suočeni su sa tim da se informisanje zasniva na izjavama i saopštenjima političara i partija, bez sumnji I kritičkog osvrta, što se ogleda u dobijenim procentima ankete.
Preporuke Saveta Evrope naglašavaju da se raznovrsnost odnosi na sve vrste programa, odnosno na one iz oblasti kulture, umetnosti, obrazovanja, sporta i zabave, ali se akcenat posebno ostavlja na objektivnost i pravičnost informativnog programa. Sudeći po stavovima iz istraživanja, upravo ovaj cilj RTS nedovoljno dobro realizuje, što se manifestuje odsustvom poverenja.
Na to načelo akcenat stavlja i Judita Popović, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
– Nedostatak poverenja u tako visokom procentu ukazuje na ozbiljnu sumnju građana u istinito, blagovremeno i objektivno informisanje od strane RTS-a. Time se kompromituje sam pojam javnog servisa. Najblaže rečeno, sofisticirana politička pripadnost i zanemarivanje ključne obaveze da doprinosi obrazovnom i kulturnom nivou građana, na kraju dolazi na naplatu, makar i u vidu rezultata ovih istraživanja – kaže Popović za Demostat.
Činjenica da je RTS najgledanija televizija u Srbiji, odnosno da u ukupnom broju od šest miliona osoba koje se informišu putem televizije, 20 odsto je gledalaca Javnog servisa, što pored zakonskih nosi i moralnu odgovornost menadženta i zaposlenih u ovoj kući.
