„Moje će biti da u ime svih iznesem ono što je na dobro i što je na korist našem narodu, našoj crkvi, pa ako hoćete, i našoj državi, ali i svim članovima naše crkve koji se nalaze širom Zemljinog šara“, rekao je patrijarh srpski Porfirije u razgovoru za RTS. Naveo je da je referendum na Kosovu izvršen 1389. godine i da je Kosovo, ne samo kolevka našeg naroda, već i kivot prepun moštiju svetih.
Patrijarh Porfirije je rekao da je, po ustoličenju, prvi osećaj i dominantni osećaj koji ga je držao nekoliko dana i još uvek nije prestao da traje jeste osećanje straha pred velikim izazovima, ali i bremenom koje, u principu, nosi bilo koji patrijarh.
– U isto vreme, moram da kažem, sećajući se reči apostola Pavla, koji kad sebe predstavlja onima kojima se kroz svoja pisma obraća da bi ih poučio, kaže za sebe, sluga Božji i apostol Hristov, za nadu u život večni. Zašto to kaže? Zato što s jedne strane, upravo ljubav novih koja me je dočekala na ovom novom položaju, daje snagu i hrabrost. S druge strane, ove reči apostola Pavla jasno govore o tome ko treba da bude i kakav treba da bude patrijarh, ali i šta je crkva u principu – naveo je patrijarh Porfirije u emisiji „Upitnik“.
Naveo je da će njegovo biti da u ime svih iznese ono što je na dobro i što je na korist našem narodu, našoj crkvi i našoj državi, ali i svim članovima naše crkve koji se nalaze širom planete.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, patrijarh Porfirije je naveo da u ovom trenutku, fizički, naša država nije prisutna tamo u punom smislu te reči, ali da je „suštinski Kosovo deo Srbije“.
– Referendum na Kosovu izvršen je 1389. godine na Vidovdan i Kosovo je naprosto za nas, ne samo kolevka našega naroda, to je i kivot prepun moštiju svetih. Kosovo nije samo geopolitičko pitanje za nas, nego je to zaista za nas tema našega identiteta. Ja sam potpuno siguran da, bez obzira na real-političke okolnosti koje nisu ni najmanje naklonjene našem narodu, i naša država čini sve diplomatskim i strateškim metodama kako bi se, pre svega, sačuvao mir i kako bi se učinilo što više za dobrobit našeg naroda – istakao je patrijarh.
Dodao je da misli da niko patriotski raspoložen ne može pomisliti da Kosovo nije deo Srbije.
– Šest vekova je Kosovo molitvena priča, molitvena tema za nas Srbe i posle šest vekova mi smo ostali na Kosovu i Kosovo je ostalo unutar Srbije. Prema tome, razgovarati o zajedničkom životu da, ali sve mimo toga i izvan toga, što se tiče crkve, bilo bi odricanje od našega bića.
Podsetio je da je postao monah na Kosovu, u Dečanima.
– Moj prvi episkop bio je blaženopočivši patrijarh Pavle i on je govorio da je molitva najjače oružje protiv zla i još je dodavao, ako je Bog sa nama, ne može nam onda niko ništa. Ja verujem da Bog jeste sa nama, jer kada je reč o Kosovu, istina je na našoj strani u potpunosti.
Patrijarh Porfirije je od 2014. godine bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski. Naveo je da mu je žao što će se fizički odvojiti od mnogih ljudi koje poznavao u Hrvatskoj, ali i od vernog pravoslavnog naroda s kojim je, kako kaže, tek započeo da pravi crkvenu zajednicu.
Govoreći o Jasenovcu i drugim stratištima u Hrvatskoj, patrijarh je naveo da su mnogi naši sunarodnici stradali zbog toga što su pravoslavne vere.
– Moramo da negujemo sećanje i da pamtimo, ali u isto vreme kao hrišćani da se borimo protiv zlopamćenja, jer moramo gledati u budućnost. Ne smemo dozvoliti ni na koji način u toj kulturi sećanja da budemo zarobljeni bilo kojom vrstom osvetoljubivosti i mržnje zato što ćemo ponovo sebe zarobiti. Ta spirala zla koja je počela nekada neće imati kraj.
Poručio je da se o svemu mora razgovarati i da je to jedini način da se ide dalje.
Naveo je da poseta pape Srbiji zavisi od mnogo faktora.
– Naročito važne i epohalne događaje vezane za crkvu ja neću promišljati sam i sve mora biti produkt sabornog promišljanja i molitvenog promišljanja i razgovora našeg Sabora čitave crkve.
Dodao je da do sada nikakva inicijativa nije bila od strane Vatikana, a ni obrnuto.
Govoreći o pitanju autokefalnosti pravoslavne crkve u Makedoniji, patrijarh Porfirije je naveo da neće imati više razumevanja u odnosu na svoje prethodnike.
– Svako od nas ostavlja neki svoji poseban pečat i dakako da mi je suštinski stalo da se prevaziđe raskol sa makedonskom crkvom. Ovog trenutka je naša crkva posle Niškog dogovora našla rešenje da za ohridskog arhiepiskopa postavi i izabere arhiepiskopa Jovana, tako da svi pravoslavni vernici imaju mogućnost učestvovanja u liturgijskom životu, ali ta tema ostaje otvorenom i ja verujem da će naš Sabor biti spreman da se dođe do rešenja koje je u skladu sa kanonima bez ikakvih političkih uticaja i pritisaka.
