8.3 C
Belgrade
utorak, 13 aprila, 2021

OTKRIVENO: Vučićeva istorija kriminala, hibrid koji odlazi u prošlost

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Svi ideološki stavovi, politički potezi i moralni principi Aleksandra Vučića imaju zajednički imenitelj – kriminal. Ne samo Al Kapone, Laki Lućano i ostale mafijaške legende, od Vučića su hrabriji i pošteniji i svi beogradski džeparoši i šibicari. Ipak, samo je on uspeo da okupira celu državu i opljačka sve građane. O načinima i sredstvima kojima se vođa naprednjačkog kartela brani od odgovornosti piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Piše: Predrag Popović

Istorija mafije je duga i mračna, puna opakih likova, sposobnih da izvrše svako zlo da bi se dočepali plena. Istorija politike, takođe. Aleksandar Vučić je hibrid, nastao ukrštanjem tih vrsta.

- Advertisement -

Bolesnom alhemijom uspeo je da karakterne nedostatke i intelektualna ograničenja pretvori u osobine, koje su mu donele prednost u odnosu na konkurente.Čega se pošten kriminalc stidi, time se Vučić ponosi. Od čega pravi mafijaš zazire, to Vučić koristi kao osnovi repromaterijal u svojoj industriji laži i prevara. Te razlike najjasnije se vide poređenjem Vučića i Pabla Eskobara.

Bez ičije pomoći, Eskobar je napravio narko kartel, koji je ostvarivao nedeljnu zaradu od 420 miliona dolara. Vučić nikad ništa nije napravio, bar ne uspešno. Tuđim novcem pokrenuo je dnevne novine Pravdu, ali to je uništio vlastitim diletantskim poslovnim eksperimentima. Sve što ima, a ima mnogo, Vučić je stekao parazitiranjem u strankama koje su stvorili Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić.

On ne zna ni kako se osniva mesni odbor, ali uspeo je da svojim političkim patronima otme proizvod i osvoji tržište.

- Advertisement -

Kad je, 1982. godine, Eskobar odlučio da uđe u politiku, kampanju za kolumbijski kongres vodio je na krajnje human način. U rekordnom roku izgradio je 106 stambenih zgrada, 16 škola, 16 bolnica i 14 narodnih kuhinja. Uspeh nije izostao. Sirotinja je u njemu videla zaštitnika i mecenu. Malo koji dečak, rođen u to vreme, nije dobio ime po Pablu.

Pravi Pablo je mrtav već 27 godina, ali u zgradama koje je ostavio iza sebe još žive siromašni Kolumbijci. Vučić tvrdi da je pomagao Srbima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, svuda gde ih više nema. Usput, bavio se i stanovima. Za sebe je uzeo jedan od 117 kvadrata u elitnom novobeogradskom naselju “Ju biznis centar”, u zgradi koju je vlada, u kojoj je on bio ministar protiv informisanja, konfiskovala od građevinske firme “Napred”, kao nadoknadu za neplaćene doprinose radnicima.

Tada je svojim roditeljima nabavio stan na Vračaru, kao i da u Jajincima nelegalno podignu zamak s vinskim podrumom i košarkaškim igralištem. U to vreme, umesto stanova, sirotinja o kojoj je Vučić brinuo dobijala je parcele na grobljima širom Jugoslavije. I danas, za drugog perioda vlasti, traje ta tradicija.

Vučići, njihovi kumovi i ortaci, dojučerašnji gologuzani, kupuju vile po Dedinju, Bežanijskoj kosi i na padinama Zvezdare. Prisvajaju hotele i restorane, reke i oranice, sve što im se svidi. Istovremeno, sirotinju progone njihovi uterivači predizbornog terora, javni izvršitelji i alavi lokalni šerifi.

Eskobarova politička karijera nije bila dugog veka. Kao kongresmen, privukao je pažnju medija i policije. Neotporan na kritiku, naredio je likvidaciju Lara Bonjile, političkog protivnika koji ga je optuživao za kriminal. Suprotno kolumbijskom, vođa naprednjačkog kartela dobro se snašao u politici.

Medijsku pažnju pretvorio je u svoj osnovni alat, kojim je izgradio odbrambeni, ali i mehanizam za uništavanje svih protivnika. Ulogu Vučićevog Bonjile prvo je dobio Slavko Ćuruvija. U montiranom sudskom postupku nije dokazano da je Vučić naredio ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa, ali zna se da mu je samo on javno pretio osvetom.

Krvavi trag ostavio je i Oliver Ivanović, poslednji Vučićev politički protivnik koji je izrešetan rafalom u leđa. Kad bi se u tu tragičnu računicu udenuli i poginuli u ratovima, koje je Vučić zagovarao i na kojima je profitirao, spisak njegovih žrtava bio bi veći od broja upokojenih kolumbijskih narko dilera.

Ipak, Vučić se provukao bez kazne. Bruks Etkinson je tvrdio da je savršen političar koji uspeva da ne donosi nikakve odluke da bi izbegao odgovornost, a savršeniji je samo onaj koji uspeva da donosi sve odluke, za koje kasnije odgovara neko drugi.

Vučić je daleko od savršenosti, čak i kad je u pitanju spletkarenje, ali imao je sreće. Za sve radikalsko zlo odgovarao je samo Šešelj. Iz istog morbidnog posla Vučić je izvukao stanove, novac i politički status, a Šešelj 12 godina robije.

Poučen tim iskustvom, Vučić sad donosi sve odluke, koje potpisuju budale kojima je zato i dodelio državne funkcije, da sutra oni snose odgovornost.

Ima još milion krupnih razlika, koje ističu prednosti Vučićevog mutiranog kriminalnog modela. Jedna od njih vidi se u tome što je Eskobar o svom trošku proizvodio drogu, a Vučić je napravio sistem koji finansiraju građani, a štiti policija, tužilaštvo i ostale državne institucije. U takvom sistemu nastala je “Jovanjica”, najveća plantaža marihuane u Evropi.

U zvaničnim podacima navodi se da je poljoprivredno dobro “Jovanjica” od 2013. ostvarivalo godišnju dobit od oko 3,2 miliona evra. Ta zarada je došla prodajom paradajza, salate, krastavca i, naročito, ulja industrijske konoplje. Ilegalna prodaja marihuane, pretpostavlja se, donela je stostruko veću dobit. Predrag Koluvija, tzv. vlasnik imanja, samo je šraf u naprednjačkom narko kartelu.

Vučić je u “Jovanjici” napravio sistem o kakvom je Eskobar mogao samo da sanja. Koluvija je doveden 2012. godine iz Nemačke. Dobio je plantažu, državne subvencije za pokretanje posla, policijsku značku, obezbeđenje firme čiji vlasnik je Lazo Alenko, bivši pripadnik SAJ-a. Na Koluviju je pazio i Milan Kendija, bivši šef obezbeđenja Milorada Veljovića, nekadašnjeg direktora MUP-a i aktuelnog savetnika za bezbednost Aleksandra Vučića.

Naprednjaci sve rade amaterski, pa i proizvodnju i prodaju marihuane. Takvi su, gladni i alavi, sve im je malo, uvek hoće još. Ne mogu da se zadovolje zaradom od prodaje droge, moraju da varaju i na sitno. Tako je Koluvija 2015. uhvaćen u preeksportu kivija u Rusiju. Kažnjena je samo službenica koja je falsifikovala podatke, Koluvija je bio zaštićen od krivične odgovornosti. Političku podobnost dokazivao je predavanjima koja je držao u odborima SNS-a, druženjem s ministrima Vulinom, Nedimovićem i Malim, a posebno putovanjima u državnim delegacijama s Vučićem.

Iako se istakao u privrednom kriminalu, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza od 2016. do 2018. godine, u tri tranše, dala mu je 3,9 miliona evra kredita. Taj podsticaj omogućio je Rade Petrović, predsednik Upravnog odbora Agencije i čukaričkog odbora SNS-a. Sredinom novembra, kad je uhapšen Koluvija, Petrović se uplašio da je došao kraj gangu, pa je prijateljima počeo da se žali kako je samo izvršavao naređenja Anđelka Vučića.

Otac Andreja i, navodno, Aleksandra Vučića, držao je Petrovića na kratkom povocu. Na izbornoj skupštini, kad je Petrović postavljen na mesto predsednik OO SNS Čukarica, Anđelko je sedeo uz njega, da svima bude jasno ko je izraziti favorit. Petrović se odužio tako što je porodičnom biznisu na 12 hektara marihuane omogućio finansiju inekciju iz državne kase.

Kad naprednjačko ludilo prođe, Anđelko će se elegantno distancirati objašnjenjem da, jebaji ga, nije ni znao šta Petrović radi, baš kao što sad Aleksandar Vučić tvrdi da Koluvija među kontaktima u telefonu ima i jednog Andreja, ali to nije bata.

Novac iz “Jovanjice” opran je kroz “Beograd na vodi”. Zarada od prodaje marihuane investirana je u izgradnju stambenih objekata. Precizno selektovana klijentela prinuđena je da kupi stanove, a tako opran kriminalni novac završio je u džepovima vlasnika projekta “Beograd na vodi”, abu Aleka Vučića.

– “Beograd na vodi” je odličan projekat, u njemu su sačuvani svi tragovi kriminala ove vlasti. Stanove u tim zgradama kupili su uglavnom oni koji su morali. Vučić je iskoristio obaveštajne podatke, znao je koji bogataš je šta skrivio, pa ih je reketirao tako što ih je naterao da kupe skupe stanove. Kad dođe do promene vlasti, biće dovoljno da se s hapšenjem krene po spisku stanara. Čim su pristali da plate reket, znači da su nešto skrivili. Istraga će utvrditi šta. Građani nek ne brinu, nisu svi u policiji korumpirani, ima nas koji prikupljamo dokaze i čekamo trenutak za akciju. Ako bude političke volje, posle pada ove vlasti, Vučiće će u zatvor otići zbog “Beograda na vodi” – kaže za Magazin Tabloid jedan od funkcionera MUP-a.

Takav rasplet najavljuje i Siniša Kovačević, potpredsednik Narodne stranke: “Uskoro će početi da izviru dokazi, dokumenti, video i audio zapisi, snimci sa naplatnih rampi, sa narko orgija s pevaljkama i zadrugarkama, krađe izbora, homoseksualnih izleta, primanja kofera i koverata. Kuljaće iz zemlje, iz fioka, službi, iz frižidera. Davićemo se u dokazima. Vrlo brzo.”

Proces raskrinkavanja je već počeo, ali to ne zaustavlja braću Vučić. Po ugledu na “Beograd na vodi”, isti projekat su naumili da realizuju u Novom Sadu. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević već je pokrenuo proceduru za prikupljanje neophodnih dozvola, mišljenja i ostalih protokolarnih papira od ministarstava saobraćaja i poljoprivrede.

Problem je nastao kad su Vode Vojvodine, na osnovu procene Instituta “Jaroslav Černi” zaključile da predlog Generalnog urbanističkog plana ne može biti usvojen na način koji forsiraju Grad i JP Urbanizam. Ipak, zakoni i propisi, javni interes i ostale besmislice nisu sprečili naprednjačke kriminalce da od Beograda otmu sto hektara zemljišta uz savsku obalu, neće ni sačuvati Novi Sad.

Ulogu “Igl Hilsa”, lažnog investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u projektu “Novi Sad na vodi” dobila je kompanija “Galens”. Borislav Novaković, predsednik novosadskog odbora Narodne stranke tvrdi da kriminalnu vezu s “Galensom” imaju Vučević i Andrej Vučić.

“Ta kriminalna veza već je ostavila pogubne i nepopravljive posledice na urbani izgled Novog Sada. Ukoliko uređenje dunavske obale na potezu Ribarskog ostrva, Brodogradilišta, Šodroša i Kameničke ade opredeli kriminalni interes te kompanije, Novi Sad se trajno i nepovratno odriče svog najvažnijeg resursa, statusa jednog od najznačajnijih podunavskih gradova”, smatra Novaković. On očekuje da će Vučević nastaviti da krši zakone i ignoriše mišljenje struke zarad ostvarenja zajedničkog interesa s njegovim poslovim partnerima.

– Projekat “Novi Sad na vodi” ne može ispuniti nijedan urbanistički uslov, ali očigledno je Vučević spreman na sve samo da izdejstvuje dozvolu za svoje najlojalnije građevinske partnere iz kompanije “Galens”. Da bi to uradio, neophodno bi bilo da se izmene Zakon o vodama, Prostorni plan Republike Srbije, Prostorni plan područja posebne namene međudržavnog vodnog puta E 80 i mnogi propisi – kaže Novaković.

Iskustvo je dokazalo da su poslovni interesi braće Vučić jači od svih zakona. Vučićeve kolege Kapone, Lućano, Bagzi, Eskobar i slični, bežali su od zakona, a on ih menja u skladu sa svojim potrebama.

U Skupštini se vodi rasprava upravo o jednom takvom predlogu zakona o poreklu imovine. Iako takav zakon postoji od 2003. godine, naprednjaci su rešili da ga zaobiđu svojim predlogom, koji za cilj ima legalizaciju kriminala.

Novim zakonom formiraće se posebna jedinica Poreske uprave, čiji šef će biti izabran na predlog ministra finansija, dokazanog plagijatora i of šor muljatora Siniše Malog. Na proveri će biti imovina fizičkih lica, koja je veća od 150.000 evra, stečena za tri godine, a za koju vlasnik ne može da dokaže da je stečena zakonito. Ko ne može da dokaže poreklo imovine, platiće ekstraporez od 75 odsto njene procenjene vrednosti i tresla se gora, rodio se Vučić.

Sporna imovina neće biti konfiskovana, krivična odgovornost ostaće samo na nivou politikantske predizborne parole.

Aleksandar Vučić namerava da zloupotrebi taj zakon kako bi legalizovao svoju krađu, zato se i nudi da bude prvi na listi za proveru porekla imovine. Računa, bolje mu je da hitno, dok je na vlasti, dobije rešenje Poreske uprave kojim se potvrđuje da je legalno stekao nekoliko stanova, kao i sve njegove žene, roditelji i brat.

Dosad je u medijima objašnjavao da je sve kupio novcem koji mu je pozajmila mama Angelina. Malo je uštedela od penzije, a malo od prodaje zemlje u Bečeju i eto Vučićima skoro hiljadu kvadrata stambenog prostora u Beogradu. U te budalaštine ne veruje ni Fahri Musliu, pa neće ni poreznici koji će se, posle promene vlasti, baviti konfiskacijom Vučićeve imovine stečene kriminalom.

U civilizovanom svetu važi pravilo “plaćanje poreza boli, ali još više boli neplaćanje poreza”. U naprednjačkoj Srbiji to nije bitno, ovde bol trpe samo žrtve pljački i progona.

Omiljena Vučićeva hohštaplerska disciplina je manipulacija zakonima i propisima. Kad god bude priteran uza zid, on otvori raspravu o promenama pravne regulative, u medije ubaci nekoliko dimnih bombi i ekspresno obavi prljav posao.

To je uradio i sa zahtevom opozicije da se regulišu izborni uslovi. Vučić je pozvao evropske emisare, na sastanke je slao reprezentativce iz svog kartela i marionete koje glume opoziciju, a sve pod paskom kolonijalnih namesnika iz Soroševe fondacije. Lepo se diskutovalo o potrebi uređenja biračkog spiska, izboru novih članova REM-a (koje je predlagao Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo), ograničenju funkcionerske kampanje i ostalim sporednim stvarima. Dok su se genijalci razbacivali demokratskim floskulama, Vučić je pripremao kampanju po svojim starim običajima.

I pre nego što su izbori raspisani, naprednjački kartel je krenuo u akciju. Izviđački odredi, obično po dve-tri žene, krenuli su u obilazak kuća i stanova svojih žrtava. Naoružani spiskovima svih stanara, s njihovim imenima, adresama i matičnim brojevima, počeli su da prave evidenciju “sigurnih glasova” i, njima još važnije, listu nepodobnih elemenata.

To nije samo kršenje Zakona o zaštiti ličnih podata i Zakona o izborima, nego i vrsta specijalnog rata. Naprednjaci vrše pritisak i na najugroženije slojeve društva. Prete svim i svačim, od otkaza s posla do ukidanja socijalne pomoći. Dokazi o tome svakodnevno se objavljuju na društvenim mrežama.

U jednom od njih dokumentovana je sms prepiska u kojoj naprednjački moćnik, na pitanje “da li ću ostati bez socijalne pomoći ako ne glasam za SNS” odgovara: “Da, to sam ti već objasnio. Snimiš listić i ličnu kartu. Podseti i ostale i oni to trebaju da urade da ne bi bilo problema, a kasnije ćemo da se dogovorimo…”

U osnovnim školama od roditelja se zahteva da potpišu saglasnost da se njihova deca snimaju s Vučićem, kako bi se to iskoristilo u propagandne svrhe. Uplašeni građani najčešće pristaju, ali ima i onih koji ne dozvoljavaju da poremećeni diktator njihovu decu zloupotrebljava u svojim prevarama.

Policija i tužilaštvo ne reaguju. Nemaju vremena, policija privodi aktiviste opozicionih stranaka, pa čak i potpisnike peticije za zabranu izgradnje minihidroelektrana.

U beogradskoj opštini Rakovica uniformisani naprednjaci napali su aktiviste Saveza za Srbiju. Batinaši pod komandom Milosava Miličkovića, državnog sekretara u MUP-u, uteruju strah, a opštinske službenice moraju da pred opozicionarima prave guščji kordon, da sikću i vređaju.

Još ozbiljnije vrste pritisaka primenjuje Bratislav Gašić, koga je vođa zadužio da kontroliše svoj feud, od Kruševca do Gračanice. Zloupotrebom funkcije direktora BIA, Gašić ima veće resurse za progon opozicije. U poslednje vreme angažovao se u opštini Ražanj, gde tradicionalno najveću podršku ima Nova Srbija.

– Gašić je prevarant i smrad, da ne može biti veći. Taj smrad ucenjuje ljude, pritiska i tera ih da glasaju za SNS. On je najobičnija klošarčina, misli da ga se neko boji, a svi Kruševljani znaju da je on običan smrad, koji je švercovao naftu. Ide i plaši ljude: “Ja sam direktor BIA, ja sam badža, morate da potpišete za SNS inače ću vam mamu vašu…” E, nesrećo, proći će i to, pa ćemo videti šta ćeš i gde ćeš posle. Gde ćeš da ostariš? Gde ćeš da šetaš, s kim ćeš da razgovaraš? Vučić ga ceni jer mu donosi pobedu na severu Kosova. Zato je oko sebe okupio sve te klošare i narko dilere da mu pomažu u krađi izbora. Srbija ne treba da zaboravi sav taj ološ – tvrdi Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije.

Vučić je uveren da novcem može učiniti sve što hoće. Do takvog stava došao je na osnovu ličnih osobina, zbog kojih je spreman da učini sve za novac. Ta procena se pokazala tačnom za većinu parazita na političkoj sceni. Od Gorana Davidovića do Gordane Čomić, mnogi su pristali da se guraju oko Vučićevog predizbornog valova, sve s nadom da će biti nagrađeni za pomoć u sabotaži bojkota.

U tom krdu ima i pojedinaca koji rade za Vučića, ali u koje on nema poverenja. Na prvom mestu, tu je Vojislav Šešelj. U karakterističnom stilu, Šešelj je spreman na svako zlo, bespogovorno napada svakoga ko zasmeta gazdi Vučiću, nebitno da li je to Zorana Mihajlović ili akademik Dušan Teodorović. U naletu strasti, oboma preti silovanjem.

Dok Šešelj iz podsvesti izvlači uspomene na dane u zeničkom zatvoru, Vučić to u praksi radi njemu. Pored redovne mesečne apanaže, za koju upućeni tvrde da iznosi 60.000 evra, Vučić je svog bivšeg idola podmitio smanjenjem cenzusa na tri odsto. Iako ni 90.000 glasova, koliko će biti potrebno za sticanje parlamentarnog statusa, nije malo, to daje bar neku nadu Šešelju. Vučić je obećao, Šešelj se radovao, bar dok nije shvatio šta se sprema. S namerom da ga nadšešelji, Vučić je aktivirao sve udbaške patriotske organizacije. Aleksandar Šapić i njegova deponija bivših radikala i dverjana, Miloš Jovanović, Miša Vacić, levipavijani, zavetnici i ostali avetnici nemaju kome drugom da otimaju glasače nego Šešelju.

Većina tih naci-egzibicionista osvojiće glasova srazmerno vlastitom IQ, dakle malo, ali nema veze, za toliko će oštetiti SRS. U okviru pozadinskih diverzija, Vučićevi čauši po lokalu vrbuju radikale, nude im finansijsku, logističku i glasačku podršku ako napuste stranku i na sledećim lokalnim izborima učestvuju kao grupe građana. Ko se odrekne Šešelja, dobiće pozicije u javnim preduzećima.

Radikalima je težak udarac zadala Smiljana Glamočanin Varga, aktuelna potpredsednica Skupštine Vojvodine. Kao što je njen otac Jovo Glamočanin, jedan od osnivača i najbližih Šešeljevih saradnika, svojevremeno napustio radikale u kritičnom trenutku, to je sad uradila i ona.

Pre pet godina, kad se iz SNS-a vratila u SRS, Smiljana Glamočanin Varga je osvojila Šešeljevo poverenje. To je trajalo dok joj nije naređeno da opet napusti SRS. Ovog puta sa sobom je povela nekoliko radikala, s kojima je osnovala Pokret za Banat. Kao alibi izabrala je Jutku. “Kap koja je prelila čašu bilo je angažovanje i prijem u stranku Milutina Jeličića. Znate, ja imam ćerku, svi imamo u okruženju prijatelje i rođake koji imaju ćerke i sestre, mi zaista ne želimo da živimo u državi u kojoj će takve ličnosti zapošljavati žene”, objasnila je Glamočanin Varga.

U čerupanje Šešeljeve ekipe uključio se i Hag. Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu pre neki dan definitivno je odlučilo da se poslanicima SRS-a Vjerici Radeti i Petru Jojiću sudi u Holandiji, a ne u Srbiji. Istom odlukom naloženo je da srpska vlast uhapsi i izruči Radetu i Jojića, koji su optuženi za nepoštivanje suda, odnosno da su zastrašivali, pretili ili nudili mito svedocima Haškog tužilaštva u postupku protiv Šešelja.

Haška odluka zaoštriće odnose između Vučića i Šešelja. Obojica brinu za Radetu i Jojića koliko i za Karlobag i Ogulin, ali Vučić će morati da izvrši nalog iz Haga, što će dokazati da je Šešelj nesposoban da zaštiti i najbliže saradnike.

Iako, po običaju, Šešelj namerava da tuđu muku iskoristi za svoju političku promociju, pa da hapšenje i izručenje dvoje saradnika predstavi kao dokaz da mračne sile Zapada progone nevine velikosrpske nacionaliste, moraće da zaoštri kritiku naprednjačke vlasti. Možda mu se omakne i istina da je lično Vučić, po njegovom nalogu, pretio i podmićivao svedoke. Što god bilo, Hag je poremetio ravnotežu straha, na kojoj balansiraju već godinama.

Svi Vučićevi potezi dokazuju da se on ne bavi politikom, nego kriminalom. Politika mu je samo sredstvo za zaštitu od sudbina koje su zadesile njegove kolege Kaponea, Eskobara i ostalih zlikovaca. Svaki od njih je pao. Već pada i Vučić, a, ako bude imao sreće, posle sudara s pravdom završiće u miru zatvorske ćelije.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti