Željeno saglasje među transatlantskim partnerima najlakše je uspostaviti na planu politike prema zapadnom Balkanu, ističe Nemanja Starović
Američki predsednik i nemačka kancelarka u Berlinu (Foto EPA/Maurizio Gambarini)
Nesuglasice Brisela i Vašingtona po pitanju zapadnog Balkana potisnute su, u ovom trenutku u drugi plan, a javnost u Srbiji se pita šta će nam doneti njihovo ponovno „ujedinjenje”.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da je američko-evropsko jedinstvo ključni činilac za uspeh na Balkanu. Prvi signali iz Vašingtona ne idu u potpunosti u prilog Albancima, koji su se uzalud nadali da će nova američka administracija ignorisati odredbe Vašingtonskog sporazuma.
Američki ambasador u Prištini Filip Kosnet izjavio je da je Vašingtonski sporazum i dalje na snazi, sve dok u budućnosti ne bude bilo moguće uneti neke izmene. Kosnet, međutim, nije precizirao šta bi konkretno moglo da se menja. Bitnije pitanje za srpsku i albansku javnost jeste da li će eventualne promene ići u prilog jednoj od suprotstavljenih strana.
Analitičar Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost potvrđuje za „Politiku” da će nova predsednička administracija u Vašingtonu vratiti SAD na kurs multilateralizma. To znači da će Amerikanci ubuduće težiti bližem usaglašavanju spoljne politike s tradicionalnim saveznicima, pre svega državama Evropske unije.
„Kako su pozicije Vašingtona i ključnih prestonica EU prilično udaljene kada su u pitanju neki kompleksni međunarodni problemi poput Iranskog nuklearnog sporazuma ili izgradnje gasovoda ’Severni tok 2’, sva je prilika da će se željeno saglasje među transatlantskim partnerima najlakše uspostaviti na planu politike prema zapadnom Balkanu”, ocenjuje Starović.
Međutim, dodaje, uprkos visokim očekivanjima albanskih političara iz Prištine, to saglasje neće biti bazirano na potpunom diskontinuitetu s politikom Trampove administracije, upravo zato što iz prestonice SAD dolaze jasne poruke da Vašingtonski sporazum zaključen 4. septembra prošle godine ostaje na snazi.
Naš sagovornik smatra da će Vašington najverovatnije prepustiti Berlinu vodeću ulogu u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine. To će, kako dodaje, predstavljati poseban izazov za našu državu, imajući u vidu prilično krute stavove nemačke diplomatije kojima se ne ostavlja prostora za politički kompromis. Stav Nemačke je jasan. Oni ne podržavaju razmenu teritorije, već insistiraju na međusobnom priznanju Beograda i Prištine. Takva politika se najverovatnije neće promeniti ni nakon odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel s vlasti.
S većim pritiskom, kaže Starović, mogli bismo se suočiti u drugoj polovini godine, kada se završe predizborni i postizborni procesi u Prištini i kada istekne jednogodišnji moratorijum koji je propisan Vašingtonskim sporazumom. „Upravo stoga je potrebno iskoristiti narednih šest meseci kako bi se dodatno ojačale pozicije zvaničnog Beograda i utvrdio imidž konstruktivne strane, spremne za dijalog o svim pitanjima i u svakom formatu, ali ne i na unapred zadati ishod koji bi predstavljao poniženje za naš narod i državu”, naglašava naš sagovornik.
Podseća da od novembarskih predsedničkih izbora u SAD različite interesne grupe sprovode aktivnosti čiji je cilj da utiču na formiranje politike nove Bajdenove administracije prema Balkanu. U tom bi kontekstu, kako dodaje, valjalo tumačiti i izveštaj o KiM Međunarodne krizne grupe, uticajnog tink-tenka tradicionalno naklonjenog američkoj Demokratskoj partiji.
U pomenutom dokumentu stoji da postoje tri mogućnosti za postizanje kompromisa, a samim tim i konačnog sporazuma između Beograda i Prištine. „Prva mogućnost za kompromis zasniva se na ’nagrađivanju’ Srbije, koja bi dobila donatorsku podršku za razvoj i članstvo u EU, kao nagradu za priznanje nezavisnosti Kosova.
Druga bi bila ta da zvanicni Beograd prizna nezavisnost Kosova u zamenu za stvaranje novih autonomnih zona za kosovske Srbe i Albance u Srbiji. I treća opcija bi bila razmena teritorija, kao što je predviđeno nacrtom sporazuma iz 2018. godine”, navedeno je u izveštaju ove organizacije.
Iako na prvi pogled ne izgleda tako, Starović napominje da ovaj izveštaj predstavlja „hladan tuš za albanske lidere na KiM”. Takav zaključak, dodaje naš sagovornik, proizilazi iz jasnih ocena kreatora izveštaja da glavnu prepreku za uspešno vođenje dijaloga predstavlja nespremnost Prištine da učini bilo kakvu koncesiju prema Beogradu, kao i iz preporuka Evropskoj uniji da napusti dogmatski pristup u kojem se apriorno odbacuje princip razgraničenja.
Naš sagovornik naglašava da bliže usaglašavanje SAD i EU u pristupu pregovorima Beograda i Prištine predstavlja veliki izazov za spoljnu politiku Republike Srbije jer sužava prostor za političke kompromise koji su nužni na putu ka održivom rešenju kosmetskog problema.
„U takvim okolnostima biće veoma važno predano raditi na očuvanju mira na samom Kosovu i Metohiji, bezbednosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u pokrajini, ali i na daljem jačanju državnih kapaciteta Republike Srbije, kako bi se sa što manje posledica prebrodio težak period koji sledi”, napominje Starović.
