Beograd jeste svet. Kosmopolitski često ne po ukusu velikog dela Srbije.
Beograd nije imao problema sa homoseksualizmom. Za neke viđene Beograđane znalo se da su homoseksualci, ali to nije smetalo da budu priznati i poštovani. Dragoslav Srejović, Jovan Ćirilov…
Taj isti Jovan Ćirilov doživeo je na nekoj TV tribini da ga jedna ženska estradna budaletina isproziva zbog toga što dovoljno ne podržava takozvane “parade ponosa”. A njemu je bilo jasno o čemu se radi.
Jasno je i Beogradu. Jasno je i pravoslavnim hrišćanima.
Živi brate po svome, ako ti je to orijentacija – tvoja privatna stvar. A li ako hoćeš da to koristiš kao malj za ubijanje ono preostale tradicionalne svesti, ti si neprijatelj.
Ko to hoće da od homoseksualaca napravi neprijatelje?
Verovatno isti oni koji hoće od Srbije da naprave bezoblični šljunak. A ko im ovde pomaže, bez obzira da li je u vlasti pritešnjenoj naredbama sa sa ove ili one strane, ili samo želi da mu procveta praziluk koji viri odande odakle ne bi trebalo da viri – nije prijatelj svog naroda.
Još jedna pouka iz današnje litije – protesta protiv okupatorskih namera šarene internacionale: Crkva je zaista pre svega organizam, a ne institucija.
Iako nije bilo zvaničnog organizovanja, bilo je dovoljno da progovori episkop koji se baš ne odlikuje misionarskim darom pa da se priključe velikoj povorci protesta i oni koji se inače ne slažu sa njegovim stavovima i izjavama.
Usred preterane pameti – i nešto što ne zvuči preterano pametno ali je izrečeno iz srca, sa svim pratećim manama, dočekano je kao voda života. Uopšte kao da je došlo vreme preterane pameti i mišjeg srca. Pa gde se srce pokaže – to biva magnet.
Bez prave organizacije Beograđani su se prikupili. Bilo je sveštenstva i monaštva, ali najmanje iz Beograda. Oni koji nisu danas došli moraju da razmisle o tome da li je prilično da odsustvuju i sledeći put, ako za sledećim protestom bude bilo potrebe.
Čovek koji se pita za sve i u Beogradu i u zemlji Srbiji, verovatno će iskoristiti priliku da se pokaže kao genije koji po ko zna koji put preseca Gordijev čvor koji je sam zapetljao i otkazaće skup “iz bezbednosnih razloga”. Kao da je sve ovo uopšte bilo potrebno, kao da nijko nije inače mogao da se doseti da će u možda preterano tolerantnom ali ipak ne ljigavom Beogradu biti problema kad se problematični a često bahati likovi razmile noću po splavovima, restoranima i klubovima gde će se ispostaviti da nisu svi Srbi bezmerno tolerantni, pa još kad popiju malo…
Ako bi se desile neke gadne stvari – ko bi bio odgovoran?
A te internacionalne gej aktiviste neko i drži u zabludi. Oni verovatno nemaju pojma da u Beogradu, simpatičnoj destinaciji za turiste, ipak nisu dobrodošli sa svojom agresivnom manifestacijom posebne seksualnosti.
Beograd jeste metropola, ali nije ni Amsterdam ni Berlin. Beograd je namučena, mnogo puta razarana prestonica Srbije.
